Istorija pokreta žena

Počeci - Deklaracija o pravima žena

Poziv za jednakim pravima žena i muškaraca postao je javan i glasan tek u građanskom društvu krajem 18. veka. Za to postoje mnogobrojni uzroci. Najpre je Deklaracija o opštim ljudskim pravima po principima prirodnog prava u Francuskoj i Sedinjenim državama dovela do toga da se postavio zahtev i o jednakim pravima muškaraca i žena. 

Razvojem kapitalističkog produkcijskog rada mesto zaposlenja i mesto stanovanja sve više su bili odvojeni. Ovo je dovelo do nove definicije podele rada među polovima. Žena se definisala primarno kao supruga i majka, čiji je rad u porodici omogućavao i osiguravao uspeh muškarca van kuće. "Porodica" se posmatrala kao područje socijalne komunikacije i reprodukcije izvan sfere plaćene delatnosti, koje se zadržavalo samo za supružnika i decu. Žene su bile "rasterećene" rada u plaćenoj delatnosti, a za uzvrat tome žena je trebala u porodici da stvori privatno i intimno utočište, koje je harmonično dopunjavalo vanjski poslovni svet konkurencije za novac i moć.   

Građansko društvo nije ženama dozvoljavalo da budu direktni konkurenti u proizvodnom procesu. One su jednostavno isključivane iz procesa donošenja mnogih ekonomskih, političkih, pa čak i privatnih odluka. Imale su ograničene mogućnosti školskog vaspitanja, nisu raspolagale svojom imovinom, nisu mogle potpisivati ugovore ili se zaposliti bez saglasnosti supruga. U socijalnom pravu pri razvodu i dobivanju starateljstva nad decom bile su izuzetno oštećene. Ali, zakonom je istovremeno bila stvorena osnova da se radnicama isplaćuju najniže plate, te da se njihov rad iskorištava. Ovakva situacija predstavljala je plodno tlo za prve javne zahteve za jednakim pravima i mogućnostima žena i muškaraca.

Francuska: "Povelja o pravima žene i građanke"

Žene su igrale veoma važnu ulogu u društvenim procesima promena koje je Francuska doživela u toku 18. veka. Ustanke koji su Francuskoj izbijali za vreme kriza u kojima je nedostajalo hrane uvek su vodile žene. Žene su za sebe napravile društvene niše iz kojih su uticale na kulturni, socijalni, politički i ekonomski život. U Parizu se pročulo za udruženja žena trgovaca i pralja zbog njihovih jasnih i glasnih zahteva. Mnoge žene borile su se rame uz rame sa svojim muževima na barikadama za vreme Francuske revolucije. Ipak, nada u jednak pravni položaj sa muškarcima nije se ispunila. Žene su ostale isključene iz objavljenih građanskih prava.    

Pisac - žena Olimpe de Goge u ovakvoj situaciji formulisala je "Povelju o pravima žene i građanke". Ovaj dokument se usko vezao za "Povelju o ljudskim i građanskim pravima" objavljenu 1789. godine. Revolucionarno je u svakom slučaju konsekventno uvođenje žene u formulaciju pravnih članova:   "Žena ima pravo vršiti delatnosti u vlasti. Ona mora posedovati jednako pravo kao i muškarac da stane za govornički podijum." [celokupan tekst naći ćete u delu sa dokumentima] Ona je precizirala sve pojmove u tekstu kod kojih nije jasno da li je pod time mišljeno i na žene. Tako je u celoj Povelji reči "čovek" ili "muškarac" zamenila rečima "muškarac i žena", te je uz svaku reč "građanin" dodala i "građanka".

Ovu Povelju ona je poslala Nacionalnoj skupštini na ratifikovanje. Deklaracija je u celoj Francuskoj, a i u inostranstvu vrlo brzo dostigla veliki ugled. Kao dodatak na nju objavljen je "Društveni ugovor između žene i muškarca" (analogno Rusoovom "Contrat Social"). De Goge je želela dosadašnji brak dopuniti Ugovorom baziranom na jednakopravnosti. Po njoj žena po osnovu materinstva koje joj je priroda omogućila ima jedno posebno značenje. Iz te činjenice ona je izvela posebna prava za ženu kao majku. Sa ovom revolucionarnom idejom ona je izazvala otpor Rusoa i njegovih pristalica, te otpor vodećih glava revolucije. Ovaj otpor našao je uporište u biološkoj ulozi žene i njenom isključivanju iz političkog života.  

U doba strahovlade Olimpe de Goge je osuđena 1793. godine. Što se više konsolidovalo građansko društvo, to se više prava opet oduzimalo ženama. Žene su se rasplinile u različite interesne grupe i organizacije, i nisu više nastupale zajedno i zajednički se borile za ostvarivanje svojih prava. Tako su se najpre razbile nade u jednakopravnost. "Povelja o pravima žene i građanke" dugo je skupljala prašinu u arhivu i nije se pojavljivala na zvaničnim listama publikacija tog vremena. Tek u toku novog naleta pokreta žena ova povelja je otkrivena i tako je u svoj svojoj vrednosti postala svedokom istorije.  

SAD: "Declaration of Sentiment"

1848. u Seneka Fols u državi Nju Jork Elizabet Kadi Stanton i Lukrecia Mot sazvale su zasedanje na kojem je diskriminisanje žene po prvi put stajalo na dnevnom redu. Većina žena koja se sakupila na ovom zasedanju već se ranije angažovala u pokretu za prava crnaca. Pokret protiv ropstva ženama je samo probudio svest o tome da su i one same kao socijalna grupa diskriminisane. Žene u pokretu za prava žena između ostalog su zahtevale: 

• pravo raspolaganja svojom imovinom i plate; 
• pravo starateljstva nad decom u slučaju razvoda braka; 
• poširene mogućnosti razvoda braka; 
• bolje pravno i ekonomsko osiguranje za razvedene žene; 
• bolji prisup obrazovanju i mogućnostima zaposlenja, kao i 
• pravo glasa.

"Declaration of Sentiment" donešena je i slično kao "Povelja o pravima žene i građanke" De Gogeove uvezana sa Poveljom o nezavisnosti iz 1776. godine. Ova objava principa upućena je protiv dominacije muškaraca u svim sferama života. Premisa teksta Deklaracije je da su svi ljudi i muškarci i žene rođeni sa istim pravima na život, slobodu, stremljenje prema sreći i da je legitimni zadatak države osigurati im ostvarivanje ovih prava. Svi zakoni koji na bilo koji način žene stavljaju u podređen položaj proglašeni su nelegitimnim. Zaključeno je dvanaest rezolucija koje unapređuju jednakpravnost žena i muškaraca u privatnom, religioznom, ekonomskom i političkom kontekstu. 
[tekst ćete naći u delu sa dokumentima]

Iako su se deklaracija i stavovi njenih autora nešto promenili, oni ipak predstavljaju početak pokreta žena u SAD-u, koji je sa delovanjem počeo pre nego evropski pokret žena, te je tako predstavljao uzor Evropljankama. 

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

	"Prvi pokret žena" (1848.-1914.): Istrajna borba za politička i građanska prava
	"Novi" pokret žena (od 1969.): "Ženi polovica sveta - muškarcu polovica kuće"
	Aktuelna situacija: Današnje aktivnosti i zadaci međunarodnog pokreta žena

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.