Problemi sa koordiniranjem i delotvornošću rada

Prikaz istorije Ujedinjenih nacija u okviru Osnovnog kursa 2 pokazao je da je Organizacija stalno bila prisiljena da se prilagođava novim uslovima rada i da savladava nove izazove. Ovde se, pre svega, misli na konflikt Istok-Zapad koji je onemogućio rad najvažnijeg organa UN-a - Saveta bezbednosti i na proces dekolonijalizacije tokom kojeg se enormno povećao broj država-članica. Važno je da se spomene da je proces dekolonijalizacije imao za posledicu to da su zemlje u razvoju činile većinu u Generalnoj skupštini, pa je konflikt Sever-Jug bio jedan od važnih činilaca za rad Ujedinjenih nacija.

Sve više oblasti rada ...

Organizacija je osnovana sa ciljem da se stvori sistem kolektivne bezbednosti koji bi sprečio ratove među državama. Ovaj zadatak Organizacija nije mogla da ispuni zbog blokade Saveta bezbednosti i zbog nedostataka sistema. Zbog toga su druge oblasti zadataka postale težište rada: "Pored problema i rizika koji su prepoznati već pri osnivanju Ujedinjenih nacija 1945. godine, došlo je do novih globalnih problema kao što su smanjenje prirodnih bogatstava, uništavanje životne sredine, klimatske promene, enormni porast ljudske populacije, te nove forme pretnji miru i celokupnom stanovništvu oružjem za masovno uništenje i unutardržavnim konfliktima."

[Sven Gareis/Johannes Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen; Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 258-259]

Sve u svemu, Ujedinjene nacije su se pokazale valjanim pri savladavanju ovih izazova. Jedan primer za to bi bio stvaranje novog instrumenta - Plavih šlemova - zbog nedostatka adekvatnih mera predviđenih u UN-ovoj Povelji. Ovaj instrument se pokazao kao uspešan, iako se s vremena na vreme susretao sa teškim krizama [vidi tekst "Problemi obezbeđivanja mira"]. Ipak, sposobnost prilagođavanja i fleksibilnost te stalni proces učenja iznedrili su i negativne posledice: 

... sve više organa

Tokom "procesa učenja i reformisanja, Ujedinjene nacije su se ograničavale uglavnom na proširivanje postojećih tela i na stvaranje novih posebnih fondova, programa i posebnih organizacija, koji su se dodavali sistemu Ujedinjenih nacija. Na taj način je mehanizam, koji je od strane osnivača Organizacije zamišljen kao princip rada, sve više izmicao kontroli. Ujedinjene nacije su trebale da budu organizovane kao 'sistem planeta' čija je središnja institicija trebalo da funkcioniše relativno slobodno sa zadatkom koordiniranja delotvornom saradnjom. Pri tome je središnja organizacija trebalo da se koristi znanjem celokupnog sistema kako bi mogla da formuliše i sprovede sveobuhvatne strategije."

[Sven Gareis/Johannes Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen; Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 259]

Ovakav princip rada nije funkcionisao. Ujedinjene nacije su upravo zbog nedostatne delotvornosti rada bile izložene različitim kritikama. Nije više mogao da se zadrži ni pregled nad mrežom tela koja su se obrazovala oko Organizacije. Broj ovih tela bio je u stalnom porastu i njihovim radom je bilo nemoguće koordinirati. Rad Ujedinjenih nacija posebno je trpio u socio-ekonomskoj i oblasti razvojne politike, pa je zbog nedostatka koordiniranja dolazilo do preklapanja nadležnosti i aktivnosti različitih organa i tela. Zbog ovoga je u središtu kritike stajalo Savet za ekonomska i socijalna pitanja sa gotovo nepreglednim brojem svojih dodatnih i posebnih organizacija.

Zahteva se, stoga, da se celi sistem detaljno preispita. Tvrdi se da Savet za ekonomska i socijalana pitanja s svojom trenutnom strukturom nije u stanju da obavlja funkciju koordinatora, te da radi suviše birokratski i nedelotvorno. Sledeći veoma važan problem je nedostatak usaglašavanja između tela i organa UN-a i Bretton-Woods organizacija koje su u poslednjim desetlećima dobile na značaju. Ovaj nedostatak usaglašavanja i koordinacije rada najmanje doprinosi rešavanju problema."

[Sven Gareis/Johannes Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen; Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 288-289]

Pritom ne sme da se previdi činjenica da su države-članice kao nosioci sistema Organizacije odgovorne za stvaranje novih organa i tela unutar sistema. "UN-ov sistem u svojoj kompleksnosti, sa mnogobrojnim posebnim organima i organizacijama, fondovima i programima koji se često stvaraju i pokreću kao trend i radi zaštite interesa pojedinačnih grupa najbolje predstavlja sliku država-članica. Predlozi da se napravi detaljna reforma uprave sigurno potiču iz namere da se smanji dvostruki rad, ukine preklapanje oblasti delovanja te smanji trošenje sredstava. Postoji veliki broj organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, mnogobrojne organizacije su zadužene za humanitarne aktivnosti u istim kriznim oblastima."

[Sven Gareis/Johannes Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen; Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 263]

Reforme Kofi Anana

Sistematizacija sadržajnog rada

Kofi Anan je odmah po svom imenovanju za Generalnog sekretara počeo sa novim načinom oblikovanja sadržajnog rada Sekretarijata i to tako što je definisao pet osnovnih zadataka Ujedinjenih nacija. Ovih pet oblasti zadataka on je dodelio različitim odeljenjima Sekretarijata, a jedan njihov deo posebnim organima i programima.

"Za oblasti mira i bezbednosti, ekonomije i socijalnih pitanja, humanitarnih aktivnosti i razvoja obrazovani su tzv. izvršni odbori. Pitanje ljudskih prava definisano je kao pitanje koje zalazi u sve oblasti. Generalni sekretar je u julu 1997. godine predstavio svoj program reforme za obnovu Ujedinjenih nacija. S obzirom na naglašavanje pojedinih oblasti unutar programa reformi, proces bi s pravom mogao da se nazove 'tiha revolucija' (...). Jedino čega se Generalni sekretar nije dotaknuo u svom programu reforme bio je Savet bezbednosti (...).

U reformskim merama koje su sprovedene ili, pre svega, nisu sprovedene tokom devedestih godina jasno se zapaža sledeća struktura: sekretarijat i njemu podređene oblasti delovanja očigledno su bili spremni i sposobni za promenu u cilju pripreme svojih kompetencija i kapaciteta za nadolazeće izazove. Državama-članicama je kao i pre nedostajalo spremnosti da postignu kocenzus o reformi."

[Sven Gareis/Johannes Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen; Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 266, 268]

Ostali tekstovi o problemima sa kojima se susreću Ujedinjene nacije

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]