Ako su žene sa severa i žene sa juga na prve dve Svetske konferencije žena i na Forumima NGO-a koji su održani paralelno sa konferencijama 1975. godine u Meksiku i 1980. u Kopenhagenu bile konfrontovane, onda se za vreme Foruma u Nairobiju desilo izuzetno zbližavanje, koje se može povezeti sa preokretom unutar pokreta žena sa juga. Feministkinje juga povezale su se u krovnu organizaciju DAWN (Development Alternatives with Women for a New Era).

Zbog različitog nivoa razvoja feministkinje iz zapadnjačkih kultura postavljale su sasvim druga težišta od onih sa juga u borbi za prava žena u zemljama u razvoju i u zemljama u kojima vlada diktatura. Feministkinje zapadnjačkih industrijskih zemalja najpre su naglašavale neophodnost borbe za politička i građanska prava. Sa druge strane feministkinje iz zemalja u razvoju okosnicu svoga rada gradile su oko borbe za ekonomska prava i poziva na solidarnost. Dok je ženama iz zapadnjačkih industrijskih zemalja danas stalo do pomirenja između materinstva i poslovnog sveta, ukidanja podele uloga u socijalnoj sferi, te ukidanja ograničenih šansi za stvaranje karijere, žene u većini zemalja sveta još uvek se bore za svoje elemntarne potrebe: mogućnost školskog vaspitanja, učešće u javnom životu, zaštitu tela i života. Ovakve interesne razlike često dovode do razdvajanja pojedinačnih pokreta žena.  

Danas žene koje se bore za svoja prava pokušavaju spoznati mnogostrukost njihovih problema i razlike među njima do kojih dolazi zbog različitih kulturnih tradicija, sociološko-ekonomskih i političkih uslova u pojedinačnim zemljama. I pored tih razlika međunarodni pokret naglašava zajedničke zahteve i bori se za njih. Globalna ekonomska kriza i zagađenje okoline su važne teme, uzimanjem tih tema u svoj program, kao tema koje se usko povezuju sa paradigmom ljudskih prava pokret žena bi mogao dobiti novu snagu.  

Jedan bitan zadatak današnjeg pokreta žena je ostvarivanje i uspostavljanje prava žena kao čvrstog sastavnog dela univerzalno važećih ljudskih prava. Prava žena treba da stoje iznad religioznih i kulturnih običaja pojedinačnih zemalja. Osim toga mora biti omogućeno da se provedu međunarodne snakcije protiv država koje ne poštuju prava žena. Prve korake u ovom pravcu predstavlja "Sporazum o otklanjanju svake forme diskriminisanja žena", dokument u kojem su po prvi put ispisane klauzule protiv diskriminisanja, te program za ukidanje diskriminisanja. Na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima u Beču 1993. godine nasilje nad ženama je po prvi put u istoriji označeno kao povreda ljudskih prava. 

U zaključnom protokolu sa Četvrte konferencije žena održane 1995. godine u Beijingu piše: " Prava žena su ljudska prava!" Pokreti žena širom sveta mogu se pozvati na Pekinšku povelju, sa obzirom da uz pomoć nje mogu gotovo u svim oblastima društva zahtevati konkretene akcije od svojih vlada.

Osim toga, moguće je uvesti i neke mogućnosti sankcionisanja. 1999. godine potpisan je "fakultativni protokol" na "Sporazum o otklanjanju svake forme diskriminisanja žena", koji omogućava individualne optužbe. To znači da žena koja trpi diskriminaciju u svojoj zemlji može od najvišeg gremija UN-a, Odbora za žene,  zahtevati jednakopravnost. U međunarodnom Tribunalu za ratne zločine u den Hagu napravljen je izuzetan napredak po pitanju žena. To je prvi sud u svetskoj istoriji koji je silovanje žena u ratu osudio kao povredu ljudskih prava, odnosno kao zločin protiv čovečnosti. 

U toku implementiranja ovih ugovora i akcionih programa jasno se primete poteškoće, sa kojima žene koje se bore za svoja prava jednostavno moraju računati. Okruglo 50 islamskih država, celi niz pretežno katoličkih država, te Vatikan, Libanon i Malta izrazili su veliku skepsu ka pasusu "pravo na seksualno samoodređenje", osim toga ove države su i odbile zahteve žena, da bi vlade trebale još jedanput razmisliti o kažnjavanju ilegalnih prekida trudnoće. Danas su religiozno motivisane konzervativne i fundamentalističke snage najveći neprijetelj univerzalnih prava žena. Žene su obespravljenje posebno u islamskim "Božijim državama" (Iran, Sudan itd.), te u drugim zemljama koje su poslednjih godina pod jakim uticajem fundamentalista, kao što su Alžir, Turska, Egipat. Ipak, i hrišćanski fundamentalisti imaju jak lobi, na primer u SAD-u, gdje se preti, ili se čak ubijaju lekari specijalizovani za vršenje prekida trudnoće, i to od strane radikalnih "zaštitnika života". Zbog toga je u svakom slučaju centralni zadatak boraca za prava žena i ljudska prava jedinstvena reakcija na fundamentalizam i nasilje širom sveta. 

[Autor: Dorete Vezeman, Redaktcija: Ragnar Miler]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.