Tekst 1: Predistorija dodele Nobelove nagrade za mir Rigoberti Menčú

Tekst 2: Rakcije na dodelu Nobelove nagrade za mir u godini 1992. iz Guatemale

Više izveštaja iz štampe o dodeli Nobelove nagrade Rigoberti Menčú naći ćete na stranici Štampa na engleskom.

Tek u leto 1992. godine katolička biskupska konferencija i sindikat univerzitetskih docenata je podržao kandidaturu Rigoberte Menčú. 15. jula konačno su mnogobrojni predstavnici političkih, religioznih i kulturnih grupa izrazili podršku u "campo pagado", tj. u plaćenom oglasu u dnevnim novinama "La Hora".

Svirka gitara, flauta i marimbi izgubila se u čuđenju gotovo hiljada prisutnih kada se Rigoberta Menčú 11. jula 1992. godine pojavila u čekaonici Rolfeld aerodroma "La Aurora" u gradu Guatemala. "U najradosnije momente koje može doživeti čovekovo srce, svakako spada momenat kada se vratiš u svoju zemlju.", rekla je 33-trogodišnja Quiché-Indijanka u improvizovanom obraćanju. "Danas smo ujedinjeni onako, kako to poznajemo od naših predaka. Svi mi, koji smo rođeni na ovom deliću zemlje koja pripada svima nama." 

To je prva zvanična poseta Rigoberte Menčú njenoj domovini koju je 1981. godine napustila. Došla je da bi sa različitim indijanskim organizacijama diskutovala o pitanju identiteta i prava prastanovnika Latinske Amerike. Ovim razgovorima ona se trebala pripremiti za istup na sednici UN-ove komisije protiv diskriminisanja i za zaštitu manjina, na kojoj će učestvovati kao prva Indijanka (potomak prastanovnika). 

Put u domovinu postao je kupka u mešovitim osećajima. Dok su mnogi ljudi na ulicama, a kasnije i na selu pozdravljali i slavili povratnicu, već u toku vožnje od aerodroma do centra grada na okolnim kućama su se pojavile sveže parole, u kojima su guatemalske narodne organizacije i gospođa Menčú označeni kao kolaborateri gerile. Sledećeg jutra u mestu Chimaltenango dva džipa sa zatamnenim staklima pokušala su sa ceste izgurati automobil u kojem je bila Rigoberta Menčú – što je prvi od ukupno tri pokušaja udara na njen život za vreme petodnevnog boravka u domovini. 

[Reimar Paul, u: Evangelističke novine, 1. novembar 1992.]

[Početak stranice]

Reakcija iz Guatemale na dodelu Nobelove nagrade

"Ona je jedna od nas, ona je žena koja se bori.", rekla je Usta Quia Fuentes, koja je pešice došla iz susednog sela. Dirnuta, gospođa Menčú je sa platforme jednog malog transportera, kojim se dovezla iz glavnog grada u San Markos, mahala masama ljudi. U gradu Guatemali nakon vesti o dodeli Nobelove nagrade ostala je samo kratko. "Moji ljudi čekaju na mene," objasnila je novinarima. 

Vlada zemlje u kojoj se od svih zemalja u Srednjoj Americi već najduže vodi građanski rat reagovala je dvojbeno na odluku Komiteta za dodelu Nobelove nagrade. U jednoj zvaničnoj izjavi iz ureda predsednika Jorge Serana očekuje se da bi gospođa Menčú "mogla iskoristiti uticaj i autoritet takvog priznanja" da u Guatemalu donese mirno rešenje. A ministar vanjskih poslova, Park, rekao je da je protiv dodele nagrade Rigoberti Menčú, "jer ona pripada određenoj grupi, koja bi Guatemalu mogla dovesti u opasnost." (...) 

Govornik krovnog saveza gerile Ujedinjenog nacionalnog otpora Guatemale, Miguel Sandoval, u Meksiko Sitiju govorio je o "prvoj dobroj vesti koju su prastanovnici Guatemale dobili u poslednjih 500 godina." I Oscar Arias, bivši predsednik Kosta Rike i nosilac Nobelove nagrade iz 1987. godine, odluku žirija je označio kao "priznanje 500-togodišnjeg zlostavljanja i diskriminisanja." 

[AP-Meldung, 18. oktobar 1992.]

[Početak stranice]

Rigoberta Menčú zalagala se za duboke reforme u Guatemali, kojima bi trebalo biti omogućeno pravedno sudelovanje indijanske većine stanovništva u vlasti. Vlada bi trebala da se povede za zahtevima prastanovnika. "Pravedno sudelovanje u vlasti Indijanaca značilo bi da se neka pravila i zakoni moraju izmeniti." 

Gospođa Menčú je rekla da je želela sprečiti da protesti protiv slavljenja 500-godišnjice jubileja otkrića Amerike budu zaboravljeni. Nobelova nagrada treba da održi budnom svest o tlačenju Indijanaca. Gospođa Menčú je, ipak, oštro odbila opasku da je postala samo predstavnicom Indijanaca: "Niko danas nema politički ili moralni autoritet da odluči ko će zastupati Indijance." Ova odluka mora biti prepuštena mesnim grupama. 

"Prevara, šturost, kratkovidost i ego onih koji imaju moć, korumpirali su društvo i doveli do toga da ljudi veruju da su gospodari zemlje, a ne njena deca", rekla je dalje žena koja se borila i dalje bori za ljudska prava. Predsednik Guatemale Jorge Serano prebacio joj je da je zbog dodele Nobelove nagrade promenio svoje pravo ponašanje prema njoj. Ona je dobila mnoge čestitke iz inostranstva pre nego ju je nazvao njen predsednik. Ali ona se nada da bi sada mogla prestati prebacivanja od strane armije, da je ona komunistkinja ili aktivistica oružanog otpora. Sa ovakvim prebacivanjima sigurnosne snage "napadaju direktno Nobelovu nagradu za mir". 

[Reuter-Meldung, 19. oktobar 1992.]