Žene u crnom

Ljudska prava

Prava žena

Žene u crnom

U ratovima, građanskim ratovima i pod diktaturama žene podnose veliki deo tereta. Od 20. veka ratovi znače sve više civilnih žrtava, dakle, žrtava među ženama i decom. Žene su u ratnim uslovima odgovorne za nabavku i održanje porodice, kao sestre, kćerke, supruge, a pre svega kao majke moraju se nositi sa gubitkom pripadnika svoje porodice.

Zbog posebnosti ove situacije, žene, organizacije žena i pokreti žene koji su se u ratnim uslovima zalagali mir su od izuzetnog značaja. One se ne plaše ni najtežih uslova rada kako bi objavile i obnarodovale svoj poklič za mirnim rešenjem sukoba i razumevanjem. Time oni odašiljaju signal i drugim ženama da se aktivno priključe njihovom pokretu, te u konfliktnim regionima u većini slučajeva predstavljaju oslonac za mirovni pokret. "Žene u crnom" su jedna od ovakvih organizacija.

1991. godina sa proglašenjem nezavisnosti Slovenije i Hrvatske predstavlja prvi znak raspada Jugoslavije i početak krvavih ratova. U junu 1991. godine Savezna armija intervensala je u Sloveniji. U julu je počeo rat između Hrvata i Srba u Hrvatskoj.

["Žene u crnom" u Izraelu]

Beogradska grupa "Žene u crnom" organizovala se po ugledu na istoimenu organizaciju u Izraelu, koja od 1988. godine pokušava proširiti propagandu prestanka sukoba između Palestine i Izraela. Pet godina "Žene u crnom" protestovale su protiv ratne politike srbijanskog režima. Njihovi protesti nisu se odnosili samo na vladu u njihovoj zemlji. Istom snagom i sa istim uverenjem one su 1999. godine osudile NATO-vo bombardovanje Srbije i zahtevale hitno vraćanje za pregovarački sto (vidi dole). Pored toga, ove žene su organizovale centre za dezertere, vojne obaveznike koji se nisu hteli odazvati mobilizaciji i pripadnike njihovih porodica, za žrtve rata i izbeglice.

"Žene u crnom" su nezavisna grupa žena, u koju su dobrodošle žene svih genaracija, religija, nacionalnosti i svetskih nazora. Istovremeno one se zalažu za emancipaciju i prava žena. Pokret žena i mirovni pokret povezani su jedan sa drugim, pošto je borba protiv nacionalizma i rata jednaka kao i borba protiv podeljenih uloga polova. Nacionalističkom idealu muškarca one suprotstavljau konsekventni pacifizam:

"Čujte momci, to propagiranje oružanog sukoba, to je danas već zastarelo. [...] Vi, tako mladi, a držite se antičke ideje, čiji je sam princip već zastareo. Ja, žena sa iskustvom iz oružanog sukoba, biram nenasilje. Nenasilje nije kukavičluk. Ono je jednostavno najbolje za današnje vreme. Toga biste se i Vi trebali držati."
[Neda Bozinović, 84, bivša partizanka i članica pokreta otpora, danas članica "Žena u crnom"]

Od 1998. godine "Žene u crnom" putuju sa svojom školom mira kroz mnoge gradove u regiji. One organizuju radionice sa temama: nenasilje, ljudska i prava žena, žene u politici, interkulturna solidarnost i mnogim drugim. Svake godine organizuje se letnji kamp za mreže solidarnosti žena protiv rata. Osim toga "Žene u crnom" objavljuju mnogobrojne časopise, npr. četiri puta godišnje pojavljuje se magazin na temu žene i pacifizam u 7000 primeraka. One imaju veoma intenzivan kontakt sa drugim grupama "Žena u crnom", te sa drugim pacifističkim organizacijama u zemlji i inostranstvu. Time inicijativa "Žena u crnom" nije samo bitan deo mirovnog pokreta na Balkanu, nego važna karika u mreži pacifističkih organizacija celog sveta.

http://wib.matriz.net/index.html (internacionalno)
www.frauen-in-schwarz.de (Nemačka)
http://www.womenngo.yu (Jugoslavija)

Ostale važne mirovne organizacije žena:

"Majke vojnika", Rusija
"Organizacija majki Srebrenice", BiH
"Bat Šalom", Izrael

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

[Početak stranice]

Poziv "Žena u crnom protiv rata" vladama država članica NATO-a

Vrednosti koje mi podržavamo su život, solidarnost, poštovanje različitosti. Već osam godina mi razvijamo mrežu razmene iskustava i solidarnosti u borbi protiv rata. Članice ove mreže su žene sa svih kontinenata, a među njima naravno i žene koje dolaze iz zemalja NATO-a. Kao organizacija žena koja se uvek deklarisala protiv militarizma, što znači protiv svih vrsta vojnih intevencija, i sada se deklarišemo protiv NATO-ve vojne intervencije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Do danas smo uvek imale podršku od organizacija žena iz Evrope i SAD-a. Nažalost, vlade ovih zemalja nisu obratile mnogo pažnje na rad mirovnih pokreta i pokreta žena u njihovim zemljama, a da ne govorimo o aktivnostima pokreta žena u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Mi, Žene u crnom protiv rata od vlada NATO zemalja zahtevamo sledeće:
- da odmah zaustave bombardovanje tla Savezne Republike Jugoslavije
- da povedu mirovne pregovore i sazovu međunarodnu mirovnu konferenciju o Balkanu
- da izbeglicama i proteranim sa Kosova omoguće povratak na svoje ognjište, ukoliko oni to žele, a ako ne da im omoguće putovanja u treće zemlje.

Zahtevamo da Žene u crnom i druge ženske mirovne organizacije širom sveta odmah upute ovu poruku svojim vladama. Ljudska prava i demokratija ne mogu se nametnuti bombama, već se samo mogu inicirati pregovorima i podrškom svake vrste.

Žene u crnom protiv rata, Beograd 20. april 1999. godine

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije I Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode



Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.