Kraj 60-tih godina bilo je doba pokreta studenata i pokreta za mir. Studenti su pravili letke i nacrte rezolucija, diskutovali i pravili demonstracije protiv "učaurenja koje traje 1000 godina" na univerzitetima, protiv malograđanštva i za samoodređenje. Studentice iz istih organizacija i istog pokreta davale su svoj doprinos i jednom drugom pokretu i to na taj način što su kuhali za svoje kolege, otkucavali spise i manuskripte, te čuvali decu. Kada su studentice ovu nejednakost stavile na dnevni red, bile su jednostavno zbrisane od strane svojih kolega - muških studenata. Njihovi zahtevi bili su apolitični, nejednakost među polovima bila je "manje bitna" tema, koja će se rešiti sama od sebe čim se reši situacija sa tadašnjom podelom na klase. Došlo je do rascepa. Studence su se počele autonomno organizovati u tzv. Veća žena. Nakon isključivanja od strane muškaraca htele su se intenzivno baviti položajem i ulogom žene.        

Primer Nemačke: Kao čas rođenja novog pokreta žena u Nemačkoj važi Prva Savezna konferencija žena u Frankfurtu na Majni, na kojoj se okupilo 450 iz 40 različitih organizacija žena. U pozdravnom govoru rečeno je: "Privilegovani još ni jedanput u istoriji nisu dobrovoljno odustali od njihovih prava. Zbog toga mi zahtevamo da žene postanu odlučujući faktor u dešavanjima. Žene se moraju same organizovati, uvideti njihove vekovima stare probleme i naučiti da predstavljaju vlastite interese." 

Žene su bile organizovane u manje grupe i odbijale su članstvo u većim savezima i partijama, sa obzirom da nisu želele napraviti čvrste strukture moći. Feministkinje su u svojim zahtevima, idejama i načinom rada bile heterogene i radile su u svim oblastima društva (socijalnoj, kulturnoj, političkoj, naučnoj, medicinskoj itd.). Iako je jezgro pokreta žena ostalo nezavisno, kasnije su mnoge feministkinje unutar partija i državnih institucija promovisale ideju i brinule o provođenju interesa i unapređenja žena. Primeri nekoliko promena uslovljenih radom pokreta žene:

Svakodnevnica: Žene iz studentskog pokreta najpre su živele u zajednici sa njihovim muškim kolegama. U toku razvoja pokreta žena one su sve više i više organizovale svoje sopstvene zajednice u kojima su živele žene. Bile su site haotičnih kuhinja, praznih frižidera i želele promenu. Na ovaj način su pokušale isprobati nove forme "ženskog" življenja u zajednici. Žene su želele živeti, učiti, putovati i diskutovati zajedno sa drugim ženama.  

[Simon de Bovoar]

A nisu samo studentice tražile nove načine života u zajednici. I kod drugih skupina žena porasla je potreba da zajedno tematizuju svoj položaj u društvu, porodici i poslovnom životu. Nastale su mnogobrojne grupe vlastitog iskustva u kojima se po prvi put pričalo o ličnim problemima, te strategiji političke borbe, ali i o strategiji borbe koja se dešavala kod kuće u porodici. Saznanje da su samo prividno privatni i lični problemi ustvari zajednički, tj. da nalikuju na probleme i drugih žena pružila je osnovu za stvaranje solidarnosti u grupi i solidarnosti svih žena, te za preispitivanje društvenih uslova situacije žena. Rečenica "Privatno je ujedno i političko" postala je misao vodilja pokreta žena. Važna tačka njihovog rada bila je lektira. Simon de Bovoar "Drugi pol", Beti Friedan "Ludilo žene", Kejt Milet "Pol i moć", Alis Švarcer "Mala razlika i njene velike posledice" kao i istraživanja života žena i matrijarhata bila je lektira koji su čitale mnoge žene, što je dovelo do toga da se dostadašnji odnos među polovima stavi pod veliki znak pitanja.

Odgoj dece: U "feministkinje prvog sata" ubrajale su se mnogobrojne majke. One su osnivale "boravišta za decu" gde se vodila briga o deci, i temeljito su diskutovale o odgoju dece, o specifičnom propisivanju uloge muškarca i žene u detinstvu i o metodama odgoja bez represije - tzv. antiautoritativni odgoj je rođen. "Boravišta za decu" i slobodne škole razvile su se paralelno sa pokretom žena i bile povezane sa diskusijama o ulozi majke. Na ovo pitanje dece povezala se kasnije diskusija unutar pokreta žena. 

Protest žena bio je usmeren i protiv već ustanovljenog zdravstva. U autonomnim centrima za zaštitu zdravlja žena propagirani su samopregledi i prekidanje monopola lekarske dijagnostike i terapije. Društvo je imenovano uzrokom tzv. "ženskih bolesti". Ustanovljeni su tribunali protiv metoda i sredstava farmaceutske industrije koji su štetni po zdravlje žene i protiv lekara koji su bili neprijateljski raspoloženi prema ženama. Žene su bojkotovale izbore za miss i organizovale demonstracije protiv diktiranja ideala lepote. 

Umjetnost i kultura: Širom sveta nastajali su projekti žena i projekti za žene; centri žena, izdavačke i novinske kuće, knjižare, radionice, savezi pozorišne grupe, kafići i kuće za odmor. Projekti žena i organizacije žena su se povezivali. Žene nisu bile zajedno samo iz političkih razloga, već su zajedno provodile i svoje slobodno vreme i zabavljale se.   

Seksualna želja i ljubav: Pokret studentica kao jedno od svojih prvih pitanja postavio je pitanje seksualnog morala, te organizovao proteste na tu temu. Malograđanski odgoj koji je isključivao seksualno prosvetljenje posmatran je kao jedan od uzroka obrazovanja "autoritativnih karaktera". Zbog toga seksualni moral u spoju sa slabostima čoveka vodi do obrazovanja autoritativnih karaktera i fašizma. Seksualna sloboda slavljena je kao sredstvo emancipacije, zavisnost i tlačenje žena od strane muškaraca trebali su biti prekinuti. Pojavljivanje pilula za kontracepciju u ovo doba najpre je ženu oslobodilo straha od neželjene trudnoće i veoma je slavljeno. Ipak, stare tabue su i dalje značile zaštitnu zonu za ženu i trebalo ih je prekinuti.  
Ono što je još više izazivalo bes kod žena, pored realnosti činenica protiv kojih se borio pokret studentica, bilo je seksualno prilagođavanje željama muškarca i raspolaganje muškarca ženom u smislu seksa. One su se zalagale za "oslobađanje ženske seksualnosti". Tadašnji rezultati istraživanja pobili su psihoanalitičku tezu vaginalnog orgazma (koji se kao mogao ostvariti samo penetracijom), te uništili tezu da žene muškarcima zavide na penisu. Istovremeno se razgovaralo o realnosti, seksualnosti i prisili na nepostojanje fantazija. Penis kao jedini organ za ispunjavanje ženske seksualne želje stajao je na raspolaganju, ali se razgovaralo o novim putevima zadovoljenja žene, pa su se oni i isprobavali. Tako su neke žene u ovom periodu otkrile svoju ljubav i sklonost ka ženama, pa su lezbejske grupe po prvi put ugledale svetlo dana.   

Posao: Ekonomska situacija žene, posebno neplaćeni rad u kući iz čiste "ljubavi" prema porodici, te nejednako plaćeni isti rad i posao u zavisnosti od toga da li ga  obavljaju muškarac ili žena, predstavljala je jednu od važnih tačaka rada feminističkih grupa. Bilo je negovano različito plaćanje u tipično muškim ili tipično ženskim zanimanjima. 1978. godine u Nemačkoj je po prvi put jedna radnica tužila firmu u kojoj je bila zaposlena, navodeći da ona za isti posao koji obavljaju njene muške kolege dobiva manju platu. Ova tužba bila je uspešna. Stotine takvih je usledilo nakon završetka sudskog procesa. Što se tiče teme rada u kući unutar međunarodnog pokreta žena iskristalisale su se dve struje: 
"Unitaristkinje" su polazile od principijelne jednakosti muškarca i žene. Princip jednakosti mora i za muškarca i za ženu predstavljati iste uslove, to znači da žene moraju imati jednake šanse kao muškarci u poslovnom svetu, a polovinu domaćinstva mora da vodi muškarac. Pri odgoju dece muškarac i država se moraju uzeti u obzir jednako kao i žena. Unitaristkinje se bore protiv "mita majke". Između ostalih one su u Nemačkoj jako zastupljene. Slabost ovog stava nalazi se u činenici da se majčinstvo zapostavlja i odbija radi dobijanja istih poslovnih mogućnosti kakve ima muškarac. Osim toga, ovakvim stavom žena se prilagođava razmišljanjima i principima muškaraca.  
"Diferencijalistkinje" polaze od principa različitosti između muškarca i žene. One su 70-tih godina  zahtevale plaćanje rada u domaćinstvu. One odobravaju majčinstvo i u vezi majka-dete prepoznaju društveno kritički potencijal. Trudnoća, rađanje i odgajanje dece stavljaju se kao suprotan pol plaćenoj delatnosti, "logika majke" objašnjava se kao ženska moć, koja se mora unapređivati i sačuvati. Glavno uporište diferencijalističkog stava naći ćete u Italiji. Kao slabost ovog stava kritikuje se mistifikovanje tradicionalne podele uloga. Plaćanje rada u domaćinstvu ženu bi još samo više vezalo za kuću i porodicu. Odgovornost oca i društva u odgoju dece i vrednost ovih institucija za razvoj zdrave ličnosti deteta nije istraživana od strane zagovornica diferencijalizma. 

Nauka: Polazeći od feminističke kritike nauke, sve se više pažnje poklanjalo istraživanju žena i sve je više naučnih radova i publikacija na temu Žena. Žene su istraživale istoriju i došle do saznanja o izuzetnim dostignućima žena, te su ovu polovicu istorije koja je bila nepoznata stavile na raspolaganje javnosti. Pod znak pitanja se nije stavljao samo sadržaj istraživanja, već i način i forma istraživanja, te su se uvodili novi načini i forme istraživanja novih sadržaja. Pre svega u Americi su izdvojeni budžeti i osoblje za tzv. "Women’s Studies". Danas su "Gender Studies" neodvojiv deo istraživanja, iako revolucionarizacija celokupnog istraživačkog rada nije uspela. 

Rezultati:

• Porodično i bračno pravo pretrpelo je reforme u mnogim zemljama. Diskriminisanje i nejednakost koja je poticala iz građanske i delimično hrišćanske tradicije su ukinuti i prilagođeni realnosti. To se, na primer, u Nemačkoj ticalo odabira prezimena pri stupanju u brak (porodično prezime može biti muškarčevo ili ženino) bračno pravo (i muškarac i žena mogu jednakopravno imati zaposlenje, slika o "braku sa domaćicom" je ukinuta), brakorazvodno pravo (princip krivice je ukinut, uvedena je zaštita ženu), pravo na strateljstvo (dobrobit deteta je u prvom planu). 
• "Razrešenje rokova" pri vršenju prekida trudnoće (dozvoljen prekid trudnoće do dvanaeste sedmice) uveden je u većini zemalja, pa tako i u SAD-u, Francuskoj i Italiji. Tako gde je postojalo razrešenje rokova i na samim počecima pokreta žena, branjeno je s uspehom od konzervativnih snaga koje su se zalagale za njegovo ukidanje (npr. Engleska). Nemačka je izuzetak. U Nemačkoj se razrešenje rokova dva puta označilo kao protivno Ustavu ("zaštita života" koja je propisana Ustavom), i to 1975. i 1995. godine. Danas u Nemačkoj važi faktor indikacije, što znači prekid trudnoće do 12 sedmice je dozvoljen samo u određenim slučajevima, trudnica je obavezna posetiti savetovanje pre prekida trudnoće. 
• "Kvotiranje" kao dugoročno sredstvo kako bi se ženama osigurao pristup funkcijama na vlasti. 
• Zakoni o zaštiti trudnica na radu (osiguranje radnog mesta).

Pokret žena je u svim sferama društva imao uspeh koji se teško može prevideti - kako na institucionalnom nivou, tako i u privatnoj sferi, u suživotu različitih polova. Mnogi od zahteva, ipak, nisu prihvaćeni i nisu uspeli promeniti ništa u društvenim strukurama. Tim zahtevima danas se posvećuje pokret žena ostvarujući ih korak po korak (npr. razlozi za traženje i dobivanje azila za žene, registrovane zajednice homoseksualnih parova, kažnjavanje silovanja u braku itd.). Čak i nakon ugušivanja javnih akcija i jakih kontra-pokreta žene su osvojile osećaj samopoštovanja koji se više ne može zanemariti. 

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

Današnje aktivnosti i zadaci međunarodnog pokreta žena

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.