Gandhi

Mahatma Gandi ubraja se u najfascinantnije ličnosti 20. veka. Njegov nenasilni istup protiv diskriminisanja u Južnoj Africi i Indiji zajedno sa učenjem koje je razultiralo iz toga učinili su ga jednim od najbitnijih uzora čovečanstva. Njega su inspirisali mnogobrojni ljudi, naposletku i američki borac za građanska prava Martin Luter King. U najtamnija poglavlja istorije dodele Nobelove nagrade svakako spada činjenica da Komitet nije odlučio da nagradu dodeli Gandiju. Tekst koji sledi posvećen je Gandijevom delovanju u Indiji. Ono što još možete naći u ovom odeljku prikazano je u sledećoj tabeli:

Život i delo: Iscrpan tekst posvećen životu i delu Gandija u Južnoj Africi i Indiji.		Citati: U ovom odeljku naći ćete citate Gandija, između ostalog, o temama kao što su nenasilje, civilna neposlušnost i moral.
Pozadina: Istorija Južne Afrike i Indije su pozadina za delovanje Gandija.		Materijali: Ovaj odlomak prikupio je citate i tekstove o Gandiju, između ostalog, ono što je Martin Luter King rekao o Gandiju.
Lista linkova: Odabrani izvori informacija u Internetu o Gandiju opisani su na ovoj stranici da bi Vam olakšali rešerširanje.	Citat	Ja mrzim privilegije i monopole. Sve ono što se ne može podeliti sa narodnim masama ja kategorički odbijam. [Mahatma Gandi]

Neki statistički podaci britanske Indije predstavljaju situaciju pre 15. augusta 1947. godine u kojoj se Gandi našao nakon njegovog povratka: 410 miliona stanovnika, od toga 281 miliona hindusa, 115 miliona muslimana, 7 miliona hrišćana, 6 miliona sikha nasuprot 150.000 Engleza. Hindusi su bili podeljeni u 3.000 kasti i potkasti, od toga otprilike 70 miliona nedorirljivih i potomaka domaćih stanovnika. Pod britanskom vladavinom bilo je 310 miliona stanovnika koji su nastanjivali oko dve trećine teritorije. Jedna trećina zemlje sa ca. 100 miliona stanovnika bili su podeljeni u 565 kneževina; bilo je 15 jezika i 845 dijalekata. 85% nepismenih i neopisivo sromaštvo (...) stajali su na putu nezavisnosti.

Kada se Gandi vratio u Indiju počeo je da širi svoja razmišljanja i u javnosti. Civilni otpor neograničenoj vlasti Engleza pokazao se i u toku Salz-marša 1930. godine, čime je srušen državni monopol nad solju i Indijci su dobili ekonomske olakšice. Za Gandija je bilo bitno da svoje zemljake nauči da se vojna vladavina Britanaca može pobediti jačom moralnom snagom. Dok je u početku nenasilno oprobavanje moći propadalo uglavnom zbog neposlušnosti mase, Gandi je vremenom osvajao sve više i više poverenja i podrške u indijskom narodu te je tako mogao da jača i nacionalnu samosvest.

On je cenio jednostavan život i vreteno je proglasio znakom ovakve životne forme

Gandijev put vodio ga je natrag na izvore snage religije. On se ogorčeno borio protiv industrijalizacije i pokušao je okrenuti sebe i svoje zemljake protiv zapadnjačkog razmišljanja i životnih formi. On je cenio jednostavan život, koji je upražnjavao vođenjem vegetarijanskog načina života, izuzetnom higijenom i lekovitom moći prirode. Vreteno je proglasio znakom ove životne forme i preklinjao je Indijce da razviju seosku industriju tako što će sami presti i tkati štofove, te da se na taj način suprotstave engleskoj tekstilnoj industriji. S vremena na vreme pre svojih obraćanja slušaocima on bi seo za vreteno i počeo raditi, da bi i na taj način reklamirao svoju ideju.

Pomirenje Hindusa koji su priradali određenoj kasti i onih "nedodirljivih" za Gandija je bio jedan od važnijih ciljeva, koji ipak nije mogao ostvariti. Možda je to i zbog toga što je proklinjao nedodirljive da jedno ZA za svoj život pronađu u poštovanju i nesigurnosti. Dok je "postom do smrti" koji je smatrao obavezujućim i prisilnim uspeo približiti hinduse i parie, to mu nije uspelo između hindusa i muslimana. Pripadnici njegove sopstvene religijske zajednice uskratili su mu poverenje tako da je došlo do krvavih sukoba između posvađanih grupa. Kada je konačno nezavisnost Indije postignuta i proglašena 15. augusta 1947. godine, istovremeno je usledilo odvajanje Indije i Pakistana.

Gandijeva predstava nenasilja ostala je nasledstvo. Pri tome se ne sme prevideti da on sa svojim jednostranim načinom života i "vraćanjem jednostavnom životu" nije mogao odgovoriti zahtevima vremena i da je samim tim stajao na putu političkim odlukama modernog državnog bića.

Dramatičan ostaje ipak Gandijev kraj. 30. januara 1948. godine ubijen je hicima iz pištolja čovek kojem je indijski pjasnik Tagore dao ime Mahatma (velika duša). On se celi svoj život borio za nenasilnu politiku. Sa velikom brigom posmatrao je kako se i nakon proglašenja nezavisnosti pojedine grupe svađaju. Pokušavao je da u tim sukobima posreduje i pozivao je na bratstvo religija. Deset dana pre njegove smrti na jednom posedu na kojem je on održavao molitvu eksplodirala je bomba. Kao da je slutio smrt, nekoliko dana pre atentata Gandi je rekao: "Ako treba da poginem od metka nekog luđaka, onda to moram učiniti smejući se. U meni ne sme biti srdžbe. Bog mora biti u mom srcu i na mojim usnama, a vi mi morate obećati jedno: Ako se tako nešto dogodi, vi ne smete prolevati suze. Ja svoju dužnost prema čovečanstvu nisam preuzeo zbog molbe nekog čoveka niti je se mogu odreći, ukoliko me to neko zamoli. Ja sam onakav, kakvim me Bog stvorio i radio sam onako kako mi je on kazivao. Pustite ga da od mene učini ono što on hoće. Ako želi, onda me može ubiti. Ja mislim da radim onako kako mi On zapoveda."

Vest o njegovoj smrti u celom svetu primljena je s tugom. Ujedinjene nacije spustile su zastavu na pola koplja. Od Vatikana do Kremlja, svi su slali telegrame saučešća. Gandi ostaje veliki uzor u celom svetu.

[preuzeto iz: Gerhard Zimmermann, Oni su se opirali, Neukirchen-Vluyn 1995., 49ff.]

"Bogati za sebe ostavljaju prekomerne rezerve stvari koje im nisu potrebne, dok milioni žive na rubu gladi. Ako bi svako ograničio svoj posed samo na ono što mu je zaista potrebno, niko ne bi morao da živi u bedi i svi bi bili zadovoljni."