Patrijarhat je proizvod stolećima dugog društvenog razvoja. Ipak, postojale su i postoje i druge društvene forme. Pretpostavka je, međutim, da nikada nije postojao matrijarhat u smislu nadmoći i valdavine žene nad muškarcem. Ipak, kod mnogih starih naroda žene kao utelovljenja principa davanja života stoje u centru društvene pažnje. To istovremeno ne dovodi do marginalizacije muškaraca, s obzirom da se dosta pažnje poklanja na izjednačavanje i balansiranje među različitim sferama delovanja muškarca i žene. Irokezi - indijanski narod, koji je pre dolaska belaca živio na Hadson Beju, trebali bi pretstavljati primer nepatrijarhalnog društva. Njihov način života inspirisao je francuskog filozofa Rusoa pri nastanku njegove teorije "plemenitih divljaka".  

Svako pleme sastojalo se od različitih klanova. Svaki klan stanovao je u jednoj dugoj kući koja je pripadala ženama i nasleđivala se po principu matrijarhata sa majke na kćerku. Šef klana bila je majka klana, koja je najboljeg ratnika koristila kao svog pomoćnika.

Majka klana birala se na skupštini klana. Sinovi i kćeri celi svoj život ostajali bi u kući majke. Nakon venčanja mladić bi s vremena na vreme posećivao svoju suprugu u kući drugog klana. Brakovi su se mogli veoma lako razvoditi. Žene nisu bile obavezne ni po kakvim običajima čuvati nevinost, s obzirom da su se sva dece posmatrala kao deca klana ili deca majke klana. Biološko očinstvo bilo je manje bitno od sociološkog očinstva, koje je uglavnom preuzimao brat ili neki drugi rođak majke klana. 

I njiva je pripadala ženama koje su zajednički radile na njoj. Muškarci su brinuli o opskrbi klana produktima koje bi doneli iz lova, ribolova ili nakon trgovine. Politika klana određivana je na odvojenim zasedanjima skupština muškaraca i žena. Na kraju se tražio konsenzus među interesima obe grupe. U skupštini žena jači glas su imale žene koje su rodile više dece. U plemenskom Veću, pa čak i u Veću lige, što je najveći gremijum pet ujedinjenih plemena Irokeza muškarci i žene bili su jednako zastupljeni. 

Ratovi su bili stvar muškaraca, ali bitno je napomenuti da do dolaska Evropljana u Ameriku kod Irokeza nije postojalo organizovano vođenje ratova. Uvaćeni ratnici nekog drugog klana nisu ubijani, već se najpre ispitivalo da li bi oni mogli zauzeti mesto izgubljenog člana dotičnog klana. Ovo ispitivanje bila je stvar žena. Nije postojalo seksualno nasilje, niti nad zarobljenicima, a ni unutar kuće klana. 

Nakon pobede belih Amerikanaca Irokezi su sterani u veoma male rezervate, pre svega u Kanadu, gde su izgubili svoje navike i običaje. 1847. godine svi Irokezi su prisiljeni na rad u poljima (i muškarci), a za ekonomsko jezgro porodice postavljena je porodica sa muškarcem na čelu; 1869. u Kanadi je donešen zakon po kojem se nasledstvo i plemena prenosi sa oca na sina, dakle na parijarhalni način.  

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

Primer za patrijarhalni društveni sistem: bliskoistočna nomadska plemena

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.