Izvinite što ne želim govoriti o miru. Ja želim govoriti o mom dedi. Čovek se uvek probudi iz neke noćne more. Ipak, ja sam se juče probudila u noćnoj mori - u noćnoj mori života bez tebe, i to ne mogu preboleti. Televizije ne prestaju da emituju tvoje slike. Tako si još uvek živ i tu, da mi se čini da te skoro mogu dodirnuti, ali upravo tako - skoro, jer to više ne mogu učiniti.  

Dede, ti si bio moja logorska vatra, sada je tu samo logor bez vatre, sam u tmini, i tako je hladno i tužno za nas. Znam, ljudi govore velike reči, govore o nacionalnoj tragediji. Ipak, pokušaj utešiti jedan celi narod ili mu dozvoliti da učestvuje u ličnom bolu, kad baka ne prestaje da plače, a mi nemi primećujemo nesnosni vakum, koji je nastao jer tebe više nema! 

Malo je onih koji su te zaista poznavali. Oni o tebi mogu reći mnogo toga, ali ja osećam da oni ništa ne znaju o dubini ovog bola, užasa i da, ovaj holokaust za nas - porodicu i prijatelje, koji smo ostali u logoru, bez tebe, bez naše logorske vatre. 

Dede, ti si bio i još uvek si naš junak. Želim da znaš: Pri svemu što sam radila uvek sam tebe imala pred očima. Tvoje poštovanje i ljubav pratili su nas na svakom koraku svakog puta, a mi smo živeli pod svetlom tvojih vrednosti. Nikada nas nisi ostavio na cedilu, ali sada - sada mi tebe moramo ostaviti samoga, tebe moj večiti junače. A ja ne mogu učiniti ništa da te spasim, tebe koji si tako divan. 

Veći od mene već su našli počasne reči za tebe. Ali niko od njih nije od tebe dobio ovu nežnost, nije osetio ove meke, tople ruke, ni srdačan zagrljaj, koji je bio samo za nas. I tvoj značajni smešak koji mi je uvek toliko toga govorio, taj smešak kojeg više nema koji se sledio zajedno s tobom. 

Nemam želje za osvetom, jer su bol i gubitak u meni veliki, preveliki. Uzdrmano je tlo pod našim nogama. Sada pokušavamo da sedimo u ovoj napuštenoj sobi, nekako bez i najmanjeg uspeha. Ja sam nesposobna da se odvojim od tebe, ali čini se da je nečija strana ruka, ruka užasnog čoveka već provela to odvajanje.  

Nemam izbora, opraštam se od tebe, od jednog junaka i molim se da počivaš u miru, da misliš na nas i da ti nedostajemo, jer te mi ovde dole toliko volimo. Anđele na nebu, koji te sada prate, molim da na tebe dobro paze i da te dobro štite, jer ti zaslužuješ ovakvu zaštitu. Mi ćemo te voleti, dede. Uvek.