[Tabele prilagođene: Šmit-Hojer, Julija: Ljudska prava - Prava muškaraca - Prava žena; LIT: Minster 2002, S. 172]

U toku 20. veka položaj žena se korak po korak poboljšao promenom ustava nacionalnih država, kao i deklaracija na međunarodnom nivou. U mnogim zemljama ukinuta su formalno-pravna ograničenja. Posedica toga bio je bolji pristup vaspitanju bolja zdravstvena zaštita i političko učešće. Uprkos tome pokazalo se da zaštita prava žena ni u kom slučaju nije osigurana i to je slučaj širom sveta, nezavisno od kulturnog konteksta pojedinačne regije. Povrede prava žena su proizvod sile i nasilja. Najvažnije i osnovno ljudsko pravo - pravo na život i telesnu nezavisnost - uskraćuje se ženama širom sveta. Žene su u velikoj meri izložene nasilju u porodici, u društvu i od strane države.  

Karakteristika ove vrste nasilja sastoji se u tome da se ono ne provodi nad jednom ženom, već nad svim ženama kao jednom socijalnom grupom. Nasilje nad ženama je sve ono čime se jednoj ženi samo po osnovu njene polne pripadnosti uskraćuje da iskoristi i realizuje sve svoje sposobnosti i mogućnosti razvitka. To je često jedna vrsta nepoštovanja žene, što je neretko opšteprihvaćeno u društvu, a što muškarci uopšte ne primećuju. Istovremeno žene to isto nasilje doživljavaju kao neophodno zlo njihovog postojanja kao žene, ili kao biološki zasnovanu formu veze i odnosa između muškarca i žene. 

Može se razlikovati strukturalno i lično nasilje: Pod ličnim nasiljem podrazumeva se direktni atak na telo žene, npr. silovanje žena ili devojčica, telesno zlostavljanje ili ubistva žena. Lično nasilje je u većini slučajeva povezano sa telom žene, sa njegovom reproduktivnom funkcijom i seksualitetom žene. Strukturalno nasilje izraženo je u ideologiji manje vrednosti, nepoštovanju žene i statusu žene kao objekta, i u mnogim društvenim oblastima povezano je sa pretendovanjem muškaraca ka superiornosti.