|
|
|
|
U osnovi ja sam ovde pozvan da govorim malo o Južnoj Africi vezano za Komisiju za istinu i pomirenje, čiji sam predsedavajući. Uzmite samo kao mali primer činjenicu da je tržište nešto što ima veze sa ponudom i potražnjom. Ali mnoge zapadnjačke zemlje i dalje su preproduktivne - i to što se tiče poljoprivrednih dobara - jer tvrde da će to sniziti cene, a nakon toga bacaju hranu. Ako istovremeno milioni ljudi umiru od gladi, onda mora da je u svemu nešto pogrešno postavljeno. Ne može biti etički ako se kaže: "Mi želimo na račun ljudi stabilizovati naše cene, i kako god bilo doći ćemo na isto, jer ovaj celokupni univerzum je koliko toliko moralan." Ovo ne treba da bude paušalna osuda ljudi. Neki ljudi su bogati, a neki, pak, siromašni. I opet moram reći, mora da je u celoj stvari nešto pogrešno ako neko putem spekulacija i krijumčarenja ostvari milionske profite. Nema rada. Nema razmene roba. Jednostavno novac, koji se - čini - dolazi iz zraka, iz etera. I onda te banke u kojima su ljudi položili milione papirnog novca, a ne nečega što je merljivo, kolabiraju isto tako brzo kao što se brzo pojavio taj novac. Kada smo počeli borbu protiv apartheida, uvek smo pokušavali naći mirna sredstva borbe, nenasilne načine da se uhvatimo u koštac sa apartheidom, jedna od najefikasnijih metoda bio je zahtev za sankcijama, zahtev da se u Južnu Afriku ne investira, a ja sam uvek bio zagovarač toga. Kod kuće i u drugim zemljama sveta zbog toga su me nazivali Mister Sanctions. Ali sada kada smo uništili apartheid i postigli naš cilj stvaranja normalnog i demokratskog društva u našoj zemlji, sada su nam investicije potrebne. Naša privreda mora biti u stalnom porastu, jer mi smo nakon sloma apartheida konfrontirani sa njegovim užasnim nasleđem. Tako ja sad putujem svetom i govorim: Molili smo vas da nam pomognete neinvestiranjem i sankcijama. Zahvaljujući vašoj pomoći mi smo ostvarili svoj uspeh. Sad nam pomozite da uspemo i dostignemo ono što trebamo dostići. Investirajte i verujte, sada bih više voleo da me zovu Mister Investment. (smeje se) Ovo samo pokazuje da se u ovom velikom govoru predstavnika slobodnog tržišta ne skriva mnogo. Jer, sve u svemu, mnogi žele da žive od iskorištavanja drugih. Oni žele ići u onaj svet u kojem ljudi rade i bivaju iskorištavani za zaista bedne sume. Time oni kažu da postoje ljudi koji trebaju više nego neki drugi. Ali mi želimo biti prihvaćeni onako, kakvi jesmo. U Južnoj Africi mi se nismo borili samo za političku slobodu. Borili smo se za podelu sa više moralnih vrednosti. I ova podela je kazivala da su ljudi zasigurno vredniji od stvari, od profita. A mi se nadamo da naše pretpostavke odgovaraju pretpostavkama poštenih ljudi - da su profiti iz poštenih transkacija "bolji". Rezultat situacije u kojoj se poštuju ljudska prava, onako kako mi to pokušavamo u Južnoj Africi je sigurno veća stabilnost. Ali u situaciji gde se prema ljudima odnosi kao prema poslednjem đubretu prividna stabilnost je samo obična iluzija. Jer, jednog dana ovi ljudi će učestvovati u nekom ustanku. To je dilema koju svaki čovek nosi u sebi, gotovo jedna vrsta šizofrenije. Tu je jedan deo tebe, koji želi učiniti jedno, i drugi deo tebe koji želi učiniti nešto drugo, nešto pragmatično. Srećom, u Južnoj Africi postoje osobe koje stalno podsećaju vladu na to, da je "svet podržavao borbu, jer je bila moralna i etički isplanirana". I Mandela, Ti ćeš u svetu ostati kao ikona, kao ikona dobra. Ljudi u tebe ne gledaju kao u političara, već kao u nekoga ko je zastupao moral i etičke vrednosti. Nemoj, molim te, da uništiš taj svoj kapital. Postoje ljudi u našoj zemlji koji, kad recimo pogledamo prodaju oružja u odnosu na mnoge druge zemlje, dižu svoj glas protiv, misleći da vlada ignoriše mere koje bi njih trebale zaštititi. Svima nam je jasno da postoje velike ambivalence - da je život mnogo komplikovaniji da bi se na njega mogli dati samo jedanostavni odgovori. Mislim da ne treba da budemo pesimistični i da se predajemo. Ja sam čvrsto ubeđen da je ovaj univerzum moralan i da je u njemu dobrota, kao i uvek pre, od velike važnosti. Istina je jako bitna. Korupcija je jako bitna. Mislim da smo i Vi i ja videli zašto su neke finansijske institucije u Tajlandu i Indoneziji propale. U osnovi zbog toga, jer su se oglušili o etička pravila. Ja nemam straha od toga da ćemo mi postati nemoralno društvo, svetsko globalno društvo. Niti jedan poduzetnik vam neće reći da je spreman da podržava povrede ljudskih prava. Zašto? Zato jer ga zabrinjava da li bi to ljudi mogli iskoristiti protiv njega. I po mom mišljenju svako od nas ima neku vrstu nostalgije za nečim, što nam je bilo tako blizu, što smo stvorili, zapravo za nešto drugo, da smo zaista kreacije transcendentalnog. Dobrota, ljubav, saosećanje to nisu samo stvari za mekušce. To su stvari za kojima čezne celi svet. I zbog toga mladi ljudi mogu delovati kao mirovna grupa. Mladi ljudi koji to zapravo ne bi morali: oni rade na posebnim mestima jer veruju u dobrotu, jer veruju da je moguće osloboditi svet od siromaštva i rata. Oni sanjaju sne, ali svet u kojem snovi ne bi imali više nikakvog značenja bio bi užasan. Svet u kojem Betoven ne bi više nikom ništa značio, ako bi se samo vodila briga o tome koliko bi se novca moglo dobiti za njegova dela. Mi bismo užasno osiromašili kada ne bi bilo merila i pravila. Kada bi važilo pravilo džungle o preživljavanju, proždreti ili biti proždran. Ovo nije idealan svet koji sebi mnogi od nas predstavaljaju i žele. Zbog toga se ljudi pozivaju na odgovornost. To sam mislio onim, kada sam rekao da u osnovi nemam straha: Konačno, znam pobedit će nadmoć dobra. I to je ono što smo sebi uvek govorili kada smo se borili protiv apartheida. Da je vlada apartheida imala celu moć u svojim rukama, to je tačno, upravo tako nam se činilo - vojsku, snage sigurnosti, a mi, mi nismo imali mnogo više od moći, da svet molimo za pomoć. Ali čak i tada, kada je najstrašnije tlačenje putem apartheida dostiglo svoj vrhunac, mi smo sebi govorili da ćemo mi pobediti. Mi ćemo pobediti, jer je dobrota jača od svoje suprotnosti. I zbog toga celi svet, da bi udovoljio svojoj sopstvenoj volji, mora biti na strani dobra, na strani vrednosti ka kojima mnogi od nas teže. Konačno će i naftne firme, na primer, spoznati da je mnogo bolje biti na strani ljudi, na strani pravednosti, slobode, nego puzati pred moćnima. Pred moćnima koji su samo u jednom trenutku istorije moćni, a onda postaju samo istorijske figure i činjenice.
|
|
Teme: Ljudska
prava I Uzori I Demokratija I Partije I Evropa
I Globalizacija I Ujedinjene
nacije I
Održivi razvoj
|
