Stampa 1985

Zabraniti žalost

Njegova sposobnost da za sebe veže mase biskupa Desmonda Tutua čini govornikom crnaca i protivnikom burskog predsednika Botae

[Der Spiegel, Broj 32/1985.]

Kao purpurni krst Desmond Tutu, anglikanski Biskup uzdiže se iz mase koju čini više hiljada ljudi. "Mi želimo biti slobodni", skandira on pred hiljadama crnih učesnika pogrebnog marša na stadionu u Kvatemai, u crnačkom naselju južno od Johanesburga.

Maleni sedokosi crkvenjak sa prodornim glasom nema bojazni da se suprotstavi beloj vladi i njenom šefu Pieter Willem Botai. Tutu je kao prvi crnac imenovan za biskupa anglikanske crkve, i to u njenoj najvažnijoj oblasti u Johanesburgu. Poslednjih meseci on je sve više postajao govornik svih crnaca. Već odavno je kao integracijska figura zasenio studentskog vođu Steve Bikoa koji je ubijen 1977. godine.

Beli predsednik Bota očigledno se već plaši ovog sveštenika kao svog protivnika. Zbog toga je i odbio ponudu Biskupa da sa njim zajedno porazgovara i rasvetli ograničavanje eskalirajućeg rata među rasama. Šef apartheida je izjavio da bi principijelno bio spreman razgovarati sa svakim ko će se odreći nasilja i civilnog neposluha, i 19. augusta zaista bi se sastao sa crkvenom delegacijom, a Tutu bi mogao prisustvovati.

Iako mnoge crnce zadivljuje hrabrost njihovog "zastupnika", mnoge pristalice radikalnog ANC-a ga kritikuju, jer sa svojim propovedima o nenasilju i o mirnom rešavanju krize, te postizanju pravednosti nije daleko stigao u borbi protiv apartheida. "Ja se čudim da mladi ljudi u Južnoj Africi slušaju ljude poput mene", kaže biskup Tutu. "Činjenica, da mi ne možemo ukazati na naše rezultate, sigurno umanjuje naš kredibilitet".

Tutu u jednom otvorenom pismu tadašnjem premijeru Vorsteru: "Bojim se, da ćemo uskoro stići do tačke sa koje više nema povratka, kad više niko neće moći sprečiti da dođe do krvave odluke".

Poznato Tutuovo pismo na raspolaganju je kao celokupan dokument. Naći ćete ga na stranici Pismo.

Čini se da je ovaj momenat došao. Čak i Vorster je tada imao priliku koju nije iskoristio, da pregovara sa vođom crnaca, koji razume i jezik belaca.

53-ogodišnji Tutu je sin učitelja, koji je vodio metodističku školu u Klerksdorpu, Transvaal, a kasnije pristupio anglikanskoj crkvi. Njegova porodica stanovala je u kući bez struje, ali je ipak za pet osoba imala tri sobe sa WC-om i tekućom vodom u kući. Njegova majka morala je kao sluškinja u belačkim domaćinstvima zarađivati za život porodice.

Nakon funkcija kao što su superintendent u Johanesburgu i biskup u Lesotou 1978. godine postao je generalni sekratar južnoafričkog Crkvenog veća (SACC) koje je brojalo 13 miliona članova - što je pozicija koja mu je dala i izvesnu političku težinu: u SACC-u su zastupljenje 23 crkve i 11 religioznih udruženja. Tutu je koristio svoj položaj da bi delovao protiv rasne podele. "Najdublji smisao čoveka nije da živi u mreži zakona i zabrana, nego da živi u zaista slobodnom društvu", rekao je Tutu. Njegovi boravci u Engleskoj dosta su uticali na razvoj njegove ličnosti. Gde god je nastupao znao se pokazati u najboljem svetlu. Znao je za sebe vezati i zainteresovati slušaoce svojim živahnim jezikom i govorom punim gesti. Kada su mu saradnici iz crkvenog reda čestitali na dodeli Nobelove nagrade, on im je najpre ispričao jedan vic: "Moja supruga je potpuno smetena. Nedavno je rekla da se ne bi začudila kad bi se jednog dana probudila, i kada bi umesto mene u krevetu pored nje ležao Papa." Njegova Ekcelencija, "Božiji igrač", kako ga nazivaju zbog njegove ljubavi ka predstavama koje izvodi, ima humor i karizmu.

Često se biskup Tutu u svojoj odori gurao kroz masu i zaštitnički se bacao svojim telom preko tela potencijalne žrtve linča. Kada biskup, koji ponekad uživa luksuz života kakvim žive "pravi belci" (njegovi neprijatelji) govori pred crncima, oni ga slušaju: "Vi niste nikakva niže vredna rasa ljudi, kako vam belci tvrde. Ne verujte ovakvom bogohuljenju!"

U svom govoru na dodeli Nobelove nagrade Tutu je optužio politiku vlade: "Crncima se sistematski oduzima njihovo južnoafričko državljanstvo, oni postaju stranci u sopstvenoj zemlji. Vlada nasilnim preseljenjima i uvođenjem nomadskih radnika uništava crnački porodični život"

Celokupan tekst govora na dodeli Nobelove nagrade, kako preveden, tako i originalan tekst na engleskom jeziku naći ćete na stranici Nobelova nagrada.

Predsednik Bota svog protivnika označava kao "demagoškog tribjuna, pretvorenog u biskupa". Tutua je njegova popularnost do sada štitila od "kazne": Još i pre proglašenja vanrednog stanja vlada je putem postojećih propisa mogla ukloniti svoje protivnike, zabraniti im da učestvuju na bilo kakvim skupovima, zabraniti da njihove reči budu citirane, te im zabraniti da putuju. Tutu je dva puta morao predavati svoj pasoš: 1980. nakon što je u Danskoj pozivao na bojkot južnafričkog uglja i 1981. kada je u toku putovanja u SAD i Evropu zahtevao privredne sankcije protiv države u kojoj je vladao režim apartheida.

Svojim odlučnim nastupom u toku poslednje sedmice Tutu je šou ukrao čak i popularnom vođi Zulua Gača Butelezi. Otac najvećeg broja južnoafričkog stanovništva koji je spreman na kompromis, zastupa "politiku mogućeg" i odbija bojkot kao sredstvo pritiska. Zbog takve strategije opet će ispaštati crnci, objašnjava on.