"I pored svake intrige, i pored svih stranaka čije su strastvene borbe podelile Francusku, odabrala sam za sebe sasvim novi put, oslanjajući se samo na moje sopstvene oči, slušajući samo moj unutrašnji glas, usprotivila sam se tlačiteljima i svoj život žrtvovala Revoluciji."   Olimpe de Goge rođena je 1748. u Montaubanu u blizini Tuloza u južnoj Francuskoj kao Mari Goz. Njeno poreklo bilo je malograđansko. Iako je bila jednako pametna, kao i lepa, njenu inteligenciju nisu poštovali i unapređivali: gotovo da nije znala čitati i pisati, a kao neko poreklom iz južne Francuske nije znala govoriti ni čisti francuski jezik. Svoja dela kasnije je diktirala sekretarici.

Uprkos njenim mnogobrojnim manama: "pogrešan" pol, "pogrešno" poreklo loš odgoj, bez imetka i još pored toga udovica Mari Goz nije se želela prepustiti životu kakav ju je očekivao. Ona se sa jednim veoma skupim transportnim preduzećem preselila u revolucionarni Pariz, gde je sama sebi dala lepo aristokratsko ime "Olimpe de Goge", te stupila u kontakt sa obrazovnim krugovima i kulturnim društvima. Živela je od darova koje su joj davali njeni ljubavnici, koji su istovremeno plaćali i njene troškove, a klevetu da je kurva prihvatila je kako bi ostvarila svoj san: Želela je postati pisac. 

Olimpe de Goge pokušala je zaraditi za život kao autor pozorišnih komada. Godinama se borila za postavku svojih komada u konzervativnom i kralju podređenom teatru Comedi France. Već jedan od njenih prvih komada u Parizu je postao političko pitanje. U komadu "L´Esclavage des Nègres" obradila je ropstvo u kolonijama Francuske. Već nakon tri izvedbe gradonačelnik Pariza zabranio je predstavu. U novinama je de Goge bila ismejana.

Ogorčena napisala je: "Čemu ova predrasuda usmerena prema mom polu? Zašto se kaže, što sam više puta čula, da Comedi France ne bi trebala da postavlja komade žena na scenu? Ja sam žena, ne tako bogata ... zar ženama nikada neće biti dozvoljeno da na strahote sitomaštva odgovore nekim drugim sredstvom?"  

Potaknuta revolucionarnim događanjima 1789. sve više se okretala prema politici. De Goge je bila redovan posetitelj sednica Nacionalne skupštine. Svoje ideje pretočila je u predloge socijalpolitičkih mera, koje je štampala o svom trošku i lepila kao plakate po Parizu. Na taj način je o njoj diskutovao celi Pariz. 

Svojom "Poveljom o pravima žene i građanke" Olimpe de Goge bila je prva osoba koja je formulisala zaista opširna ljudska i građanska prava. Ova deklaracija je postigla veliki ugled u celoj Francuskoj, ali i u inostranstvu. Njen spis "Tri urneka ili dobrobit domovine" doveo je do njenog hapšenja. Ovo je dalo povoda da se u Olimpe de Guge prepozna pripadnica partije Girondista, koja je istovremeno (maj/juni 1793.) bila izbačena iz Konventa. De Goge je u svom spisu predložila referendum na kojem bi narod glasao o tri predložena oblika vladavine: "Republikanska vlada: jedna jedina i posredna, federativna vlada ili monarhija". Pored toga u decembru 1792. godine ona je javno, pre svega iz humanih razloga, stala u odbranu kralja. On je želela promenu društva, ali ne putem besmislenog nasilja, već putem reči, objavljivanjem spisa i apelima na zdrav razum. Time je ona - uprkos razlici između nje i Rusoa - ostala prava zastupnica prosvetiteljstva. 

De Goge je došla pred tribunal Revolucije. Obe akcije, njen spis, te njen istup u odbranu kralja protumačeni su kao zalaganje za monarhiju. 3. novembra 1793. godine Olimpe de Goge je ubijena.

Olimpe nije osuđena samo kao pripadnica partije Girodionista, već i kao borac za prava žena. Dve sedmice nakon njene smrti u govoru vođe Šaumet drugim ženama njen primer je naveden kao primer upozorenja: "Setite se besramne Olimpe de Goge, ... koja je zanemarila obaveze u svom domaćinstvu, koja je želela politizovati i koja je počinila zločin. Sva ovakva nemoralna bića biće kažnjena paklenskom vatrom zakona... Želite li slediti njen primer? Ne, vi dobro osećate da ste interesantne i vredne poštovanja samo onda kada ste ono što je priroda želela da budete" 
[objavljeno u Curier Republikan, 19. november 1793.]

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.