Osnovni kurs 5: Sa kojim se problemima susreću Ujedinjene nacije?

Nakon što su u Osnovnom kursu 1 predstavljeni zadaci i ciljevi Ujedinjenih nacija, u Osnovnom kursu 2 je predstavljen razvoj svetske Organizacije, a u Osnovnim kursevima 3 i 4 instrumenti koji su na raspolaganju za sprovođenje postavljenih ciljeva Organizacije - glavni organi sa jedne i posebni fondovi i programi i posebne organizacije sa druge strane, Osnovni kurs 5 bavi se pitanjem da li Ujedinjene nacije mogu da ispune očekivanja i u kojim oblastima njihov rad nije zadovoljio očekivano.

Između ciljeva i načela imenovanih u UN-ovoj Povelji i realnosti postoji jaz, koji su Gareis i Varwick pokušali da prikažu na tabeli dole. Jedan od nedostataka je i sam sistem organizacije Ujedinjenih nacija u kojem je potpuno zanemarena realnost. Ujedinjene nacije su klasična međunarodna organizacija - države su članice UN-a, i kao i bilo koja druga međunaraona organizacija i Ujedinjene nacije su samo onoliko jake, koliko im to dozvole članice. Volja i spremnost država-članica (a posebno bogatih država-članica) na rešavanje multilateralnih problema odlučuju o uspehu ili neuspehu rada Ujedinjenih nacija.

To znači da bi o ovome trebalo da se dobro promisli prilikom predstavljanja Ujedinjenih nacija - jedan deo kritike koja se upućuje Ujedinjenim nacijama svakako se odnosi na njihove države-članice. Pored toga, potrebno je da se uključi i drugi aspekt koji relativizuje već postojeću kritiku - naime, nerealistična očekivanja koja su postavljena pred Ujedinjene nacije. Ponekad kritika upućena Ujedinjenim nacijama počiva na pogrešnoj pretpostavci da Ujedinjene nacije predstavljaju vladu sveta.

[Sven Gareis/Johannes Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen; Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 302]

Nakon kratkog bavljenja istorijom Ujedinjenih nacija Volger (Folger) dolazi do sledećeg zaključka: "Ako su Ujedinjene nacije imale i imaju poteškoća prilikom obezbedjivanja mira u svetu ili prilikom rešavanja drugih globalnih problema, onda za to nisu odgovorne strukture Ujedinjenih nacija, jer one su se i do sada pokazale kao dosta efikasne i fleksibilne, već odgovornost leži u nejedinstvu država-članica i njihovoj nespremnosti da sprovedu odgovarajuće političke i ekonomske mere."  

[Helmut Volger, Zur Geschichte der Vereinten Nationen; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 42/1995, Bundeszentrale für politische Bildung Bonn, S. 12]

Uprkos tome - a to predstavlja sledeći problem s kojim se susreću Ujedinjene nacije - treba da se spomene da je Organizacija od osnivanja do danas učetverostručila broj svojih članova, proširila oblasti delovanja, a u Povelji nisu napravljane bitnije promene. U njoj se ogleda svetska politička situacija koja je bila prisutna na kraju Drugog svetskog rata i Organizacija sve više postaje nesavremena.

Ujedinjene nacije su "od organizacije koja je, pre svega, poštovala rat kao političko sredstvo postale globalni forum u okviru kojeg se diskutuje o svetskim problemima i gde pokušavaju da se nađu rešenja za njih. U međunarodnoj politici postoji koncenzus o tome da mora da se izvrši reforma Ujedinjenih nacija, jer njihove strukture i postupci više ne odgovaraju političkoj realnosti 21. veka. Od Ujedinjenih nacija se istovremeno zahteva popunjavanje političkih rupa u globalizovanom svetu, pa ovaj jaz između realnih mogućnosti Organizacije i suviše visokih očekivanja uzrokuje klimu preopterećenja i negativne ocene rada Ujedinjenih nacija."

[Johannes Varwick, Vereinte Nationen; in: Wichard Woyke (Hg.), Handwörterbuch Internationale Politik, 8. Auflage, Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 404, Bonn 2000, S. 496]

Ostali tekstovi u okviru Osnovnog kursa 5

Naravno da nismo u mogućnosti da nešto više kažemo o svim problemima i namerama reformi koje su spomenute u gornjem tekstu. Ograničili smo se na sledeće važne aspekte koji su usko povezeni jedni s dugima:

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]