Osnovni kurs 5
Nach oben Osnovni kurs 2 Osnovni kurs 3 Osnovni kurs 4 Osnovni kurs 5 Povelja Ujedinjenih nacija

 

Finansije
Mir
Delotvornost
Reforma


 

Ujedinjene nacije

Osnovni kurs 5: Sa kojim se problemima susreću Ujedinjene nacije?

Nakon što su u Osnovnom kursu 1 predstavljeni zadaci i ciljevi Ujedinjenih nacija, u Osnovnom kursu 2 je predstavljen razvoj svetske Organizacije, a u Osnovnim kursevima 3 i 4 instrumenti koji su na raspolaganju za sprovođenje postavljenih ciljeva Organizacije - glavni organi sa jedne i posebni fondovi i programi i posebne organizacije sa druge strane, Osnovni kurs 5 bavi se pitanjem da li Ujedinjene nacije mogu da ispune očekivanja i u kojim oblastima njihov rad nije zadovoljio očekivano.

O pojedinačnim problemima Ujedinjenih nacija već je bilo reči u dosadašnjim osnovnim kursevima u okviru ovog Tematskog kompleksa - istorija UN-a, predstavljena u okviru Osnovnog kursa 2, pokazala je da je prilikom ispunjavanja najvažnijeg zadatka, naime obezbedjenja mira u svetu, uvek dolazilo do velikih i teških kriza. Pokazalo se da su Ujedinjene nacije od šezdesetih godina prošlog veka najvažniji forum za prevazilaženje konflikta između Severa i Juga, ali da se veoma malo postiglo na istinskom rešavanju problema između zemalja u razvoju i industrijskih zemalja.

Uvek i iznova spominjala se kritična tačka u veoma razgranatom sistemu Ujedinjenih nacija - nedostatak koordiniranja aktivnosti - a time se kritika usmeravala i na nedelotvornost rada Ujedinjenih nacija. Zbog toga je SAD, kao država koja daje najveći doprinos budžetu UN-a, veoma često pokušavao da neplaćanjem svog dela doprinosa pod pritisak stavi ostale države-članice, što je, naravno, prouzrokovalo dalje probleme - opštepoznati nedostatak novca u budžetu Ujedinjenih nacija. 

Doprinos budžetu UN-a (u procentima)

 

1998.

2000.

SAD

25,00

25,00

Japan

17,98

20,57

Njemačka

9,63

9,86

Francuska

6,49

6,55

Italija

5,39

5,44

Velika Britanija

5,08

5,09

Rusija

2,87

1,08

Kanada

2,83

2,73

Španija

2,57

2,59

Holandija

1,62

1,63

Brazil

1,51

1,47

Australija

1,47

1,48

Švedska

1,10

1,08

Belgija

1,10

1,10

Ostale države

15,36

14,33

Između ciljeva i načela imenovanih u UN-ovoj Povelji i realnosti postoji jaz, koji su Gareis i Varwick pokušali da prikažu na tabeli dole. Jedan od nedostataka je i sam sistem organizacije Ujedinjenih nacija u kojem je potpuno zanemarena realnost. Ujedinjene nacije su klasična međunarodna organizacija - države su članice UN-a, i kao i bilo koja druga međunaraona organizacija i Ujedinjene nacije su samo onoliko jake, koliko im to dozvole članice. Volja i spremnost država-članica (a posebno bogatih država-članica) na rešavanje multilateralnih problema odlučuju o uspehu ili neuspehu rada Ujedinjenih nacija.

To znači da bi o ovome trebalo da se dobro promisli prilikom predstavljanja Ujedinjenih nacija - jedan deo kritike koja se upućuje Ujedinjenim nacijama svakako se odnosi na njihove države-članice. Pored toga, potrebno je da se uključi i drugi aspekt koji relativizuje već postojeću kritiku - naime, nerealistična očekivanja koja su postavljena pred Ujedinjene nacije. Ponekad kritika upućena Ujedinjenim nacijama počiva na pogrešnoj pretpostavci da Ujedinjene nacije predstavljaju vladu sveta.

Ciljevi i načela

Politička realnost

Suverena jednakost svih država-članica

Izražena diferencijacija moći između država i regija

Ispunjavanje obaveza preuzetih potpisivanjem UN-ove Povelje

Uskraćivanje finansijskih i drugih doprinosa Organizaciji u zavisnosti od interesa pojedinačnih država-članica

Obaveza na mirno rešavanje konflikata

Sveprisutno nasilje u međunarodnom sistemu

Sveopšta zabrana nasilja

Praktikovanje prava pojedinih država na unilateralnu upotrebu nasilja

Mir i sigurnost u svetu kao kolektivni zadatak svih država-članica

Dominacija interesa industrijskih država i zaboravljeni konflikti u zemljama u razvoju

Zabrana uplitanja u unutrašnja pitanja država-članica

Globalizacija osnovnih problema uslovljava eroziju državnog suvereniteta

[Sven Gareis/Johannes Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen; Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 302]

Nakon kratkog bavljenja istorijom Ujedinjenih nacija Volger (Folger) dolazi do sledećeg zaključka: "Ako su Ujedinjene nacije imale i imaju poteškoća prilikom obezbedjivanja mira u svetu ili prilikom rešavanja drugih globalnih problema, onda za to nisu odgovorne strukture Ujedinjenih nacija, jer one su se i do sada pokazale kao dosta efikasne i fleksibilne, već odgovornost leži u nejedinstvu država-članica i njihovoj nespremnosti da sprovedu odgovarajuće političke i ekonomske mere."  

[Helmut Volger, Zur Geschichte der Vereinten Nationen; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 42/1995, Bundeszentrale für politische Bildung Bonn, S. 12]

Uprkos tome - a to predstavlja sledeći problem s kojim se susreću Ujedinjene nacije - treba da se spomene da je Organizacija od osnivanja do danas učetverostručila broj svojih članova, proširila oblasti delovanja, a u Povelji nisu napravljane bitnije promene. U njoj se ogleda svetska politička situacija koja je bila prisutna na kraju Drugog svetskog rata i Organizacija sve više postaje nesavremena.

Ujedinjene nacije su "od organizacije koja je, pre svega, poštovala rat kao političko sredstvo postale globalni forum u okviru kojeg se diskutuje o svetskim problemima i gde pokušavaju da se nađu rešenja za njih. U međunarodnoj politici postoji koncenzus o tome da mora da se izvrši reforma Ujedinjenih nacija, jer njihove strukture i postupci više ne odgovaraju političkoj realnosti 21. veka. Od Ujedinjenih nacija se istovremeno zahteva popunjavanje političkih rupa u globalizovanom svetu, pa ovaj jaz između realnih mogućnosti Organizacije i suviše visokih očekivanja uzrokuje klimu preopterećenja i negativne ocene rada Ujedinjenih nacija."

[Johannes Varwick, Vereinte Nationen; in: Wichard Woyke (Hg.), Handwörterbuch Internationale Politik, 8. Auflage, Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 404, Bonn 2000, S. 496]

Ostali tekstovi u okviru Osnovnog kursa 5

Naravno da nismo u mogućnosti da nešto više kažemo o svim problemima i namerama reformi koje su spomenute u gornjem tekstu. Ograničili smo se na sledeće važne aspekte koji su usko povezeni jedni s dugima:

bullet FINANSIJE: Finansijska kriza Ujedinjenih nacija
 
bulletMIR: Kriza u oblasti obezbedjivanja mira putem Ujedinjenih nacija
 
bullet DELOTVORNOST: Problemi sa koordiniranjem i delotvornosti rada
 
bullet REFORMA: Principijelna namera da se sporvede reforma i problemi njenog sprovođenja

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]

 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.