|
| |
Problemi sa sprovođenjem reforme
"Ako bi međunarodna zajednica sutra iznova osnovala Ujedinjene
nacije, one bi sigurno drugačije izgledale od naše današnje Organizacije."
[Millenijumski izveštaj UN-ovog Generalnog
sekretara, Kofi Anana, pred Generalnom skupštinom]
Izveštaj o reformi usvojen je 2000. godine od
strane šefova država i vlada, a na Milenijumskom sastanku na vrhu Kofi Anan, Generalni
sekretar UN-a, imenovao je tri strategijska cilja koji su
okosnica debate o reformi:
Razvojni program: Oslobađanje od siromaštva
Bezbedonosni program: Oslobađanje od straha
Ekološki program: Ekološki orijentisana budućnost |
Iako Ujedinjenim
nacijama mora da se prizna da imaju izuzetnu sposobnost prilagođavanja [vidi
Osnovni kurs 2], nakon
epohalnih događanja
1989/90. na dnevnom redu Organizacije stoji reforma. U sledećem tekstu
autora Varwick-a i Knelangen-a u najkraćem su predstavljeni ciljevi reforme:
"Iako su mišljenja o tome kako bi u budućnosti trebalo da izgledaju i
koju funkciju da imaju Ujedinjene nacije podeljena, jedno je sigurno -
svi se slažu da je Organizaciji potrebna reforma. I
Povelji i Organizaciji treba detaljno
osveženje:
 | Za mnoge odredbe Povelje - kao, na
primer, za delove Poglavlja VII - pokazalo se da je nemoguće da budu
ostvareni u praksi, pa su samim tim ti delovi, na primer o neprijateljskim državama, postali suvišni; |
| Sa druge strane, mnoge druge oblasti koje
su postale težište rada Organizacije, poput prevencije kriza, zaštite
životne sredine i pitanja stanovništva, nisu nikako ili su nedovoljno
prisutne u Povelji; |
| Sastav
Saveta bezbednosti, vezano
za njegove stalne članove, oslikava situaciju s kraja Drugog svetskog
rata, a što se tiče ostalih članova Saveta - situaciju s početka
šezdesetih godina prošlog veka; |
| Pravo na veto koje imaju stalni članovi
Saveta bezbednosti označava se kao diskriminirajuće i nepravedno;
|
| Jedan od
glavnih organa - Starateljski savet - suspendovao je svoj rad zbog
nedostatka teritorija koje bi trebalo da se stave pod starateljstvo;
|
| Rad
Generalne skupštine je neefikasan i oduzima suviše vremena, uloga
Saveta za ekonomska i socijalna
pitanja postaje
sve manja i manje važna; |
| Nemoguće je efikasno koordinirati
celokupnim sistemom zbog mnogo organa i
organizacija, programa i fondova."
[Johannes Varwick/Wilhelm Knelangen, Die Rolle der Vereinten Nationen
in der internationalen Politik; in: Aus Politik und Zeitgeschichte
27-28/2002, Bundeszentrale für politische Bildung Bonn, S. 8-9] |
Većina ovih
nabrojanih ciljeva reforme može da se ostvari samo promenom Povelje UN-a. U
skladu sa članovima 108. i 109. postupak za promenu Povelje zahteva:
| dvotrećinsku većinu u Generalnoj
skupštini, |
| ratifikaciju od strane dve trećine
država-članica, |
| u te dve trećine mora da bude
i svih pet stalnih članova Saveta bezbednosti. |
Time su pred
reforme stavljene visoke prepreke. Za sprečavanje reformi je, dakle,
dovoljan negativan glas samo jednog od pet stalnih članova Saveta
bezbednosti. Međutim, nije samo velika moć ovih pet država-članica koje mogu
da
spreče reformu. Potrebno je da se ima i dovoljan broj glasova za promenu
Povelje, a to je 127 država u Generalnoj skupštini. |
Tipologija predloga reforme
|
Povećanje
delotvornosti |
Institucionalne
reforme |
Principijelno
prestrukturiranje |
|
Reforme imaju za cilj
povećanje delotvornosti i bolje mogućnosti delovanja u važnim oblastima
dosadašnjeg rada UN-a |
Reforme imaju za cilj
institucionalne promene, odnosno prilagođavanje novim izazovima |
Reforme imaju za cilj
novo strukturiranje dosadašnjih principa UN-a |
|
Primer: |
Primer: |
Primer: |
|
Racionalizacija u
administrativnoj i finansijskoj oblasti |
Reforma Saveta
bezbdnosti, stvaranje novih tela (npr. Svetske ekološke organizacije) |
Ukidanje zabrane
uplitanja u unutrašnja pitanja jedne države, supranacionalizacija UN-a |
|
Šanse za ostvarenje: |
Šanse za ostvarenje: |
Šanse za ostvarenje: |
|
Delimično su ove
promene već ostvarene unutrašnom reformom Kofi Anana
[vidi tekst "Delotvornost"] |
Promene zahtevaju i
promenu Povelje i zbog toga su teško ostvarive |
Promena je nerealna |
[Sven Gareis/Johannes
Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen;
Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 259]
Dalji poticaj za debatu o reformi Organizacije
predstavljao je 50. jubilej postojanja Ujedinjenih nacija (1995) i diskusija o Global Governance
kao odgovoru na izazove globalizacije. Kofi Anan, Genaralni sekretar UN-a,
predstavio je 1997.
godine program reforme i počeo sa sprovođenjem mera koje su
se ticale sekretarijata. Tu se uglavnom radilo o merama koje su predstavljane u
prvoj koloni tabele (vidi gore), tj. o merama za povećanje delotvornosti [vidi
tekst "Delotvornost"]. Jedna od najvažnijih tema iz druge kolone gornje
tabele ("Institucionalne reforme") je reforma Saveta bezbednosti.
"Modernizovanje najvažnijeg glavnog organa Ujedinjenih nacija predstavlja
jedan od najvećih izazova za Organizaciju, a ujedno je to i test o sposobnosti
reformisanja Organizacije jer je ova reforma povezana sa velikim poteškoćama i
preprekama institucionalnog reformisanja Ujedinjenih nacija."
[Sven Gareis/Johannes
Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen;
Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 270]
U ovoj oblasti do sada se nisu pojavile uspešne inicijative za reformu. Ne
postoje izgledi da se države-članice dogovore o novim stalnim
članovima saveta bezbednosti, niti izgledi da se ukinu već postojeće
privilegije za pet dosadašnjih stalnih članova Saveta. Ako se složimo sa Gareis-om
i Varwick-om da se ovdje radi o preispitivanju sposobnosti i spremnosti
Organizacije da se podvrgne reformama, onda moramo da budemo veoma skeptični u vezi
sa neophodno i hitno
potrebnim reformama Ujedinjenih nacija, kako bi iste mogle da odgovore izazovima 21.
veka.
Ostali tekstovi o problemima sa kojima se
susreću Ujedinjene nacije
|
FINANSIJE: Finansijska
kriza Ujedinjenih nacija
|
| MIR:
Kriza u oblasti obezbeđivanja mira putem Ujedinjenih nacija |
|
| DELOTVORNOST: Problemi sa
koordiniranjem i delotvornošću rada
|
|
REFORMA: Principijelna
namera da se sprovede reforma i problemi sprovođenja iste |
|
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
