Preambula

MI, NARODI UJEDINJENIH NACIJA REŠENI...

da spasemo buduća pokolenja užasa rata, koji je dva puta u toku našeg života naneo čovečanstvu neopisive patnje;

da ponovo potvrdimo veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost muškaraca i žena i nacija velikih i malih;

da obezbedimo uslove pod kojima će moći da se očuvaju pravda i poštovanje obaveza koje proističu iz Ugovora i drugih izvora međunarodnog prava kao i

da radimo na socijalnom napretku i poboljšanju životnih uslova u većoj slobodi

I U TOM CILJU

da budemo tolerantni i da živimo zajedno u miru jedni sa drugima kao dobri susedi,

da ujedinimo svoje snage radi održanja mira i bezbednosti u svetu, 

da obezbijedimo prihvatanjem načela i ustanovljavanjem metoda da se oružana sila ne upotrebljava osim u opštem interesu,

te da koristimo međunarodne mehanizme u svrhu unapređenja ekonomskog i socijalnog napretka svih naroda -

ODLUČILI SMO DA UJEDINIMO SVOJE SNAGE RADI OSTVARENJA OVIH CILJEVA.

Naše vlade, u skladu s tim, posredstvom svojih predstavnika okupljenih u gradu San Francisku, uz priložene punomoći u ispravnoj i propisanoj formi, usvajaju ovu Povelju Ujedinjenih nacija i osnivaju međunarodnu organizaciju koja će nositi naziv "Ujedinjene nacije".

Poglavlje I: Ciljevi i načela

Član 1.

Ciljevi Ujedinjenih nacija su:

1. Održanje međunarodnog mira i bezbednosti i u tu svrhu preduzimanje efikasnih kolektivnih mera radi sprečavanja i otklanjanja pretnji miru, suzbijanje akata agresije ili drugih povreda mira kao i postizanje mirnim putem, a u skladu sa načelima pravde i međunarodnog prava, sređivanja ili rešavanja međunarodnih sporova ili konfliktnih situacija koje bi mogle da dovedu do povreda mira;   

2. Razvijanje prijateljskih odnosa među nacijama koji su zasnovani na poštovanju načela ravnopravnosti i prava naroda na samoopredeljenje, te preduzimanje drugih odgovarajućih mera radi učvršćivanja mira u svetu;  

3. Ostvarenje međunarodne saradnje rešavanjem međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode, unapređivanje i podsticanje poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru;  

4. Prerastanje Organizacije u centar za usklađivanje akcija preduzetih radi postizanja ovih zajedničkih ciljeva.

Član 2.

Organizacija i njeni članovi postupaju u sprovođenju ciljeva navedenih u članu 1. u skladu sa sledećim načelima:

1. Organizacija počiva na načelu suverene jednakosti svih njenih članova;

2. Da bi se svakome od njih zagarantovala prava i povlastice koje proističu iz članstva, svi članovi savesno ispunjavaju obaveze koje su preuzeli u saglasnosti sa ovom Poveljom; 

3. Svi članovi rešavaju svoje međunarodne sporove mirnim putem tako da mir u svetu, bezbednost i pravda ne budu povređeni; 

4. Svi članovi se u svojim međunarodnim odnosima suzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti svake države, te od upotrebe sile na bilo koji drugi način koji nije saglasan sa ciljevima Ujedinjenih nacija;

5. Svi članovi pružaju Ujedinjenim nacijama pomoć u svakoj akciji koju Organizacija preduzima u skladu sa Poveljom i uzdržavaju se od pružanja pomoći svakoj državi protiv koje Ujedinjene nacije preduzmu preventivnu ili prinudnu akciju;

6. Organizacija vodi računa o tome da joj pristupaju države koje nisu članovi Ujedinjenih nacija, i to da pristupaju u skladu sa načelima ove Povelje i u meri u kojoj je to potrebno radi održanja mira i bezbednosti u svetu; 

7. Ništa u ovoj Povelji ne daje ovlašćenje Ujedinjenim nacijama da se mešaju u pitanja koja se po svojoj suštini nalaze u unutrašnoj nadležnosti svake države, niti je Organizacija ovlašćena da od članova zahteva da se takva pitanja rešavaju na osnovu ove Povelje. Ovo načelo nema uticaja na primenu prinudnih mera spomenutih u poglavlju VII.   

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje II: Članstvo

Član 3.

Članovi osnivači Ujedinjenih nacija su države koje su uzele učešća na Osnivačkoj konferenciji Ujedinjenih nacija kao međunarodne organizacije u San Francisku ili su prethodno potpisale Deklaraciju o Ujedinjenim nacijama od 1. januara 1942. godine, a sada potpisuju ovu Povelju i ratifikuju je u skladu sa članom 110.   

Član 4.

(1) Članstvo u Ujedinjenim nacijama otvoreno je svim ostalim miroljubivim državama koje prihvate obaveze sadržane u ovoj Povelji, a po oceni Organizacije su sposobne i voljne da te obaveze izvršavaju.  

(2) Prijem svake takve države u članstvo Ujedinjenih nacija sprovodi se na osnovu odluke Generalne skupštine, a po preporuci Saveta bezbednosti.  
 

Član 5.

Članu Ujedinjenih nacija protiv kojeg je Savet bezbednosti preduzeo preventivnu ili prinudnu akciju, Generalna skupština može na preporuku Saveta bezbednosti privremeno da obustavi ispunjavanje prava i povlastica koje ima svaka država na osnovu članstva u Organizaciji. Savet bezbednosti može ponovo da uspostavi ispunjavanje ovih prava i povlastica.   

Član 6.

Člana Ujedinjenih nacija koji neprestano narušava načela sadržana u ovoj Povelji Generalna skupština, po preporuci Saveta bezbednosti, može da isključi iz Organizacije.   

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje III: Organi

Član 7.

(1) Kao glavni organi Ujedinjenih nacija osnivaju se Genaralna skupština, Savet bezbednosti, Savet za ekonomska i socijalna pitanja, Starateljski savet, Međunarodni sud pravde i Sekretarijat.  

(2) U skladu sa ovom Poveljom mogu da se osnivaju i pomoćni fondovi i programi za koje se bude smatralo da su potrebni.  

Član 8.

Ujedinjene nacije ne stavljaju nikakva ograničenja u pogledu izbora muškaraca ili žena na pozicije u glavnim i pomoćnim organima Organizacije.

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje IV: Generalna skupština

Sastav

Član 9.

(1) Generalnu skupštinu sačinjavaju svi članovi Ujedinjenih nacija.

(2) Nijedan član nema više od pet predstavnika u Generalnoj skupštini.

Zadaci i ovlašćenja

Član 10.

Generalna skupština može da raspravlja o svim pitanjima ili o svim predmetima u okviru ove Povelje ili o pitanjima koja se odnose na ovlašćenja i zadatke svakog organa predviđenog Poveljom i može, sa izuzetkom predviđenim u članu 12, da daje preporuke članovima Ujedinjenih nacija ili Savetu bezbednosti, ili i prvima i drugom istovremeno o svim takvim pitanjima i predmetima.  

Član 11.

(1) Generalna skupština može da razmatra opšta načela saradnje kad je u pitanju očuvanje mira i bezbednosti u svetu, uključujući načela na kojima počivaju razoružanje i kontrola naoružanja, te može i u pogledu tih načela da daje preporuke članovima ili Savetu bezbednosti, ili i prvima i drugom istovremeno.    

(2) Generalna skupština može raspravljati o svim pitanjima održanja mira i bezbednosti u svetu, koja pred nju iznese bilo koji član Ujedinjenih nacija ili Savet bezbednosti ili država članica u skladu sa članom 35. stav 2, i može, sa izuzetkom predviđenim u članu 12, da daje preporuke o svakom takvom pitanju članovima Ujedinjenih nacija ili Savetu bezbednosti, ili i prvima i drugom istovremeno. Svako takvo pitanje koje zahteva delovanje, Generalna skupština upućuje Savetu bezbednosti pre ili posle razmatranja.    

(3) Generalna skupština može da skrene pažnju Savetu bezbednosti na situacije koje bi mogle da ugroze mir i bezbednost u svetu.  

(4) Ovlašćenja Generalne skupštine koja su definisana ovim članom ne ograničavaju opšti domašaj člana 10.   

Član 12.

(1) Dok Savet bezbednosti u pogledu bilo kojeg spora ili situacije obavlja zadatke koji su mu povereni ovom Poveljom, Genaralna skupština ne daje nikakvu preporuku u vezi sa tim sporom ili situacijom, osim ako to izričito ne zatraži sam Savet bezbednosti.

(2) Generalni sekretar, a uz pristanak Saveta bezbednosti, na svakom zasedanju obaveštava Generalnu skupštinu o svim predmetima kojima se bavi Savet bezbednosti, a koji se tiču održanja mira i bezbednosti u svetu, s tim što isto tako obaveštava Generalnu skupštinu i članove Ujedinjenih nacija, čak iako Generalna skupština i ne zaseda, odmah pošto je Savet bezbednosti prestao da se bavi takvim predmetima.      

Član 13.

(1) Generalna skupština pokreće istraživanja i daje preporuke u cilju:  

a) unapređenja međunarodne saradnje na političkom polju i podsticanja progresivnog razvoja međunarodnog prava i njegove kodifikacije;  

b) unapređenja međunarodne saradnje ne ekonomskom, socijalnom, kulturnom, obrazovnom i polju zdravstvene zaštite te pomaganja ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda bez obzira na rasu, pol, jezik i veru.  

(2) Ostale odgovornosti, zadaci i ovlašćenja Generalne skupštine u odnosu na predmete navedene u stavu 1b izloženi su u poglavljima IX i X.    

Član 14.

Pridržavajući se odredbi iz člana 12. Generalna skupština može da preporučuje mere za mirno rešavanje svake situacije - nezavisno od nastanka situacije - za koju smatra da može da šteti opštem blagostanju ili prijateljskim odnosima među nacijama, uključujući i situacije nastale povredom odredbi ove Povelje koje predstavljaju ciljeve i načela Ujedinjenih nacija.  

Član 15.

(1) Generalna skupština prima i razmatra godišnje i posebne izveštaje Saveta bezbednosti. Ovi izveštaji sadrže podatke o merama koje je Savet bezbednosti odlučio da preduzme ili je već preduzeo radi obezbeđivanja mira i bezbednosti u svetu.  

(2) Generalna skupština prima i razmatra izveštaje ostalih organa Ujedinjenih nacija.  

Član 16.

Generalna skupština u vezi sa međunarodnim sistemom starateljstva izvršava zadatke koji su joj povereni shodno poglavljima XII i XIII, uključujući i potvrđivanje ugovora o starateljstvu za područja koja nisu označena kao strategijska.  

Član 17.

(1) Generalna skupština razmatra i odobrava budžet Organizacije.  

(2) Troškove Organizacije snose članovi prema raspodeli koju izvrši Generalna skupština.  

(3) Generalna skupština razmatra i odobrava sve finansijske i budžetske sporazume sa specijalizovanim agencijama spomenutim u članu 57. i ispituje administrativne budžete tih specijalizovanih agencija radi davanja preporuka agencijama.  

Glasanje

Član 18.

(1) Svaki član Generalne skupštine ima jedan glas.  

(2) Odluke Generalne skupštine o važnim pitanjima donose se dvotrećinskom većinom prisutnih članova koji glasaju. Ova pitanja obuhvataju: preporuke o održavanju mira i bezbednosti u svetu, izbor ostalih članova Saveta bezbednosti, izbor članova Saveta za ekonomska i socijalana pitanja, izbor članova Starateljskog saveta u saglasnosti sa stavom 1(C) člana 86, prijem novih članova u Ujedinjene nacije, obustavljanje prava i posledica po osnovu članstva, isključivanje članova, pitanja koja se tiču primene sistema starateljstva i budžetska pitanja.  

(3) Odluke o ostalim pitanjima uključujući i određivanje dopunskih kategorija pitanja o kojima će se odlučivati dvotrećinskom većinom, donose se većinom glasova prisutnih članova.  

Član 19.

Član Ujedinjenih nacija koji je u zaostatku sa uplatom svog finansijskog doprinosa Organizaciji ne može da učestvuje u glasanju Generalne skupštine ako je iznos njegovih zaostalih uplata jednak ili veći od iznosa doprinosa koji je bio obavezan da plati prethodne pune dve godine. Generalna skupština, ipak, može da dozvoli takvom članu da glasa ako se uveri da je ovo neplaćanje izazvano faktorima koji su izvan kontrole člana.     

Postupak

Član 20.

Generalna skupština se sastaje radi redovnih godišnjih zasedanja kao i radi vanrednih zasedanja po potrebi. Vanredna zasedanja saziva Generalni sekretar na zahtev Saveta bezbednosti ili većine članova Ujedinjenih nacija.    

Član 21.

Generalna skupština sama usvaja svoj plan rada. Ona bira svog Predsednika za svako zasedanje.  

Član 22.

Generalna skupština može da osniva one pomoćne fondove i programe koji su joj potrebni za obavljanje zadataka.  

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje V: Savet bezbednosti

Sastav

Član 23.

(1) Savet bezbednosti sastoji se od 15 članova Ujedinjenih nacija. Republika Kina, Francuska, Savez Sovetskih Socijalističkih Republika, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i Sjedinjene Američke Države su stalni članovi Saveta bezbednosti. Generalna skupština bira deset drugih članova Ujedinjenih nacija kao ostale članove Saveta bezbednosti, vodeći najpre računa o doprinosu ovih članova održanju mira i bezbednosti u svetu i o njihovom doprinosu ostalim ciljevima Organizacije, te vodeći računa o pravednoj geografskoj zastupljenosti.  

(2) Ostali članovi Saveta bezbednosti biraju se na period od dve godine. Prilikom prvog izbora ostalih članova, što se održava nakon povećanja broja članova Saveta bezbednosti sa 11 na 15, dva od četiri nova člana biće izabrana na period od godinu dana. Član kome je mandat istekao ne može odmah da bude ponovo biran.   

(3) Svaki član Saveta bezbednosti ima jednog predstavnika.  

Zadaci i ovlašćenja

Član 24.

(1) Da bi se obezbedila brza i efikasna akcija Ujedinjenih nacija, članovi poveravaju Savetu bezbednosti prvenstveno odgovornost za održanje mira i bezbednosti u svetu i usaglašavaju se da Savet bezbednosti deluje i u njihovo ime pri sprovođenju dužnosti i zadataka na osnovu ove odgovornosti.     

(2) Vršeći ove dužnosti Savet bezbednosti deluje u skladu sa ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija. Posebna ovlašćenja poverena Savetu bezbednosti radi obavljanja ovih dužnosti i zadataka utvrđena su u poglavljima VI, VII, VIII i XII.

(3) Savet bezbednosti podnosi Generalnoj skupštini godišnji, a po potrebi i posebne izveštaje na razmatranje.  

Član 25.

Članovi Ujedinjenih nacija saglasni su da prihvate i izvšavaju odluke Saveta bezbednosti u saglasnosti sa ovom Poveljom.  

Član 26.

U cilju uspostavljanja, unapređivanja i održavanja mira i bezbednosti u svetu, uz što manje rasipanje ljudskih i ekonomskih svetskih izvora na naoružanje, Savet bezbednosti je, uz pomoć Komiteta generalnog štaba predviđenog u članu 47, odgovoran za formulisanje planova koji će se podneti članovima Ujedinjenih nacija na razmatranje radi ustanovljavanja sistema za regulisanje i kontrolu naoružanja.    

Glasanje

Član 27.

(1) Svaki član Saveta bezbednosti ima jedan glas.  

(2) Odluke Saveta bezbednosti o proceduralnim pitanjima donose se potvrdnim glasanjem devet članova Saveta.  

(3) Odluke Saveta bezbednosti o svim ostalim pitanjima donose se potvrdnim glasovima devet članova Saveta, s tim da se pri donošenju odluka na osnovu poglavlja IV i člana 52. stav 3, strana u sporu suzdrži od glasanja.  

Postupak

Član 28.

(1) Savet bezbednosti se organizuje tako da može stalno da vrši svoje zadatke. Radi toga obavezno je da svaki član Saveta bezbednosti bude u svako doba zastupljen u sedištu Organizacije.

(2) Savet bezbednosti održava redovne sastanke. Na ovim sastancima svaki od njegovih članova može, ako tako želi, da bude zastupljen od strane člana vlade ili nekog drugog naročitio postavljenog delegata.  

(3) Savet bezbednosti može da održava sastanke i van sedišta Organizacije, ukoliko to po oceni Saveta olakšava rad.  

Član 29.

Savet bezbednosti može da osniva i pomoćne fondove i programe koji su potrebni za obavljanje zadataka.

Član 30.

Savet bezbednosti sam usvaja svoj poslovnik rada u kojem je regulisan način izbora Predsednika Saveta.  

Član 31.

Svaki član Ujedinjenih nacija koji nije član Saveta bezbednosti može, bez prava glasa, da učestvuje u diskusiji o svakom pitanju predočenom Savetu bezbednosti i to svaki put kada ovaj smatra da su posebni interesi tog člana u pitanju.  

Član 32.

Svaki član Ujedinjenih nacija koji nije član Saveta bezbednosti, ali i svaka država koja nije član Ujedinjenih nacija, ako je strana u sporu koji razmatra Savet bezbednosti, biće pozvan da učestvuje, bez prava glasa, u diskusiji o tom sporu. Savet bezbednosti postavlja uslove, koje smatra pravednim, za učestvovanje države koja nije član Ujedinjenih nacija na sjednicama Saveta bezbednosti.   

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje VI: Mirno rešavanje konflikata

Član 33.  

(1) Strane u svakom konfliktu, čije trajanje može da ugrozi održavanje mira i bezbednosti u svetu, treba da traže rešenje, pre svega, putem pregovora, istražne komisije, posredovanja i medijacije, arbitraže, sudskog rešavanja, pribegavanja regionalnim ustanovama ili sporazumima, ili drugim mirnim načinima po sopstvenom izboru.   

(2) Savet bezbednosti, kada to smatra potrebnim, poziva strane da svoj spor reše koristeći se takvim načinima.  

Član 34.

Savet bezbednosti može da ispituje svaki spor ili svaku situaciju koji bi mogli da dovedu do zategnutosti na međunarodnom planu ili da prerastu u spor, kako bi utvrdio da li produžavanje spora ili situacije može da dovede u opasnost održavanje mira i bezbednosti u svetu.  

Član 35.

(1) Svaki član Ujedinjenih nacija može da skrene pažnju Savetu bezbednosti ili Generalnoj skupštini na svaki spor ili situaciju čija je priroda izložena u članu 34.  

(2) Država koja nije član Ujedinjenih nacija može da skrene pažnju Savetu bezbednosti ili Generalnoj skupštini na svaki spor u kojem je ona jedna od strana, ako unapred prihvati obaveze na mirno rešavanje spora predviđene u ovoj Povelji.      

(3) Postupci Generalne skupštine o pitanjima na koja joj je skrenuta pažnja na osnovu ovog člana podležu odredbama članova 11. i 12.  

Član 36.

(1) Savet bezbednosti može u svakoj fazi spora čija priroda odgovara članu 33. ili situacije slične prirode da preporuči odgovarajuće postupke ili metode uređenja.  

(2) Savet bezbednosti treba da uzme u obzir svaki postupak rešavanja spora koji su strane u konfliktu već usvojile.  

(3) Dajući preporuke shodno ovom članu, Savet bezbednosti treba, isto tako, da ima u vidu da bi stranke, po pravilu, trebalo da pravne sporove iznose pred Međunarodni sud pravde u skladu sa odredbama Statuta Suda.   

Član 37.

(1) Ako strane u konfliktu čija je priroda izložena u članu 33. ne uspevaju da reše spor načinima označenim u tom članu, one će svoj spor uputiti na razmatranje Savetu bezbednosti.

(2) Ako Savet bezbednosti smatra da produženje i zaoštravanje konflikta može stvarno ugroziti održanje mira i bezbednosti u svetu, on odlučuje da postupi po odredbama člana 36. ili da preporuči one načine rešavanja konflikta koje smatra odgovarajućim.  

Član 38.

Bez obzira na odredbe iz članova 33-37, Savet bezbednosti može, ako sve strane u bilo kojem konfliktu to zatraže, da daje preporuke stranama u cilju mirnog rešavanja konflikta.  

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje VII: Mere u slučaju pretnje miru, povrede mira ili u slučaju agresije  

Član 39.

Savet bezbednosti procijenjuje da li postoji pretnja miru, povreda mira ili agresija i daje preporuke ili odlučuje koje će mere biti preduzete, u skladu sa članom 41. i 42, da bi se održali i uspostavili mir i bezbednost u svetu.  

Član 40.

Da bi sprečio pogoršanje situacije, Savet bezbednosti može, pre nego što da preporuke i odluči o merama predviđenim u članu 39, da pozove zainteresovane strane da se povinuju onim privremenim merama za koje Savet smatra da su potrebne ili poželjne. Takve privremene mere ne smeju imati uticaja na prava, zahteve ili položaj zainteresovanih strana. Savet bezbednosti dužan je da vodi računa o neispunjavajunu takvih privremenih mera.  

Član 41.

Savet bezbednosti može odlučiti da takve mere koje ne povlače upotrebu oružane sile treba da se primene u cilju izvršavanja odluka Saveta, a može i da pozove članove Ujedinjenih nacija da primene takve mere. Ove mere mogu da sadrže delomičan ili potpun prekid ekonomskih odnosa i prekid željezničkih, pomorskih, vazdušnih, poštanskih, telegrafskih, radiografskih ili drugih veza, ali i prekid diplomatskih odnosa sa jednom ili više država.  

Član 42.

Ako Savet bezbednosti smatra da mere predviđene u članu 41. ne odgovaraju ili se pokaže da su nedovoljne, Savet može da preduzme akciju koja je potrebna radi održavanja ili uspostavljanja mira i bezbednosti u svetu vazduhoplovnim, pomorskim ili pešadijskim snagama. Takva akcija može da uključuje i demonstracije, blokade ili druge operacije vazduhoplovnih, pomorskih ili pešadijskih snaga članova Ujedinjenih nacija.     

Član 43.

(1) Da bi doprineli održanju mira i bezbednosti u svetu, svi članovi Ujedinjenih nacija se obavezuju da svoje oružane snage, pomoć i olakšice, uključujući i pravo prolaza, stave na raspolaganje Savetu bezbednosti i to na zahtev Saveta i u skladu sa posebnim sporazumom ili sporazumima radi održavanja mira i bezbednosti u svetu.   

(2) Takav sporazum ili sporazumi određuju brojno stanje i vrstu snaga, njihov stepen pripravnosti, opšti raspored i prirodu olakšica i pomoći koje imaju da se pruže.   

(3) Sporazum ili sporazumi biće predmet pregovora koji će se na inicijativu Saveta bezbednosti povesti i održati što je moguće pre. Oni se zaključuju između Saveta bezbednosti i članova ili između Saveta bezbednosti i grupa članova i podležu ratifikaciji država potpisnica u skladu sa njihovim odgovarajućim ustavnim postupcima.  

Član 44.

Kada Savet bezbednosti donese odluku o upotrebi sile, on će, pre nego što od člana koji nije zastupljen u Savetu zatraži da na raspolaganje stavi svoje oružane snage u svrhu ispunjenja obaveza preuzetih na osnovu člana 43, pozvati tog člana da, ako to želi, učestvuje u donošenju odluka Saveta koje se odnose na upotrebu oružanih snaga tog člana.  

Član 45.

Da bi se Ujedinjene nacije osposobile da preduzimaju hitne vojne mere, članovi održavaju nacionalne vojne vazduhoplovne snage spremnim za neodložnu zajedničku prinudnu akciju. Jačinu i stepen pripravnosti ovih snaga kao i planove za njihovu zajedničku akciju određuje Savet bezbednosti uz pomoć Komiteta generalnog štaba u granicama utvrđenim posebnim sporazumom ili sporazumima spomenutim u članu 43.      

Član 46.

Planove za primenu oružane sile izrađuje Savet bezbednosti uz pomoć Komiteta generalnog štaba.  

Član 47.

(1) Osniva se Komitet generalnog štaba radi davanja saveta i pružanja pomoći Savetu bezbednosti u svim pitanjima koja se tiču vojnih potreba Saveta bezbednosti u svrhu održanja mira i bezbednosti u svetu, upotrebe i komandovanja snagama stavljenim na raspolaganje, regulisanja i kontrole naoružanja, kao i mogućeg razoružanja.   

(2) Komitet generalnog štaba sačinjavaju načelnici štabova stalnih članova Saveta bezbednosti ili njihovi predstavnici. Komitet poziva svakog člana Ujedinjenih nacija koji nije stalno zastupljen u Komitetu da mu se pridruži kada je za uspešno obavljanje zadataka Komiteta neophodno učešće i tog člana u radu Komiteta.  

(3) Komitet generalnog štaba odgovoran je pred Savetomm bezbednosti za strategijsko rukovođenje svim oružanim snagama stavljenim na raspolaganje Savetu. Pitanja koja se tiču komande nad tim snagama biće naknadno razrađena.   

(4) Komitet generalnog štaba, po ovlašćenju Saveta bezbednosti i nakon savetovanja sa odgovarajućim regionalnim ustanovama, može da osniva regionalne potkomitete.  

Član 48.

(1) Mere potrebne za izvršenje odluka Saveta bezbednosti u svrhu održanja mira i bezbednosti u svetu, prema odluci Saveta bezbednosti, preduzimaju svi članovi Ujedinjenih nacija ili neki od njih.   

(2) Ove odluke izvršavaju članovi Ujedinjenih nacija neposredno i vođenjem svojih akcija u odgovarajućim međunarodnim ustanovama čiji su oni članovi.  

Član 49.

Članovi Ujedinjenih nacija se udružuju radi međusobnog pružanja pomoći pri sprovođenju mera koje je doneo Savet bezbednosti.  

Član 50.

Ako Savet bezbednosti preduzme preventivne ili prinudne mere protiv bilo koje države, svaka druga država, članica Ujedinjenih nacija, koja se suoči sa posebnim ekonomskim problemima nastalim kao posledica mera Saveta, ima pravo da se obrati Savetu bezbednosti u vezi sa rešavanjem tih problema.  

Član 51.

Ništa u ovoj Povelji ne umanjuje prirodno pravo na individualnu ili kolektivnu odbranu u slučaju oružanog napada na člana Ujedinjenih nacija dok Savet bezbednosti ne preduzme mere potrebne za očuvanje mira i bezbednosti u svetu. O merama koje preduzmu članovi koristeći se ovim pravom na samoodbranu biće odmah obavešten Savet bezbednosti i ove mere ni na koji način neće dovesti u pitanje ovlašćenja i odgovornosti Saveta da u skladu sa ovom Poveljom preduzme u svako doba akciju koju smatra nužnom u cilju obezbeđivanja i održanja mira i bezbednosti u svetu.     

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje VIII: Regionalni sporazumi

Član 52.

(1) Ova Povelja ničim ne isključije postojanje regionalnih sporazuma ili ustanova koje se bave ovim pitanjima održanja mira i bezbednosti u svetu, a koja su podesna za regionalnu akciju, pod uslovom da su ti sporazumi ili ustanove u skladu sa ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.  

(2) Članovi Ujedinjenih nacija koji sklapaju takve sporazume ili osnivaju takve ustanove daće sve od sebe da lokalne konflikte, pre nego što ih podnesu na razmatranje Savetu bezbednosti, reše mirnim putem i posredstvom upravo tih regionalnih ustanova.   

(3) Savet bezbednosti podstiče i podržava razvoj mirnog rešavanja lokalnih konfllikata posredstvom regionalnih sporazuma ili regionalnih ustanova na inicijativu zainteresovanih država ili na poziv Saveta bezbednosti.    

(4) Ovaj član ni na koji način ne ometa primenu članova 34. i 35.  

Član 53.

(1) Savet bezbednosti, kad god je to svrsishodno, koristi takve regionalne sporazume ili ustanove za prinudnu akciju pod vlastitim rukovodstvom. Ali, bez odobrenja Saveta bezbednosti, neće po regionalnim sporazumima niti preko regionalnih ustanova biti preduzeta nijedna prinudna akcija ili mera, izuzev mera protiv svake neprijateljske države, kao što su one definisane u stavu 2. ovog člana, a predviđene u skladu sa članom 107. ili u regionalnim sporazumima usmerenim protiv obnavljanje agresivne politike bilo koje države, sve dok Organizacija ne bude mogla, na zahtev zainteresovanih vlada, da na sebe preuzme odgovornost za suzbijanje nove agresije od strane neke države.    

(2) Izraz "neprijateljska država" kako je upotrebljan u stavu 1. ovog člana primenjuje se na svaku državu koja je u toku Drugog svetskog rata bila neprijatelj bilo kojeg potpisnika ove Povelje.

Član 54.

Savet bezbednosti mora biti u svako doba potpuno obavešten o preduzetim aktivnostima i onim aktivnostima čije se preduzimanje ima u vidu na osnovu regionalnih sporazuma ili od strane regionalnih ustanova, a u cilju održanja mira i bezbednosti u svetu.  

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje IX: Međunarodna saradnja na ekonomskom i socijalnom polju

Član 55.

U cilju stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja koji su neophodni za miroljubive i prijateljske odnose među nacijama, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i prava na samoopredeljenje naroda, Ujedinjene nacije rade na unapređenju: 

a) povećanja životnog standarda, punog zaposlenja i uslova za ekonomski i socijalni napredak i razvoj;  

b) rešavanja međunarodnih ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih i srodnih problema i međunarodne kulturne i obrazovne saradnje;  

c) sveopšteg poštovanja i uvažavanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru.  

Član 56.

Svi članovi obavezuju se da će preduzimati zajedničku ili pojedinačnu akciju u saradnji sa Organizacijom u svrhu postizanja ciljeva utvrđenih članom 55.  

Član 57.

(1) Razne specijalizovane organizacije utvrđene sporazumima među vladama i sa širokom međunarodnom odgovornošću, kao što je utvrđeno njihovim osnovnim instrumentima, na ekonomskom, socijalnom, kulturnom, obrazovnom, zdravstvenom i srodnim poljima, povezuju se sa Ujedinjenim nacijama u saglasnosti sa odredbama člana 63.  

(2) Ove organizacije tako povezane sa Ujedinjenim nacijama u daljem tekstu se nazivaju "posebne organizacije".  

Član 58.

Organizacija daje preporuke radi usaglašavanja politike i delatnosti posebnih organizacija.  

Član 59.

Organizacija daje, kada to ima smisla, inicijativu za pregovore između država zainteresovanih za stvaranje svake nove posebne organizacije potrebne za ispunjenje ciljeva navedenih u članu 55.  

Član 60.

Odgovornost za izvršenje zadataka Organizacije izloženih u ovom poglavlju leži na Generalnoj skupštini i pod njenim je okriljem na i Savetu za ekonomska i socijalna pitanja, koje u tu svrhu raspolaže sa ovlašćenjima izloženim u poglavlju X.   

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje X: Savet za ekonomska i socijalna pitanja

Sastav

Član 61.

(1) Savet za ekomoska i socijalna pitanja sastoji se 54 člana Ujedinjenih nacija koje bira Generalna skupština.  

(2) Izuzev odredbi iz stava 3. svake godine se bira 18 članova Saveta za ekonomska i socijalna pitanja na period od 3 godine. Član čiji je mandat netom istekao može odmah ponovo da bude izabran.   

(3) Prilikom prvog izbora posle povećanja broja članova Saveta za ekonomska i socijalna pitanja sa 27 na 54 bira se, pored devet novih članova na mesta starih čiji mandat ističe u toj godini, i dodatnih 27 članova Saveta za ekonomska i socijalna pitanja. Mandat devet od ovih 27 članova ističe za godinu, a mandat drugih devet članova za dve godine. Ostale odredbe reguliše Generalna skupština.   

(4) Svaki član Saveta za ekonomska i socijalna pitanja ima po jednog predstavnika.   

Zadaci i ovlašćenja

Član 62.

(1) Savet za ekonomska i socijalna pitanja može da vrši i pokreće istraživanja i da priprema izveštaje o međunarodnim ekonomskim, socijalnim, kulturnim, obrazovnim, zdravstvenim i srodnim pitanjima i predmetima i može da daje preporuke o svim tim predmetima Generalnoj skupštini, članovima Ujedinjenih nacija i zainteresovanim posebnim organizacijama.   

(2) Ovaj Savet može da daje preporuke u cilju unapređenja poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve.   

(3) On može da priprema nacrte konvencija o pitanjima iz svoje nadležnosti radi podnošenja istih Genaralnoj skupštini.  

(4) On može, u skladu sa pravilima koje propišu Ujedinjene nacije, da saziva međunarodne konferencije o pitanjima iz svoje nadležnosti.  

Član 63.

(1) Savet za ekonomska i socijalna pitanja može da sa svakom od organizacija navedenih u članu 57. zaključuje sporazume kojima se određuju uslovi pod kojim se pomenute organizacije u određenom pitanju povezuju sa Ujedinjenim nacijama. Takvi sporazumi podležu odobrenju Generalne skupštine.   

(2) On može da usaglašava delatnost posebnih organizacija savetujući se sa njima, dajući preporuke, a isto tako i dajući preporuke Generalnoj skupštini i članovima Ujedinjenih nacija.  

Član 64.

(1) Savet za ekonomska i socijalna pitanja može da preduzima odgovarajuće korake radi dobijanja izveštaja od posebnih organizacija. On može da sklapa sporazume sa članovima Ujedinjenih nacija i sa posebnim organizacijama radi dobijanja izveštaja o koracima preduzetim u svrhu sprovođenja njegovih preporuka kao i preporuka Generalne skupštine o predmetima koji ulaze u okvir nadležnosti ovog Saveta.  

(2) Ovaj Savet ovlašćen je da saopštava svoje primedbe i stavove u vezi sa pomenutim izveštajima Generalnoj skupštini.  

Član 65.

Savet za ekonomska i socijalna pitanja može da daje obaveštenja Savetu bezbednosti i da na zahtev Saveta bezbednosti istom pomaže.  

Član 66.

(1) Savet za ekonomska i socijalna pitanja obavlja takve zadatke koji spadaju u njegovu nadležnost, a u vezi sa sprovođenjem i ostvarivanjem preporuka Generalne skupštine.

(2) On može, uz odobrenje Generalne skupštine, da vrši usluge na zahtev članova Ujedinjenih nacija ili posebnih organizacija.  

(3) On vrši i druge zadatke nabrojane u drugim poglavljma ove Povelje, ili zadatke koje mu poveri Generalna skupština.   

Glasanje

Član 67.

(1) Svaki član Saveta za ekonomska i socijalna pitanja ima jedan glas.  

(2) Odluke Saveta za ekonomska i socijalna pitanja donose se većinom glasova članova koji su prisutni i koji glasaju.  

Postupak

Član 68.

Savet za ekonomska i socijalna pitanja obrazuje komisije za ekonomska i socijalna pitanja i komisije za unapređivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i druge takve komisije za koje se ukaže potreba u cilju obavljanja zadataka Saveta.

Član 69.

Savet za ekonomska i socijalna pitanja poziva svakog člana Ujedinjenih nacija da, bez prava glasa, učestvuje u razmatranju svakog predmeta za koji je taj član posebno zainteresovan.

Član 70.

Savet za ekonomska i socijalna pitanja može da zaključi sporazume kako bi predstavnici posebnih organizacija, bez prava glasa, uzeli učešća u toku razmatranja određenog predmeta pred Savetom ili pred komisijama koje je Savet obrazovalo ili kako bi članovi Saveta učestvovali u razmatranju određenih pitanja pred posebnim organizacijama.  

Član 71.

Savet za ekonomska i socijalna pitanja može da zaključi posebne sporazume radi konsultovanja sa nevladinim organizacijama zainteresovanim za pitanja koja ulaze u okvir nadležnosti Saveta. Takvi sporazumi mogu se praviti sa međunarodnim organizacijama i, kada to ima smisla, sa nacionalnim organizacijama posle konsultovanja sa zainteresovanim članom Ujedinjenih nacija.   

Član 72.

(1) Savet za ekonomska i socijalna pitanja sam usvaja svoj poslovnik rada kojim je regulisan način izbora Predsednika Saveta.

(2) Savet za ekonomska i socijalna pitanja sastaje se prema potrebi, saglasno sa svojim poslovnikom koji sadrži i odredbu o sazivanju sednica na zahtev većine njegovih članova.

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XI: Deklaracija o nadležnostima u oblastima bez samostalne uprave

Član 73.

Članovi Ujedinjenih nacija koji su odgovorni ili koji preuzimaju na sebe odgovornost za upravljanje teritorijama čiji narodi još nisu postigli punu meru samouprave priznaju načelo da su interesi stanovništva tih teritorija od prvenstvene važnosti i prihvataju kao svetu dužnost obavezu da unapređuju, u najvećoj mogućoj meri, u okviru sistema održanja mira i bezbednosti u svetu ustanovljenog ovom Poveljom, blagostanje stanovništva tih teritorija, i u tom cilju:  

a) da obezbede, uz dužno poštovanje kulture tih naroda, njihov politički, ekonomski, socijalni i obrazovni napredak, pravedno postupanje prema njima, te da ih zaštite od zloupotreba; 

b) da razvijaju samoupravu, da posvećuju dužnu pažnju političkim težnjama tih naroda, kao i da im pružaju pomoć u progresivnom razvoju njihovih slobodnih, političkih ustanova, u skladu sa posebnim uslovima svake teritorije i njenih naroda, kao i različitog stepena njihovog napretka;   

c) da učvršćuju mir i bezbednost u svetu;  

d) da, radi uspešnog postizanja socijalnih, ekonomskih i naučnih ciljeva izloženih u ovom članu, unapređuju primenu konstruktivnih mera razvoja, da podstiču istraživanja, da sarađuju jedni sa drugima i sa specijalizovanim međunarodnim telima po potrebi;  

e) da Generalnom sekretaru redovno dostavljaju radi obaveštenja, a u okvirima koje nalažu bezbednost i ustavne mogućnosti, statističke i druge podatke tehničke prirode o ekonomskim, socijalnim i obrazovnim prilikama na teritorijama za koje su odgovorni, izuzimajući teritorije na koje se odnose poglavlja XII i XIII.  

Član 74.

Članovi Ujedinjenih nacija slažu se da njihova politika na teritorijama na koje se odnosi ovo poglavlje mora da se zasniva na opštem načelu dobrosusedskih odnosa u socijalnim, ekonomskim i trgovinskim oblastima, uz pridavanje dužne pažnje dotičnim teritorijama i njihovim odnosima sa ostatkom sveta.   

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XII: Međunarodni sistem starateljstva

Član 75.

Ujedinjenje nacije uspostaviće pod svojim rukovodstvom međunarodni sistem starateljstva za upravljanje i nadzor nad onim teritorijama koje u naknadnim, pojedinačnim sporazumima mogu da budu stavljene pod taj sistem starateljstva. Ove teritorije se u daljem tekstu nazivaju "teritorije pod starateljstvom".  

Član 76.

Osnovni ciljevi sistema starateljstva, u skladu sa ciljevima Ujedinjenih nacija utvrđenim u članu 1. ove Povelje, su:  

a) da se učvršćuje mir i bezbednost u svetu;  

b) da se unapređuje politički, socijalni, ekonomski i obrazovni napredak stanovništva i teritorija pod starateljstvom i njihov progresivni razvoj u pravcu samouprave ili nezavisnosti, onako kako to odgovara posebnim uslovima svake teritorije i njenih naroda i slobodno izraženoj želji zainteresovanih naroda, kao i uslovima svakog sporazuma o starateljstvu;   

c) da se podstiče poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru, kao i da podstiče osećanje međusobne zavisnosti svih naroda sveta; 

d) da se obezbedi jednako postupanje u socijalnim, ekonomskim i trgovinskim pitanjima prema svim članovima Ujedinjenih nacija i njihovim državljanima kao i podjednako postupanje sa ovim poslednjim u izricanju pravde, bez nanošenja štete ostvarenju napred izloženih ciljeva u okviru odredbi člana 80.  

Član 77.

(1) Sistem starateljstva primenjuje se na sledeće kategorije teritorija koje mogu da budu stavljene pod taj sistem u skladu sa sporazumom o starateljstvu:  

a) teritorije koje se sada nalaze pod mandatom;

b) teritorije koje budu oduzete od neprijateljskih država kao posledica Drugog svjetskog rata;  

c) teritorije, koje države odgovorne za upravljanje njima, dobrovoljno stave pod taj sistem.  

(2) Naknadnim sporazum biće utvrđeno koje će teritorije iz napred izloženih kategorija biti stavljene pod sistem starateljstva i pod kojim uslovima.  

Član 78.

Sistem starateljstva ne primenjuje se na teritorije koje su postale članovi Ujedinjenih nacija, čiji međusobni odnosi treba da se zasnivaju na poštovanju načela suverene jednakosti.   

Član 79.

Uslovi starateljstva za svaku teritoriju koja se stavlja pod sistem starateljstva, podrazumevajući i svaku izmenu ili dopunu, utvrđuju sporazumno između sebe neposredno zainteresovane države, uključujući i mandatnu silu u slučaju teritorija koje se nalaze pod mandatom jednog člana Ujedinjenih nacija, i odobravaju se kao što je predviđeno u članovima 83. i 85.   

Član 80.

(1) Izuzevši ono što može da se dogovori u pojedinačnim sporazumima o starateljstvu, zaključenim u skladu sa članovima 77, 79. i 81, na osnovu kojih se pojedine teritorije stavljaju pod sistem starateljstva, i sve dok ti ugovori ne budu zaključeni, ništa iz ovog poglavlja neće biti shvaćeno kao da posredno ili neposredno na bilo koji način menja bilo koja prava bilo koje države ili bilo kojeg naroda niti uslove iz postojećih međunarodnih instrumenata čije su ugovorne strane članovi Ujedinjenih nacija.    

(2) Stav 1. ovog člana neće se tumačiti kao da daje osnovu za odugovlačenje ili odlaganje vođenja pregovora i zaključenje sporazuma za stavljanje teritorije pod mandatom i drugih teritorija pod sistem starateljstva kao što je to predviđeno u članu 77.  

Član 81.

Sporazum o starateljstvu sadrži u svakom slučaju uslove na osnovu kojih se upravlja teritorijom pod starateljstvom i utvrđuje vlast koja će vršiti upravu nad teritorijom pod starateljstvom. Tu vlast, koja se dalje naziva administrativnom vlašću, mogu da sačinjavaju jedna ili više država ili sama Organizacija.   

Član 82.

U svakom sporazumu o starateljstvu može da se odredi jedno ili više strateških područja koja mogu da obuhvataju deo ili svu teritoriju pod starateljstvom na koju se sporazum odnosi, bez povrede bilo kojeg posebnog sporazuma ili sporazuma zaključenih na osnovu člana 43.  

Član 83.

(1) Sve zadatke Ujedinjenih nacija koji se odnose na strateška područja, uključujući i odobravanje uslova iz sporazuma o starateljstvu kao i njihove izmene i dopune, vrši Savet bezbednosti.    

(2) Osnovni zadaci utvrđeni članom 76. primenjuju se na stanovništvo svakog strateškog područja.

(3) Savet bezbednosti koristiće, u skladu sa odredbama sporazuma o starateljstvu i ne nanoseći štetu zahtevima bezbednosti, pomoć Starateljskog saveta radi izvršenja onih zadataka Ujedinjenih nacija na osnovu sistema starateljstva koji se tiču političkih, ekonomskih, socijalnih i obrazovnih pitanja u strateškim područjima.   

Član 84.

Dužnost administrativne vlasti je da osigura da teritorija pod starateljstvom da svoj doprinos održanju međunarodnog mira i bezbednosti. U tom cilju administrativna vlast može da koristi dobrovoljačke snage, objekte i pomoć teritorije pod starateljstvom prilikom sprovođenja obaveza koje je administrativna vlast preuzela u tom pogledu prema Savetu bezbednosti kao i radi lokalne odbrane i radi osiguranja i održanja zakona i reda na teritoriji pod starateljstvom.   

Član 85.

(1) Zadatke Ujedinjenih nacija u odnosu na sporazume o starateljstvu za sva područja koja nisu označena kao strateška, uključujući tu i odobravanje uslova iz sporazuma o starateljstvu, njegovih izmena i dopuna, vrši Generalna skupština.    

(2) Starateljski savet, radeći pod okriljem Generalne skupštine, pomaže Generalnoj skupštini pri izvršavanju tih zadataka.   

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XIII: Starateljski savet

Sastav

Član 86.

(1) Starateljski savet sačinjavaju sledeći članovi Ujedinjenih nacija:

a) članovi koji upravljalju teritorijama pod starateljstvom;

b) oni članovi poimenice navedeni u članu 23, ukoliko ne upravljaju nekom od teritorija pod starateljstvom;

c) onoliko ostalih članova, koje na rok od 3 godine izabere Generalna skupština, koliko se pokaže potrebnim da bi se obezbedilo da ukupan broj članova Starateljskog saveta bude podjednako zastupljen između onih članova Ujedinjenih nacija koji upravljaju teritorijom pod starateljstvom i onih koji to ne čine.

(2) Svaki član Starateljskog saveta određuje po jednog kvalifikovanog predstavnika u Savetu.  

Zadaci i ovlašćenja

Član 87.

Generalna skupština i Starateljski savet pod okriljem Generalne skupštine mogu pri vršenju svojih zadataka: 

a) da razmatra izveštaje koje podnosi administrativna vlast;

b) da prima peticije i ispitivati ih savetujući se pri tome sa administrativnom vlašću;

c) da vrši povremene obilaske teritorija pod starateljstvom u vreme u koje se sporazumeju sa administrativnom vlašću;  

d) da preduzima navedene i ostale akcije u skladu sa odredbama sporazuma o starateljstvu.

Član 88.

Starateljski savet sastavlja upitnik o političkom, ekonomskom, socijalnom i obrazovnom napretku stanovnika svake teritorije pod starateljstvom, a administrativna vlast svake teritorije pod starateljstvom koja spada u nadležnost Generalne skupštine podnosi godišnji izveštaj Generalnoj skupštini na bazi takvih upitnika.  

Glasanje

Član 89.

(1) Svaki član Starateljskog savet ima jedan glas.

(2) Odluke Starateljskog saveta se donose većinom glasova prisutnih članova koji glasaju.

Postupak

Član 90.

(1) Starateljski savet sam usvaja svoj poslovnik rada prema kojem je regulisan izbor Predsednika Saveta.

(2) Starateljski savet se sastaje prema potrebi, a saglasno sa svojim poslovnikom koji sadrži i odredbu o sazivanju sednica na zahtev većine njegovih članova.  

Član 91.

Starateljski savet, kad to ima smisla, koristi pomoć Saveta za ekonomska i socijalna pitanja, a isto tako i posebnih organizacija u pitanjima kojima se oni bave.   

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XIV: Međunarodni sud pravde

Član 92.

Međunarodni sud pravde je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija. On postupa u skladu sa priloženim Statutom, koji je zasnovan na Statutu Stalnog suda međunarodne pravde i čini sastavni deo ove Povelje. 

Član 93.

(1) Svi članovi Ujedinjenjih nacija automatski postaju strane koje su obavezne da u slučaju spora poštuju Statut Međunarodnog suda.  

(2) Država koja nije član Ujedinjenih nacija može da postane strana koja je obavezna da u slučaju spora poštuje Statut Međunarodnog suda pod uslovima koje u svakom pojedinačnom slučaju određuje Generalna skupština na preporuku Saveta bezbednosti.  

Član 94.

(1) Svaki član Ujedinjenih nacija obavezuje se da će se pridržavati odluka Međunarodnog suda u svakome sporu u kojem je taj član jedna od strana u sporu.   

(2) Ako jedna strana u sporu ne ispuni obaveze koje su joj naložene po presudi Suda, druga strana ima pravo da se obrati Savetu bezbednosti, koje može, ako to smatra potrebnim, da da preporuke ili da odluči o merama koje treba preduzeti da bi se izvršila presuda. 

Član 95.

Ništa u ovoj Povelji ne sprečava članove Ujedinjenih nacija da rešavanje svojih sporova poveravaju drugim sudovima na osnovu sporazuma koji već postoje ili koji mogu biti ubuduće zaključeni.  

Član 96.

(1) Generalna skupština ili Savet bezbednosti mogu da traže od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje o svakom pravnom pitanju.  

(2) Drugi organi Ujedinjenih nacija i specijalizovane ustanove kojima Generalna skupština može u svako doba da dodeli takva ovlašćenja, mogu da traže od Suda savet o pravnim pitanjima koja nastaju u okviru njihovih delatnosti i nadležnosti.  

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XV: Sekretarijat

Član 97.

Sekretarijat sačinjavaju Generalni sekretar i ono osoblje koje Organizacija može da zahteva. Generalnog sekretara imenuje Generalna skupština na preporuku Saveta bezbednosti. On je glavni administrativni službenik Organizacije.  

Član 98.

Generalni sekretar postupa u tom svojstvu na svim sastancima Generalne skupštine, Saveta bezbednosti, Saveta za ekonomska i socijalna pitanja i Starateljskog saveta, a vrši i sve druge funkcije koje mu povere ovi organi. Generalni sekretar podnosi godišnji izveštaj Generalnoj skupštini o radu Organizacije.  

Član 99.

Generalni sekretar može da skrene pažnju Savetu bezbednosti na svako pitanje koje, po njegovom mišljenju, može da ugrozi održanje mira i bezbednosti u svetu.  

Član 100.

(1) Pri vršenju svojih dužnosti Generalni sekretar, a ni osoblje Sekretarijata ne traži niti prima uputstva niti od jedne vlade ili neke druge vlasti izvan Organizacije. Oni će se uzdržati od svake akcije koja bi mogla da se odrazi na njihov položaj međunarodnih službenika odgovornih Organizaciji.   

(2) Svaki član Ujedinjenih nacija obavezuje se da će poštovati isključivo međunarodni karakter funkcija Generalnog sekretara i osoblja Sekretarijata i da neće pokušati da na njih utiče prilikom vršenja dužnosti.  

Član 101.

(1) Generalni sekretar imenuje osoblje Sekretarijata u skladu sa pravilima i propisima koje donosi Generalna skupština.  

(2) Savetu za ekonomska i socijalna pitanja, Starateljskom savetu i drugim organima Ujedinjenih nacija, ukoliko je to potrebno, biće dodeljeno stalno stručno osoblje. Ovo osoblje je sastavni deo Sekretarijata.  

(3) Pri zapošljavanju osoblja i određivanju pravila i uslova službe najveća pažnja će se pokloniti potrebi da se obezbedi najviši stepen efikasnosti, stručnosti i integriteta. Posebna pažnja će se obratiti na važnost regrutovanja osoblja na najširoj mogućoj teritorijalnoj osnovi.  

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XVI: Razne odredbe

Član 102.

(1) Svaki ugovor i svaki međunarodni sporazum koji zaključi neki član Ujedinjenih nacija posle stupanja na snagu ove Povelje biće što je moguće pre registrovan u Sekretarijatu i objavljen od strane Sekretarijata.  

(2) Ukoliko se ugovori i sporazumi spomenuti u stavu 1. ovog člana ne registruju u Sekretarijatu, nijedna strana potpisnica takvog ugovora ili sporazuma ne može da se pozove na njihov sadržaj pred organima Ujedinjenih nacija.  

Član 103.

U slučaju sukoba između obaveza članova Ujedinjenih nacija po ovoj Povelji i njihovih obaveza po nekom drugom međunarodnom sporazumu, prednost će imati njihove obaveze po ovoj Povelji.   

Član 104.

Organizacija na teritoriji svakog svog člana uživa onu pravnu slobodu koja joj je potrebna da vrši svoje funkcije i ostvaruje svoje ciljeve.  

Član 105.

(1) Organizacija na teritoriji svakog svog člana uživa one povlastice i imunitet koji joj je potreban za ostvarivanje svojih ciljeva.   

(2) Predstavnici članova Ujedinjenih nacija i službenici Organizacije uživaju isto tako povlastice i imunitete koji su potrebni da samostalno obavljaju svoje funkcije u vezi sa Organizacijom.   

(3) Generalna skupština može da daje preporuke u cilju određivanja pojedinosti primene stavova 1. i 2. ovog člana ili da predlaže u tu svrhu konvencije članovima Ujedinjenih nacija.   

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XVII: Prelazne odredbe koje se tiču bezbednosti  

Član 106.

Dok ne stupe na snagu posebni sporazumi spomenuti u članu 43, koji Savetu bezbednosti, po njegovom mišljenju, omogućavaju da otpočne sa vršenjem svojih funkcija po članu 42, strane koje su u Moskvi 30. oktobra 1943. godine potpisale Deklaraciju "Četiri sile" pristupiće zajedno sa Francuskom međusobnom savetovanju u skladu sa odredbama stava 5. ove Deklaracije, a po potrebi i savetovanju sa drugim članovima Ujedinjenih nacija u cilju preuzimanja - u ime Organizacije - zajedničke akcije koja može biti potrebna radi očuvanja mira i bezbednosti u svetu.     

Član 107.

Ništa u ovoj Povelji ne sprečava akciju u odnosima na bilo koju državu koja je za vreme Drugog svetskog rata bila neprijatelj bilo koje države potpisnice ove Povelje, preduzetu ili odobrenu - kao posledicu rata - od strane vlada odgovornih država.  

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XVIII: Izmene i dopune

Član 108.

Izmene i dopune ove Povelje stupaju na snagu za sve članove Ujedinjenih nacija kad ih usvoje dve trećine članova Generalne skupštine i kada ih, u skladu sa njihovim ustavnim postupkom, ratifikuju dve trećine članova Ujedinjenih nacija, uključujući i sve stalne članove Saveta bezbednosti.   

Član 109.

(1) U cilju revizije ove Povelje može da se održi Opšta konferencija članova Ujedinjenih nacija na dan i u mestu koji će se utvrditi glasovima dve trećine članova Generalne skupštine i glasovima ma kojih sedam članova Saveta bezbednosti. Svaki član Ujedinjenih nacija na ovakvoj konferenciji imaće jedan glas.   

(2) Svaka izmena ove Povelje koju Konferencija preporuči dvotrećinskom većinom glasova stupiće na snagu kad je ratifikuju dve trećine članova Ujedinjenih nacija u skladu sa ustavnim postupcima u svojim državama, uključujući i ratifikaciju od strane stalnih članova Saveta bezbednosti.   

(3) Ako se posle stupanja na snagu ove Povelje takva Konferencija ne održi pre desetog zasedanja Generalne skupštine, predlog za sazivanje takve Konferencije staviće se na dnevni red tog zasedanja Generalne skupštine, a Konferencija će se održati ako to bude odlučeno većinom glasova članova Generalne skupštine i glasovima ma kojih sedam članova Saveta bezbednosti.  

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]

Poglavlje XIX: Ratifikacija i potpisivanje

Član 110.

(1) Ovu Povelju ratifikovaće države potpisnice u skladu sa svojim ustavnim postupkom.

(2) Ratifikacije će biti dostavljene vladi Sjedinjenih Američkih Država, koja će o svakom izvršenom deponovanju da obavesti sve države potpisnice kao i Generalnog sekretara Organizacije kada on bude imenovan.   

(3) Ova Povelje stupa na snagu pošto ratifikacije deponuju Republika Kina, Francuska, Savez Sovetskih Socijalističkih Republika, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Sjedinjene Američke Države i većina ostalih država potpisnica. Protokol o deponovanim ratifikacijama sastaviće vlada Sjedinjenih Američkih Država, koja će ga u prepisu dostaviti svim državama potpisnicama.   

(4) Države potpisnice ove Povelje koje je ratifikuju po njenom stupanju na snagu postaju članovi-osnivači Ujedinjenih nacija na dan dostavljanja svojih ratifikacija.  

Član 111

Ova Povelja, čiji su kineski, francuski, ruski, engleski i španski tekst podjednako verodostojni, ostaće pohranjena u arhivi vlade Sjedinjenih Američkih Država. Njene uredno overene prepise ova vlada će dostaviti vladama ostalih država-potpisnica.   

POTVRĐUJUĆI SVE OVO su predstavnici vlada Ujedinjenih nacija potpisali ovu Povelju.  

SASTAVLJENO u gradu San Francisku 26. juna 1945. godine.

[Potpisi]

[Pregled poglavlja Povelje]     [Početak stranice]