FGM (= Female Genital Mutilation) pre svega je veoma raširena u Africi kod mnogih plemena. U Egiptu, Etijopiji, Sudanu i Džibutiju gotovo 100% žena ima ovakvu sudbinu. U ostalim državama su obrezane samo pripadnice pojedinih plemena, npr. u Nigeriji, na Maliju, u Senegalu, Burkina Faso ili u Keniji. FGM se pojavljuje i na arapskom poluotoku (Ujedinjeni arapski Emirati, Južni Jemen) i u delovima Azije. 

Prema procenama na svetu živi između 100 i 157 miliona žena i devojčica koje su podvrgnute obrezivanju. Svake godine taj broj se poveća za oko dva miliona. Što znači da se u toku jednog dana obrezuje oko 6000 devojčica. Obrezivanje devojčica se ne može uporediti sa obrezivanjem dečaka, obzirom da se kod obrezivanja devojčica odstranjuje jedan dio seksualnog organa, što kasnije u nemalom broju slučajeva ima dugoročne posledice na zdravlje. Stoga, oni koji nisu pripadnici plemena koja vrše obrezivanje, ovaj običaj ne nazivaju obrezivanjem, već osakaćivanjem genitalija. Postoje različite forme obrezivanja: 

• blaga Sunna (sunna = arapski "Tradicija"): ubadanje, rezanje ili potpuno uklanjanje kožice klitorisa;

• modificirana Sunna: delomično ili potpuno uklanjanje klitorisa;

• Klitoridektomija/obrezivanje: Uklanjanje jednog dela ili celokupnog klitorisa, kao i jednog dela unutrašnjih stidnih usana. Ova operacija u pravilu ima za posledicu ožiljak koji je toliko velik da pokriva vaginalni otvor;

• Infibulacija/faraonsko obrezivanje: Uklanjanje klitorisa, unutrašnjih stidnih usana, te unutrašnjeg dela vanjskih stidnih usana. Preostali deo vanjskih stidnih usana biva pričvršćen trnjem. Ovaj ostatak kože srasta zajedno, a u ranu se stavi mala cevčica koja omogućava oticanje urina i mesečnog menstrualnog krvarenja.  

Za celokupan poduhvat koriste se najrazličitiji instrumenti kao što su, žileti, noževi, makaze, komadi stakla. Sve se, uglavnom, vrši bez anestezije i dezinfekcijskih sredstava, ponekad se upotrebljavaju prirodni melemi. Osakaćivanje vrše babice ili starije žene, a ređe sveštenici muškog pola ili berberi. Starost devojčica nad kojima se provodi ovaj poduhvat, u pravilu, je između 4 i 8 godina.  

Pozadina: FGM je stari običaj, koji datira još iz vremena pre pojave monoteističkih religija. Proširen je kod muslimana, jednako kao kod kršćana i animista (pripadnici vere u prirodu i postojanje dobrih i zlih duhova). Razlozi koji se navode za provođenje osakaćivanja genitalija su uglavnom različiti:

• osakaćivanje genitalija je religiozna zapovest (iako se ni u Kur'anu, a ni u Bibliji ne pominje obrezivanje žena). 

• ženski pol je ružan i nečist, obrezivanje i infbulacija štiti ženu od bolesti, krvarenja, crva itd. 

• osakaćivanje čini devojčice u potpunosti ženama, jer se "muški dio" otklanja sa žene. 

• osakaćivanje umanjuje seksualnu želju žene i štiti je od njene seksualnosti. 

• osakaćivanje povećava plodnost i šanse za udaju. 

• muškarci doživljavaju veliko seksualno zadovoljstovo sa infibulisanim ženama. 

• stara tradicija se mora sačuvati, okretanje od ove tradicije znači prihvatanje "zapadnjaštva". 

Stvarni motiv za osakaćivanje genitalija ipak treba potražiti u partijarhalnim društvenim strukturama. Osakaćivanje služi kao sredstvo kontrole ženske seksualnosti i zaštita od gubitka nevinosti. Zdravstvene posledice su veoma teške: 

• stanje šoka zbog velikog gubitka krvi;

• trovanje krvi; tetanus; 

• inficiranje dečijom paralizom, hepatitisom i HIV-om; 

• problemi sa pražnjenjem mokraćnog mehura, oštećenje i infekcija mokraćnih puteva i bubrega; 

• zapaljenje jajnika i maternice; sterilitet; 

• jaki bolovi kod mesečnog menstrualnog krvarenja; 

• bolovi za vreme seksa kod infibulisanih žena, posebno nakon sklapanja braka ili nakon rođenja deteta, kada muškarac penetriše u sasvim mali otvor; 

• problematični i za majku i za dete po život opasni porođaji (pošto je vaginalni otvor toliko mali da se pre poroda mora otvarati, uglavnom, operativnim zahvatom. Ožiljak je neelastičan, pa prilikom poroda prouzrokuje užasne bolove. Carski rezovi i porodi na vakum su stoga česti. Nakon poroda žena se ponovo zašiva, a ostavlja se otvor veličine iglenih ušica);  

• česte bolesti ženu vežu za kuću, ona nije u stanju raditi ili redovno pohađati školu; 

• psihičke posledice su reakcije koje sliče reakcijama nakon preživljene traume: potiskivanje, podvajanje ličnosti, reakcije straha, depresija, poremećaji ponašanja. Neretko u plemenima postoji zabrana da se govori o bolovima.  

Šta se čini protiv osakaćivanja genitalija? U mnogim zemljama donešeni su zakoni protiv osakaćivanja genitalija. U Egiptu je ministar zdravlja preporučio da delomično odstranjivanje klitorisa vrše lekari umesto da se vrši ekstremnim poduhvatima. U Sudanu i u Keniji takođe postoji zakonska zabrana. FGM ipak predstavlja integralni deo tamošnjeg društva. Donešeni zakoni su najpre prouzrokovali porast osakaćivanja genitalija u ilegali. Neretko se dešavalo da devojčica iskrvari nakon urađenog zahvata, jer se počinioci zbog zabrane nisu smeli obratiti lekaru. Ukoliko su zakoni o zabrani osakaćivanja genitalija donešeni od strane kolonijalnih vlasti u dotičnoj zemlji, onda bi se formirali jaki protestni pokreti.  

Osakaćivanje genitalija ženama ne može se ni u kom slučaju pripisati samo primitivnim plemenima i povezati sa pojmom "u izumiranju". Upravo suprotno, čak i srednji stalež u gradovima praktikuje obrezivenje žena, što se u Africi sve više širi. Tendencija je da se sve češće provode drastične procedure umesto blagih; operacije (koje su se pre provodile u godinama kada devojčica dolazi u dob odrasle žene) provode se na sve mlađim devojčicama, čak i na ženskoj dojenčadi, pošto dojenčad ne pružaju jak otpor pri ovakvom poduhvatu. 

Osakaćivanje genitalija je tek odnedavno tema međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i zdravlja. Sada se FGM praktikuje čak i u zapadnjačkim zemljama od strane doseljenika i izbeglica. U Francuskoj čak nisu donešene ni konsekventne mere koje bi se poduzele u ovakvim slučajevima. FGM se često bagatelizuje. Polazi se od liberalističke pozicije, da se u druge kulture i tradicije zbog tolerancije ne bi trebalo mešati. Za one koji ne pripadaju toj kulturi i tradiciji teško je razumljivo da baš žene, nad kojima je provedena jednako štetna procedura istu tu proceduru provode nad svojim kćerkama kako bi im povećale životne šanse i šanse za udaju. 

Danas u mnogim zemljama sveta postoje mali lokalni projekti i inicijative žena, koje na svim nivoima pokušavaju delovati protiv osakaćivanja genitalija žena i posledica toga: prosvećivanjem, medicinskom zaštitom, kućama za zaštitu devojčica, vaspitanjem i kvalifikovanjem, kao i otvaranjem alternativnih radnih mesta za babice, ove inicijative žene pokušavaju dati svoj doprinos u suzbijanju osakaćivanja genitalija. Osim toga podržavaju se stara slavlja i drugi stari običaji kako bi se odgovorilo na strah od gubitka kulturnog identiteta.  

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.