Silovanja su prisutna praktično u svim današnjim društvima, čak i u državama za koje još uvek ne postoje zvanični podaci. Po UN-ovim izveštajima u sledećim zemljama često dolazi do silovanja: Afganistan, Gvajana, Kambodža, Kolumbija, Mosambik, Namibija, Nepal, Pakistan, Peru, Filipini, Slovačka Republika, Svacilend, Tajvan, Trinidad i Tobago, Uganda i Zair. U Nemačkoj, El Salvadoru, Mikroneziji, Irskoj, Jordanu, Keniji, Peruu, Sejšelima, Švedskoj, Tadžikistanu primetan je više-manje znatan porast silovanja u poslednje vreme. Samo u Mauretaniji, Laosu, Džordžiji i Tunisu primećen je pad broja silovanja. 

Činjenično stanje kod silovanja brojevima sigurno nije obuhvaćeno, obzirom da su crne cifre, pretpostavlja se, zaista visoke. Često se u statistikama koriste podaci silovanja prijavljenih policiji. Studija koja je provedena u Kanadi, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji, SAD-u i Južnoj Koreji pokazala je da 8-15% žena bude silovano u njihovom mladalačkom dobu. Ako se tu još uračunaju pokušaji silovanja brojka se povećava do 20-27%. 

Strah od silovanja sastavni je deo svakodnevnice žena u većini zemalja ovog sveta. One ograničavaju svoje polje delovanja i kretanja i traže zaštitu muškaraca. Ipak, pretpostavka koja izaziva strah kod većine žena, dakle, biti silovana u mračnoj uličici od strane nepoznate osobe, u praksi je relativno redak slučaj. Mnogo češće silovanja i seksualna zadovoljenja nad ženama dešavaju se u poznatoj socijalnoj okolini (vidi odlomak "Nasilje u porodici"). Doduše, broj silovanja počinjenih od strane bandi (grupna silovanja) porastao je u mnogim zemljama (Papua Nova Gvineja, Indija SAD). 

Ženama koje su u begu ili se nalaze u izbegličkim logorima posebno preti silovanje. Počinioci su u ovakvim slučajevima uglavnom pripadnici vojske i službi, banditi, izbeglice muškarci, koji se nalaze u istom izbegličkom logoru, ili muški pripadnici sukobljenih etničkih grupa. Seksualne "protuusluge" moraju se davati u zamenu za robu, novac, mušku zaštitu, ili kao "ulazna viza" na granicama nekih zemalja. U mnogim državama sveta ženske zatvorenice bivaju seksualno zlostavljane od strane policije ili zatvorskih čuvara ili im se preti seksualnim zlostavljanjem kako bi se iz njih izvukle informacije. 

Pozadina: Silovanje je forma dokazivanja moći i održanja kontrole nad silovanom ženom, a ne zadovoljenje seksualnih nagona i potreba. Ono je duboko ukorenjeno u patrijarhalnim strukturama društva. Tako se predstave silovanja mogu naći još u mitovima i legendama o stvaranju zemlje i sveta. Silovanje služi kako bi se žene obeshrabrile i uzdrmale u njihovoj psihičkoj stabilnosti. Počinioci u većini slučajeva nisu prihički poremećeni ili abnormalni. Cilj je oduzeti žrtvi njenu ličnost, time što je se redukuje samo na njen fizički pol. Zbog svega toga, silovanja su za žrtve mnogo teži psihički teret nego neka druga forma agresivnog delovanja. 

Posledice:

• fizičke posledice: veoma često teške povrede, seksualno prenosive bolesti; 

• psihičke posledice: trauma sa dugoročnim simptomima (stanje straha, potiskivanje, poremećaji sna i ishrane, poteškoće sa koncentracijom, apatija i depresija, seksualne smetnje, nizak osećaj samopoštovanja, sklonost prema samoubistvu, upotreba droga i alkohola); 

• socijalne posledice: neželjena trudnoća, povlačenje i socijalna izolacija, poremećaji komunikacije sa porodicom. Socijalne posledice silovanja mogu se pojavljivati i pratiti čak do treće i četvrte generacije potomaka silovane žene.  

Ono što pretstavlja posebno opterećenje za žrtvu je život sa silovanjem. U većini zemalja žene ne mogu računati na podršku od strane svoje porodice, poznanika ili prijatelja, obzirom da se često traži dio krivice i kod žrtve silovanja, a počinilac se tendencionalno opravdava. Ovakve pozicije nisu raširene samo unutar stanovništva, već i kod policijskih i sudskih službenika, tako da se silovanjima, ako ih žrtve uopšte prijave, poklanja veoma malo pažnje. Ukoliko ipak dođe do suđenja, počinioci mogu biti sigurni da neće dobiti kaznu koju zaslužuju, već mnogo blažu. Sudski proces u pravilu izaziva novu traumu kod žrtve. Ukoliko, ipak, žena još živi u društvu u kojem nevinost neudate devojke igra veliku ulogu i poseduje veliku vrednost, mora računati sa tim da će pored silovanja biti još i zlostavljana i na kraju verovatno ubijena (vidi odlomak "Ubistva zbog časti").

Šta se čini protiv silovanja? Silovanje i seksualno zlostavljanje žena kažnjivo je u praktično svim državama sveta. Ipak, silovanje se još uvek ne posmatra kao napad na telesni integritet i pravo na samoodređenje jedne žene, već kao napad na običaje i moral. Posledica toga je da se u mnogo većoj meri pažnja obraća na reputaciju žrtve, nego na stvarno krivično delo počinioca. 

U većini zemalja pod silovanjem se podrazumeva prisilan vaginalni seksualni odnos, a druga vrsta seksualnog odnosa ili čak korištenje predmeta pri istom spadaju u daleko blaža krivična dela "seksualnog zadovoljenja", iako se žrtva oseća ako ne isto, onda čak i jače povređenom i obeščašćenom. Osim toga, žrtve imaju problema sa dokazivnjem silovanja ukoliko im počinilac nije naneo teže fizičke povrede ili ukoliko su poznavele počinioca. U Pakistanu žene moraju imati čak četiti muška svedoka koji će potvrditi silovanje, inače im preti kazna zbog prevare u braku. 

Reforme bi trebale doprineti tome da je ženama lakše prijaviti slučaj silovanja. U nekim zemljama uspostavljene su posebne policijske stanice ili odeli policijskih stanica u kojima radi samo žensko osoblje. U Kanadi, Australiji, Maleziji, te u mnogim saveznim državama SAD-a, uvođenje seksualne prošlosti žrtve u sudski dokazni proces dozvoljeno je samo u iznimnim slučajevima. U Indiji se kod grupnih silovanja ili silovanja uopšte postavlja izvrnuti sudski postupak: počinje se od pretpostavke da je došlo do nasilnog seksualnog odnosa, a počinilac mora predočiti dokaze da to nije tako. U Velikoj Britaniji tendencija da se počiniocima izriču niske kazne pokušava se pobiti zakonskim procesima po kojima počinilac ne sme dobiti kaznu manju od pet godina.  

Već stolećima su ratovi povezeni sa masovnim silovanjima. Nemački vojnici su za vreme Drugog svetskog rata silovali sovetske žene, sovetski vojnici nemačke žene. Japanski vojnici su za vreme kolonijalizma i Pacifičkog rata prisiljavali koreanske, kineske i tajvanske žene na prostituciju (tzv "žene za utehu", "comfort women"). Za vreme devetomesečnog bengalsko-pakistanskog rata 1971. godine pakistanski vojnici su prema nekim procenama silovali između 200.000 i 400.000 bengalskih žena. Silovanja i seksualna mučenja odigravala su se, i to u velikoj meri, za vreme vijetnamskog rata i rata u bivšoj Jugoslaviji. Sigurno je da u svakom momentu konfliktne oblasti sa oružanim sukobima podrazumevaju i silovanja (Istočni Timor, Kašmir, Haiti, Džibuti itd.).  

Veoma je teško oceniti meru silovanja za vreme oružanih sukoba, s jedne strane zato što se jako teško dolazi do informacija iz konfliktnih područja, a sa druge strane, žene zbog traume ili straha da će u društvu ili porodici biti osuđivane i obeležene, uglavnom šute. Ako su i prisutni konkretni brojevi, treba sumnjati u njihovu ispravnost jer se uglavnom koriste kao propaganda, na ovoj ili onoj strani. .

Pozadina: Danas važi kao već dokazano da do silovanja u ratu ne dolazi zbog nedostatka redovne seksualne aktivnosti: silovanja se dešavaju čak i kada počiniocima na raspolaganju stoje žene koje su voljne upražnjavati seksualnu aktivnost ili prostitutke. Silovanje u ratu, pre svega, je u službi socijalnih potreba silovatelja, samodokazivanja moći i muškosti. Obzirom da su vojnici u ratu izloženi stalnom osećaju straha od gubitka života, silovanja služe kako bi se vratilo samopouzdanje i odagnao osećaj straha. U vojskama širom sveta neguje se arhaistični ideal muškarca koji je povezan sa nasiljem i domninantnošću, dok se ženstvenost i "ženske" osobine kao strah i empatija preziru. Vojnici treba da se identifikuju sa ovim idealom muškarca; na taj način i silovanje dokazuje "muškost" vojnika.    

Silovanja u ratu se ne mogu objasniti bez latentno prisutnog nepoštovanja žene koje je prisutno u svakom društvu. Pravila, koja u stanju mira sprečavaju ispade ovakvih osećaja, stavljaju se van snage u ratno doba. Masovna silovanja služe i kao faktor demoralizacije protivnika, kojem se tako odašilje signal da nije u stanju zaštititi svoju porodicu, što je opet direktni udar na njegov (muški) identitet. Zbog toga, sasvim svesno, silovanje se uvrežilo kao deo ratne strategije, silovanje se ohrabruje, a počinioci ne dobivaju kazne. 

Psihičke i socijalne posledice slične su onima koje sa sobom nosi silovanje počinjeno u mirno doba. Doduše ovde je trauma samo jedan deo psihičkog tereta, koje žrtva mora da nosi sa sobom zbog drugih posledica rata. Veoma teške posledice žene nose onda ako je nakon silovanja došlo do neželjene trudnoće. Žene koje su u braku često bivaju napuštene od strane njihovih muževa, neke počine samoubistvo ili pobegnu u inostranstvo, odakle se nikada ne vrate. Time je koncept silovanja ne samo deo demoralizacije protivnika, već i njegovo socijalno uništenje. 

Šta se čini protiv masovnih silovanja u ratu? Od 1949. godine silovanje u ratu važi kao zločin protiv čovečnosti. "Žene su zaštićene od napada na njihovu čast, tačnije od silovanja, seksualnog zlostavljanja i svake nedostojne radnje" (4. Ženevska konferencija). Ovaj pasus dodat u tekst Ženevske konferencije do sada ništa nije promenio u praksi. Tek nakon izrečene osude počiniocima (u den Hagu u međunarodnom sudu za ratne zločine) silovanje se posmatra kao ratni zločin sa svim posledicama. Ostaje da se vidi da li će sudski postupci i kazne koje se izriču u den Hagu delovati kao mera zastrašivanja na strane u budućim oružanim konfliktima. 

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.