Zapadnjačka kultura počiva na vezi između simbola i ideja, koji poteču iz religioznih izvora i iz filozofije nastale u antičkoj Grčkoj. U fazi kada su ljudi pravili simboličke sisteme koji su važili širom sveta za razumevanje postojanja, bivstvovanja i života (religija, nauka, filozofija) žene su već bile podređene u toj meri da nisu mogle aktivno sudelovati u ovom napretku. Tu se svakako mora prepoznati jedan od razloga da je već u ovoj osnovi sistema objašnjavanja zacemnetiran nizak status žena. Napravljena su dva konstrukta "muško" i "žensko". Oni su bili različiti po zadacima koje su obavljali, po svojim sposobnostima i mogućnostima. Kasnijim generacijama oni su služili za održavanje status quo, i činili su im se kao posve "prirodni" ili "Bogom dati".   

Položaj žene u antičkoj filozofiji

Gotovo svi antički filozofi opravdavali su nejednak socijalan i pravni položaj između žene i muškarca činjenicom da se pojedinac treba podrediti blagostanju zajednice, te nejednakom podelom talenata i mogućnosti. Žena se posmatrala kao "prirodom dato" biće niže vrste. 

Primer Aristotela: Građani, u njegovim očima, su samo oni koji su oslobođeni delatnosti kućne produkcije i reprodukcije. Robovima, starcima, ženama i deci negira se pravo učešća u javnom životu, pošto im nedostaju, za to, neophodne sposobnosti. Oni postoje kao pomoćnici kako bi se stvorilo potrebno okruženje i optimalni uslovi za elitu - prave građane. 

Žena je za Aristotela kreacija prirode načinjena u nedostatku ubeđenja, neka vrsta deficitne preteče muškarca. Ona ne poseduje razum, ni reproduktivne sposobnosti. Njoj pri upražnjavaju ovih delatnosti pripada pasivna, pre svega dopunska uloga: "Kako od bogalja ponekad dobijemo decu koja su baogalji, a ponekad, opet, decu koja to nisu, tako se i iz ženskog tela ponekad rađa opet žensko, a nekada muško. Žena je kao obogaljen muškarac, a mesečno krvarenje je seme, samo je to nečisto seme. Ovom semenu nedostaje jedno, naime izvor života..., a ovaj izvor života u sebi nosi samo muško seme."

Položaj žena u monoteističkim religijama

Razvoj monoteizma, predstave o jednom Bogu, uopšte se ocenjuje kao napredak čovečanstva prema apstraktom razmišljanju. Ovaj proces dešavao se pod jakom oznakom patrijarhata, tako da se i u simbolima hrišćanske, jevrejske i muslimanske religiozne predstave sveta nalazi podređena uloga žene. 

Po biblijskom objašnjenju o nastanku sveta Bog je načinio svet i čoveka od svog daha, a ženu od rebra nastalog čovjeka. Moć stvaranja je duhovna i odnosi se na čoveka, kojem se u Bibliji dodeljuje i sposobnost apstrakcije, kada biljke, životinje i ženu naziva jednim imenom. Muškarac je stvoren po slici Boga samog, a žena je "drugačija". Nerazjašnjeno ostaje da li je žena "pravi" čovek, sa obzirom da joj nije udahnut dah Božiji. Žena je pratioc i pomoćnik muškarca. 

Druga, iz ove perspektive bitna priča je predstavljanje greha. Eva vodi Adama u iskušenje kada mu, vođena zmijom, daje jabuku ubranu sa drveta spoznaje. Time ona čovečanstvo ostavlja bez Božije milosti. Što znači žena je grešnija od muškarca. Podređen položaj žene je zbog ovog osnovnog greha "od Boga dat". 
"To je za Adama bio znak da se može ogledati u svojoj saputnici kao u ogledalu, a za Evu da se treba podrediti volji čoveka od kojeg poteče."
[Johanes Kalvin]

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.