|
| |
Pregled sekvenci
Osnovni kurs 1: Šta su zadaci i koji su ciljevi
Ujedinjenih nacija?
Osnovni kurs 2: Kako su se razvile Ujedinjene nacije?
Osnovni kurs 3: Kako su strukturirane Ujedinjene nacije?
Osnovni kurs 4: Kako izgleda sistem Ujedinjenih nacija?
Osnovni kurs 5:
Sa kojim se problemima susreću Ujedinjene nacije?
Osnovni kurs 1: Šta su zadaci i koji su ciljevi Ujedinjenih nacija?
"Potpuno nezavisno od praktičnih zadataka koji se postavljaju pred
Ujedinjene nacije, Organizacija ima za cilj da promeni suštinu odnosa među
državama-članicama i način na koji se rešavaju međunarodni problemi."
[Milenijumski izveštaj Genaralnog
sekretara UN-a Kofija Anana pred Genaralnom skupštinom]
Glavni zadaci Ujedinjenih nacija mogu da se podele u tri oblasti
koje su međusobno povezane, ali imaju specifične, pojedinačne korene:
 |
Nakon dva svetska rata
obezbeđivanje mira i međunarodne bezbednosti predstavlja jedan od centralnih
zadataka Organizacije, pri čemu se pokušava izvući pouka iz neuspelog pokušaja
uspostavljanja kolektivnog sistema bezbednosti uz pomoć Lige naroda u periodu
između dva svetska rata [za više informacija o Ligi naroda i istoriji
Ujedinjenih nacija vidi Osnovni
kurs 2].
Prilikom osnivanja Organizacije, međudržavni ratovi i njihovo sprečavanje
predstavljali su najveći izazov. Ova situacija se tokom poslednjih
nekoliko desetleća
promenila, te su primetni opadanje broja međudržavnih ratova i porast broja
unutrašnjih konflikata i novih fenomena, kao što je pojava transnacionalnog
terorizma [sugestije za bavljenje pojmovima "rat", "mir", "nasilje" i "konflikt"
možete da nađete u okviru
tematskog kompleksa "Pedagogija mira"]
Razvoj u oblasti mirovnog obrazovanja i vaspitanja - od blokade Saveta
bezbednosti tokom Hladnog
rata do aktuelne debate o humanitarnim intervencijama - predstavljen je u okviru
Osnovnog kurs 2.
|
|
Genocid i zločin protiv
čovečnosti koji je sproveden tokom Hitlerovog režima predstavljaju osnovni
razlog za drugu veliku oblast zadataka Ujedinjenih nacija - zaštita ljudskih
prava i unapređivanje međunarodnog prava.
Već 1948. godine je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela Opštu povelju
o ljudskim pravima. Ova Povelja predstavlja najvažniji dokument u
istoriji ljudskih prava. Konkretna pravna primena ove Povelje usledila je
nakon dugih i mukotrpnih debata i diskusija potpisivanjem dva međunarodna pakta
- Pakta za građanska i politička prava i Pakta za ekonomska, socijalna i
kulturalna prava. Sporazumi su potpisani 1966. godine, a na snagu su stupili
1976. godine [ove dokumente, kao i ostale relevantne i detaljne informacije o
temama "Ljudska prava", "Prava deteta" i "Prava žena" možete
da nađete na D@dalos-u u okviru
tematskog kompleksa "Ljudska prava"].
|
|
Ekonomski i socijalni razvoj
predstavlja treću oblast zadataka Ujedinjenih nacija. Mir ne sme da se
razumeva samo u smislu negativnog pojma "mir" - kao odsustvo rata, već treba
da obuhvata i smisao pozitivnog pojma "mir" - pitanje sveopšteg razvoja i
unapređenja pravde [za više informacija o pojmu "mir" vidi
odlomak
"Mir" u okviru tematskog kompleksa "Pedagogija mira"]. Poslednjih godina
zbog globalnih problema kao što su efekat staklene bašte ili ozonska rupa uz ovu
definisana je još jedna oblast zadataka Ujedinjenih nacija - zaštita životne
sredine.
Već 1945. godine došlo je do uočavanja neraskidive veze između mira i razvoja.
Kao primer za to često se navode reči tadašnjeg američkog ministra vanjskih
poslova Edward-a Stettinius-a (Edvard Stetinius): "Borba za mir mora da se
vodi na dva fronta. Na jednom frontu reč je o bezbednosti, a na drugom o
ekonomiji i socijalnoj pravdi. Samo pobeda na oba fronta može da obezbedi trajan
mir u svetu."
Teme razvoja i životne sredine tretiraju se unutar mnogobrojnih programa, u radu
komisija, posebnih fondova, programa i organizacija unutar sistema Ujedinjenih nacija. Ovim
sistemom bavi se Osnovni
kurs 4.
|
Član 1.
Povelje Ujedinjenih nacija sažima ciljeve Organizacije:
|
"1. održanje
međunarodnog mira i bezbednosti i u tu svrhu: preduzimanje efikasnih
kolektivnih mera radi sprečavanja i otklanjanja prijetnji miru i
suzbijanje agresije ili drugih povreda mira, kao i postizanje mirnim
sredstvima, a u skladu sa načelima pravde i međunarodnog prava, sređivanja
ili rešavanja međunarodnih sporova ili situacija koji bi mogli da dovedu do
povreda mira;
2. razvijanje prijateljskih odnosa među nacijama, zasnovanih na poštovanju
načela ravnopravnosti i prava na samoopredeljenje naroda i preuzimanje
drugih odgovarajućih mera radi učvršćivanja opšteg mira;
3. postizanje međunarodne saradnje kako bi se rešili međunarodni problemi
ekonomske, socijalne, kulturalne ili humanitarne prirode, i unapređivanje i
podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda bez obzira na
rasu, pol, jezik ili veru;
4. postavljanje Organizacije kao središta za usklađivanje akcija preduzetih radi
postizanja ovih zajedničkih ciljeva."
[celokupan tekst Povelje Ujedinjenih nacija možete da nađete na
odvojenoj stranici] |
Kako je teško i mukotrpno
ispunjavanje ovih zadataka predočio je bivši Generalni sekretar Ujedinjenih
nacija Kurt Waldheim (Valdhajm) u svom godišnjem izveštaju iz 1978. godine:
"Karakteristično za probleme koji se postavljaju pred Ujedinjene nacije je to što
se uvek radi o sve kompleksnijim pitanjima. Mnogi od tih problema
predstavljaju pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. Ujedinjene nacije nude
okvir unutar kojeg se ovi problemi mogu da se rasvetle, treteriraju i izglade.
Ujedinjene nacije su i mesto koje svima stoji na raspolaganju za traženje
zajedničkih rešenja i sporazuma.
Doduše, često se događa da se ovakvi sporazumi veoma sporo sprovode i prolaze
kroz razdoblje razvoja unutar kojeg je potrebno i dalje sa opreznošću da se tretiraju
dotični problemi i da se u kontinuitetu usmeravaju pozitivne snage u pravom smeru. Ovo
je praktična funkcija Ujedinjenih nacija koja je od presudnog značaja za dalji
razvoj međunarodnog sistema i ne sme da se dozvoli da je prekrije sena
razočarenja koja nastaju zbog neuspeha pri pokušaju pronalaska brzih i
opštevažećih rešenja."
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
