Kalida Mesaudi je tačno četiri godine starija od njene zemlje Alžira, koji je 1962. godine nastao nakon krvavih borbi za osvajanje nezavisnosti i oslobođenje od francuske kolonijalizacije. Rasla je sa dva brata i dve sestre u uglednoj kabiliskoj porodici. Tu je i upoznala alžirski islam koji je u svom izvornom obliku dosta tolerantan: Svaki čovek je odgovoran samo Bogu, a privatnost vere se poštuje. Otac, državni službenik, hteo je da joj pruži što je moguće bolje vaspitanje. Tako je Mesaudi posećivala veoma uglednu žensku gimnaziju. Ovde se morala susresti sa arabizacijom školstva, jednom od mnogih pogrešnih odluka vladajuće socijalističko-vojne partije jedinstva FLN (Front nacionalne slobode), te sa sistemom kojeg su obežavale korupcije i prividna privreda. 1982. Mesaudi je počela raditi kao nastavnica matematike. Ona se pokušala boriti protiv arabiziranja i islamiziranja obrazovnog sistema, te se zalagala za održanje svetskog standarda u vaspitanju dece.

Tek početkom 80-tih godina po prvi put se politički oglasila, kada se izjasnila protiv novih po žene nepravednih zakona FLN-režima. Novi izborni zakon odobravao je muškarcima da glasaju umesto njihovih žena. Novi zakon o porodičnom pravu, potcrtavao je da žene celi svoj život ostaju zavisne od muških pripadnika svoje porodice, dakle od njihovih supruga. U brakorazvodnom pravu, te u zakonima o nasledstvu žene su bile oštećene. Ovi zakoni predstavljali su kršenje Ustava, koji je i za žene i za muškarce propisivao jednaka prava i obaveze. Zajedno sa feministkinjama, komunistkinjama i starim partizankama iz oslobodilačkog rata Kalida Mesaudi sakupila je 10.000 potpisa protiv novih propisa porodičnog prava i sa hiljadama žena organizovala demonstracije na ulicama. Zakon o putovanjima zbog stvarno jakog pritiska žena morao je biti povučen, ali je zakon o porodičnom pravu, ipak, uspostavljen 1984. godine. Ovo je bio još jedan korak vlade koja je zemlju udaljavala od demokratije i vodila je prema islamizaciji.

15. marta 1985. godine Mesaudi je sa svojim saradnicama i istomišljenicama osnovala „Udruženje za jednakost muškaraca i žena pred zakonom“, koje je postojalo do 1989. (="Association pour l’egalité devant la loi entre les femmes et les hommes"), ona je postala preteča građanskog alžirkog pokreta za prava žena, osim toga ona je velika simpatizerka kulturnog pokreta Kabila koji zahtevaju priznavanje njenog jezika i kulture.

1988. godine nakon veoma teških nemira vlada se odlučila da demokratizacijom potraži izlaz iz teške socijalno-ekonomske situacije. Ovo je imalo za posledicu organizovanje više od 50 partija i časopisa koji su kritikovali vladu. Ovo otvaranje nije dozvolilo organizovanje samo levičarsko-liberalnih partija kakva je bila RCD (Udruženje za kulturu i demokratiju) kojem je bliska bila i Kalida Mesaudi, već i organizovanje islamističkih partija kao što je FIS (Islamski sveti front). 1990. godine Mesaudi je osnovala feminističko „Nezavisno udruženje za dobivanje prava žena“ ("Association indépendant pour le triomphe des droits des femmes" AITDF), i postala njegova predsednica.

U rastućem konfliktu između vladajuće partije FLN i islamističke partije FIS Mesaudi je predstavnica „treće sile“, koja zahteva i podržava demokratski Alžir, koji će respektovati tradicionalne razlike mnogobrojnih naroda: „Ja sam protiv starih snaga FLN-a, koje gotovo 35 godina sistematski uništavjau Alžir, kojima je uspelo da pred sobom imaju hiljade mladih gotovo nepismenih ljudi, bez posla i stana. Ja ne želim ni jedno od ponuđenih društava i borim još od 1979. godine se za drugi model.“

Mesaudi se odlučila da ostane u svojoj domovini, a ne da pokuša pobeći u inostranstvo kako su to radili mnogi progonjeni. Od tog dana ona živi u podzemlju i svaki dan menja mesto boravka, a podržavaju je njena rodbina i prijatelji. Morala je prestati sa svojim radom kao nastavnica. Postala je simbolom otpora. Uspela je pukim slučajem preživeti dva atentata. Njen politički rad se, uprkos najtežim uslovima nastavlja: U novembru 1993. godine izabrana je za jednu od potpredsednica „Pokreta za Republiku“ (Mouvement pour la république, MPR). Ona u svojim govorima kritikuje i neaktivnu ulogu zapada i neumorno ukazuje na desetine hiljada civilnih žrtava u ovom „ratu protiv naroda“, te posebno naglašava povredu prava žena

„Mi, Alžirke, Marokanke, Iranke i Sudanke, okupile smo se kako bismo se zajednički borile za nešto što je na Zapadu samo po sebi razumljivo: univerzalnost ljudskih prava, nezavisno od pola, boje kože ili religije. U mojoj zemlji protivnici žena reč univerzalnost uvek povezuju sa pojmom "međunarodno" što je za njih odmah jednako "zapadnjačkom". Čini se čak da i poslanici Ujedinjenih nacija duboko veruju da je tlačenje alžirskih žena povezano sa kulturnom tradicijom u mojoj zemlji, te da je pod pojmom "tolerisanje drugih kultura" neophodno prihvatiti i poštovati tlačenje i tiraniju nad ženama. Mi, Alžirke, ovo nazivamo "kluturnom zamkom". U ovu zamku u potpunosti su se uvatile zapadne zemlje. Oni veruju da je tlačenje naših žena pitanje kulture i ne žele razumeti, da je to čisto političko pitanje. U našoj istoriji i kulturi tiranija nad ženama se može naći isto tako malo kao i u onim istorijama i kulturama zapadnih zemalja, iako bi neki alžirski muškarci željeli da to nije tako.”

[tekst ovog govora naći ćete u posebnom odlomku "Dokumenti uz temu Prava žena"]

1997. godine na otvorenoj listi RCD-a ona je izabrana u Parlament. S tim u vezi bitna je njena kampanja „Milion potpisa“ kojom pokušava promeniti zakon o porodičnom pravu u korist žena. Kada je nakon krvavog ugušivanja protesta berbera ona dala izjavu solidarnosti, njene dugogodišnje kolege su je isključile iz partije. Ona smatra da je razlog za to zapravo njena borba za prava žena. Kalida Mesaudi je jedan od organizatora udruženja "S.O.S. Femmes en Détresse".

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.