Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

Savet bezbednosti je najmoćniji organ među glavnim organima Ujedinjenih nacija. U skladu sa UN-ovom Poveljom (član 24) ovaj Savet snosi glavnu odgovornost za ispunjavanje glavnog zadatka Organizacije [vidi Osnovni kurs 1], obezbeđivanja mira i bezbednosti u svetu. Ovakva nadležnost čini Savet bezbednosti jedinstvenim telom u oblasti međunarodne politike.

Kao što dijagram pokazuje, Savet bezbednosti sastoji se od 15 članova, pri čemu su 5 država - Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija i SAD - stalni članovi Saveta i time im pripada posebna pozicija. Deset ostalih članova Saveta bira Generalna skupština na period od dve godine. Pritom se svake godine bira po pet ostalih članova Saveta, tako da se njegov sastav menja svake godine. 

Odluke u proceduralnim pitanjima se donose potvrdnim glasanjem devet članova. Prilikom glasanja o svim ostalim pitanjima postoji začkoljica da potvrdno moraju da se izjasne svi stalni članovi Saveta kako bi odluka bila usvojena. Time Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija i SAD imaju pravo na veto. Ovakav poseban položaj pet stalnih članova Saveta bezbednosti predstavlja najvažniju karakteristiku sistema Ujedinjenih nacija, koji u sebi sedinjava različite osnovne principe. S jedne strane je to jednakost svih suverenih država u Generalnoj skupštini ("jedna država - jedan glas"), a sa druge strane se kroz direktorijum pet stalnih članova Saveta bezbednosti oseća nasleđe poretka velesila iz 19. stoleća.

Jednako kao i ostali glavni organi i Savet bezbednosti ima pravo da ustanovljava posebne fondove i programe. U posebne fondove i programe Saveta bezbednosti pored mnogobrojnih odbora se ubrajaju i mirovne misije [vidi hronološki pregled u okviru Osnovnog kursa 2] i dva tribunala za Ruandu i bivšu Jugoslaviju.

Dalekosežne nadležnosti

U prvom stavu člana 24. UN-ove Povelje se kaže: "Da bi se obezbedila brza i efikasna akcija Ujedinjenih nacija, članovi poveravaju Savetu bezbednosti prvenstveno odgovornost za održanje mira i bezbednosti u svetu i usaglašavaju se da Savet bezbednosti deluje i u njihovo ime pri sprovođenju dužnosti i zadataka na osnovu ove odgovornosti." Na koji način se manifestuje ova dalekosežna nadležnost objašnjeno je u sledećem tekstu:

Savet bezbednosti "može da ispituje svaki spor ili svaku situaciju  koji bi mogli da dovedu do zategnutosti na međunarodnom planu ili da prerastu u spor (poglavlje VI član 34) i može u svakoj fazi spora ili situacije da preporuči odgovarajuće postupke ili metode uređenja (član 36). U skladu sa poglavljem VI, uloga Saveta ostaje savetodavna, a to je uloga moderatora. Poglavlje VII predviđa upotrebu prisile putem Saveta bezbednosti. U skladu sa članom 39, Savet mora da odluči o tome da li u određenoj situaciji ili sporu postoji pretnja miru, povreda mira ili agresija. 

Ukoliko Savet bezbednosti dođe do zaključka da u određenoj situaciji ili sporu postoji pretnja miru, povreda mira ili agresija, ono može da preporuči odgovarajuće mere za okončanje ove situacije ili spora. Savet može da naloži sprovođenje prinudnih mera u cilju izvršenja njegovih odluka. U skladu sa članom 41, pri tome može da bude reči o delimičnim ili potpunim sankcijama, pre svega u oblasti ekonomije, a po članu 42. mogu da se odrede i mere upotrebe oružane sile u cilju nametanja mira (...).   


Shodno članu 25, svi članovi Ujedinjenih nacija moraju da prihvate i sprovode odluke Saveta bezbednosti. Poseban položaj ima Savet bezbednosti i unutar Organizacije, pa je tako celi niz odluka Generalne skupštine uslovljen prvenstvenim glasanjem o tom pitanju u Savetu bezbednosti. Ovo se, pre svega, tiče odluka o prijemu novih članova u Organizaciju ili oduka o eventualnom isključenju nekog člana te izbora Generalnog sekretara i sudija Međunarodnog suda pravde."

[Sven Gareis/Johannes Varwick, Die Vereinten Nationen. Aufgaben, Instrumente und Reformen; Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 403, Bonn 2003, S. 51-52]

Ostali tekstovi o UN-ovim glavnim organima:

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]