Već krajem 19. veka problem trgovine ženama i devojčicama u cilju prostitucije postao je javan. Prema izveštajima UN-a danas su trgovinom ženama posebno pogođene žene i devojčice iz južne i jugoistočne Azije (Burma, Kina, Kambodža, Laos, Nepal, Tajvan, Tajlan, Vijatnam), iz istočne Evrope (Baltik, Ukrajina), te iz Južne Amerike (Brazil). Stvarna mera trgovine ženama teško se može odrediti. Po podacima lokalnih NGO samo u Tailandu preko 2 miliona žena rade kao prostitutke. 

Ženama se obećava dobro plaćen posao u nekoj drugoj zemlji. Nakon prelaska granice njima se oduzima pasoš i bivaju prisiljene na rad u bordelima. One su prisiljene raditi pod uslovima koji su ravni onima iz robovlasničkog vremena, a i plaćene su veoma malo, obzirom da su se zadužile kod trgovaca koji su preuzeli troškove puta i dolaska u dugu zemlju. Socijalna izolovanost, nasilje i boravak u stranoj zemlji još više povećavaju zavisnost žrtve. Tradicionalno preferisanje muške dece, težak finansijski položaj ili jednostavno lakovernost koja je prisutna kod roditelja vodi do toga da se u nekim zemljama (Kambodža, Tailand) ženska deca prodaju. Međutim, neredak je slučaj i nasilnog odvođenja žena ili devojčica od njihovih roditelja. 

Tržište trgovine ženama je u stalnom porastu i već se može meriti sa tržištem droge i oružja. Razvoj ovog tržišta uslovljen je fantazijama o moći zapadnjačkih muškaraca koji daju velike sume novca kako bi seksualno ili jednostavno posedovali devojčice ili žene, no neredak je slučaj da se to dešava i u državama iz kojih ove devojke dolaze. Nizak društveni status žena, diskriminisanje silovanih, razvedenih ili udovica doprinose jednako dobro kao i njihova životna situacija (nemogućnost pronalska posla ili nastavka obrazovanja, siromaštvo), koja se u poslednjim godinama zahvaljujući pogoršanju socio-ekonomskih odnosa nalogno pogoršala, razvoju i održanju ovog posla koji je nedostojan čovjeka. 

Šta se čini kako bi se sprečila trgovina ženama? Od 1904. godine postoje međunarodni sporazumi za suzbijanje trgovine ženama, tako između ostalog i međunarodni sporazum za suzbijanje trgovine devojčicama i njihovu zaštitu od 18. maja 1904. (koji je izmenjen i dopunjen 1949. godine). Međunarodni sporazum o suzbijanju trgovine devojčicama od 4. maja 1910. godine obavezuje države potpisnice (do 1989. godine ovaj sporazum potpisala je 71 država) na kažnjavanje dela kao što su provođenje prisilne prostitucije, te navođenje maloletnica na prostituciju. Osim toga postoji i sporazum o suzbijanju prostitucije kojom se bave punoletne žene, prisilno ili samovoljno, iz 1933. godine (promenjen 1949.).   

Lokalni zakoni za suzbijanje prostitucije uglavnom se odnose dosta kritički prema žrtvama, koje od države bivaju gonjene kao ilegalne imigrantkinje ili prostitutke, dok svodnici nakon uplate kaucije i korupcije opet dolaze na staro mesto započinjući sa novim devojkama. U mnogim zemljama EU-a žena se može obratiti sudu tek kada poseduje dozvolu boravka u dotičnoj zemlji. Čak i kada bi bila spremna da svedoči u sudskom procesu koji bi trebao da raskrinka lance trgovine ženama, nakon svedočenja joj preti progon u njenu matičnu zemlju. Da li su žene prepuštene na milost i nemilost svojim svodnicima, procesi protiv svodnika uglavnom bivaju obustavljeni po osnovu nedostatka ili manjka dokaza.  

Link: NGO protiv trgovine ženama: www.stop-traffic.org

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.