Kao prva pripadnica naroda Indigo i najmlađa sveštenica Rigoberta Menčú iz Guatemale dobila je 1992. godine Nobelovu nagradu za mir. Dodelivanje nagrade Quiché-Indijanki bilo je sve drugo, do kontroverzno. Njen odnos prema nasilnom otporu u njenoj domovini, koja se ubraja u tešku bilancu koje čine zemlje sa povredama ljudskih prava, za neke kritičare nije bio dovoljan. Uspeh njene autobigorafije "Yo, Rigoberta Menchú" koja se pojavila 1983. godine, ne samo da je skrenuo pažnju svetske javnosti na svakodnevne povrede ljudskih prava u njenoj zemlji, nego je napravio i jedan veoma važan događaj na putu priznavanja prava indigo-narodima širom sveta.  

Život i delo: Roditelji i jedan brat stradali su kao žrtve vojske, dva druga brata umrla su veoma mladi zbog posledica siromaštva, a Rigoberta Menčú pobegla je u Meksiko. 

Citati i govori: Pored govora na dodeli Nobelove nagrade u ovom odlomku stoji Vam na raspolaganju i jedan intervju sa Rigobertom Menčú.

Pozadina: Istorija Guatemale o kojoj govorimo od kolonizacije do modernog režima nepravde čine pozadinu za život i delo Rigoberte Menčú.

Materijali: Kratki portret i izveštaji iz štampe, pre svega iz 1992. godine rasvetljavaju značenje Quiché-Indijanke koja se i danas bori za prava indigo-naroda. 

Linsta linkova: Odabrani izvori informacija u Intrenetu o Rigoberti Menču, opisani na ovoj stranici, olakašaće Vam rešerširanje. 

"Rigoberta Menčú se kako u svojoj sopstvenoj zemlji, tako i na američkom kontinentu, pa i svuda u svetu zalaže za mir i pomirenje, prelazeći etničke, kulturne i socijalne linije razdvajanja." [Sejersted, Predsedavajući Komiteta za dodelu Nobelove nagrade 1992.]