|
|
|
|
Izabrali smo sledeće bitne govore Rabina:
Gospodine predsedniče, ekcselencije, moje dame i gospodo! Potpisati ovde izraelsko-palestinski okvirni sporazum, sva ova manifestacija ovde, sve to nije lako za mene, starog vojnika u izraelskim ratovima, nije lako za moje zemljake u Izraelu, nije lako za Jevreje, koji nas sada gledaju sa nadanjem i brigom, a sigurno nije lako pripadnicima porodica boraca palih u ratu ili pripadnicama porodica čiji su članovi žrtve terorističkih udara, i čiji bol nikad neće biti izlečen. Za hiljade onih koji su svojim telom i svojim životom branili naše živote, ova ceremonija došla je prekasno. I danas na pragu mira i možda već na kraju rata i nasilja mi ih se sećamo i uvek ćemo se sećati svakog i svake od njih. Danas smo došli iz Jerusalema, večitog glavnog grada naroda Izraela, i došli smo iz zemlje, iz naroda, kuća i porodica, koje ne poznaju niti jednu jedinu godinu svog života, ni jedan mesec svog života u kojem majke nisu žalile za sinovima. Došli smo da pokušamo naći kraj mržnji, da naša deca i unuci nikada više ne osete užasan bol rata, terora i nasilja. Došli smo da se pobrinemo za njihovu sigurnost i njihov život, došli smo da izlečimo bol teških sećanja, da molimo za mir i da se nadamo miru. Vama, Palestinci, kažem: Vi i mi, mi smo svi zajedno osuđeni na to da živimo zajedno, na istom deliću zemlje, u istoj zemlji. Mi vojnici, mi koji smo sa uniformama natopljenim krvlju dolazili sa bojnih polja, mi koji smo morali gledati kako pred našim očima umiru naši rođaci, naši najbolji prijatelji, mi koji idemo na sahrane, a gotovo da ne možemo da izdržimo pogled roditelja i siročadi, mi koji smo došli iz zemlje gde roditelji moraju pokopavati svoju decu, mi, koji smo se borili protiv Vas Palestinaca, mi Vam danas jasnim glasom kažemo: Dosta je krvi i suza. Dosta. Mi vas ne mrzimo. Mi ne žudimo za osvetom. Mi smo - kao i vi - ljudi koji žele sagraditi kuću, zasaditi drvo, voleti; ljudi, koji na vašoj strani žele živeti u respektu i simpatiji jednih prema drugima, kao slobodni ljudi. Mi danas miru dajemo šansu i kažemo vam jasnim glasom: Do sad, ne više. Molimo za to da će doći dan, kada će svi reći: Ne više oružja. Mi žudimo za tim da u našoj zajedničkoj, tužnoj knjizi istorije otvorimo novi odlomak - odlomak obostranog priznavanja, respekta, razumevanja, prijateljstva. Nadamo se početku nove istorije na Bliskom istoku. Danas, ovde pred Belom kućom u Vašingtonu, počinje novo računanje vremena u odnosu između naroda, između roditelja, koji su umorni od rata, između naše dece koja neće upoznati rat. Gospodine predsedniče, moje dame i gospodo, za dva dana jevrejski narod svuda u svetu slaviće početak nove jevrejske godine. Ja verujem, nadam se i molim da će ova nova godina doneti novost oslobođenja svih naroda. (...) U jevrejskoj tradiciji postoji navika da se molitve završavaju sa "Amen". Uz Vašu dozvolu ja bih završio rečima iz svakodnevne jevrejske molitve, a poštovanu publiku molim da kaže "Amen". "Onaj, ko na svom nebu stvara mir, on će doneti mir i nad nas i nad celi izraelski narod. Amen"
|
|
Teme: Ljudska
prava I Uzori I Demokratija I Partije I Evropa
I Globalizacija I Ujedinjene
nacije I
Održivi razvoj
|
