Nobelov nagrada

Izvod iz govora na dodeli Nobelove nagrade za mir

Beti Vilijams držala je govor u svoje i u ime Máired Korigan Maguire.

[Originalan tekst govora na engelskom jeziku naći ćete na stranici Nobel Prize]

Ponavljamo istu poruku koju smo celom svetu iznele u augustu 1976. godine. Radi se o izjavi organizacije "Peace People":

"Mi za celi svet imamo vrlo jednostavnu poruku od ovog pokreta mira. Mi želimo da živimo i da volimo i da izgradimo mirno i pravedno društvo. Mi želimo da je za našu decu, a tako i za nas život kod kuće u toku rada i u toku igranja, život pun sreće i mira. Jasno nam je da će biti porebna volja svih nas, težak rad i hrabrost da bi se izgradio ovakav život.

Jasno nam je da u našem društvu postoje mnogi problemi koji predstavljaju izvor nasilja i konflikata.
Jasno nam je da svaki ispaljeni metak i svaka eksplodirana bomba otežavaju ovaj naš posao i našu nameru.
Mi odbijamo upotrebu svake vrste nasilja, metaka, bombi i slične tehnike.
Mi se posvećujemo radu sa našim susedima, daljim i bližim, dan za danom da bismo izgradili mirno društvo, u kojem će tragedije koje smo svi upoznali biti samo ružno sećanje i upozorenje za budućnost."

Glas žena ima posebnu ulogu i ukazuje na posebnu snagu duha u borbi za nenasilan svet. Mi ne želimo zameniti religiozna nastojanja da se ljudi odvoje jedni od drugih ili ideološka razdvajanja bilo kakvom formom seksizma ili militantnog feminizma. Ali smo istovremeno mišljenja da žene moraju igrati vodeću ulogu u ovoj velikoj borbi.

Tako da se u ime svih žena koje su dale svoj doprinos vođenju nenasilnog pokreta i borbi za mirno i pravedno društvo, osećamo počastvovane. Saosećanje je mnogo važnije od intelekta pri prizivanju ljubavi, koja je potrebna da bi se pružio mirovni rad, intuicija često može biti sjajniji reflektor u tamnoj noći nego zdrav razum. Mi moramo razmišljati i to mnogo razmišljati, ali ako nemamo saosećanja, pre nego počnemo da razmišljamo, onda ćemo verovatno početi da se svađamo već oko teorija...

Zbog svoje uloge u mnogim kulturama, žene su stolećima bile isključivane iz onoga što se nazivalo javnim životom i javnim prilikama; upravo iz ovog razloga su se one koncentrisale više na stvari bliže kući, ... i uveliko su ostale povezane sa realnošću,... da daju svoj doprinos realnosti, životu i ljubavi. Možda je došlo vreme u istoriji čovečanstva, da se umesto uzaludnih pustolovina, koje ionako vode ratu, raspremi mesto za onu realnost volje preživljavanja.

Međutim, mi ovde ne želimo da povlačimo liniju razdvajanja ... konačno bitna je prirodna saradnja, puna respekta i ljubavi. Žene i muškarci mogu zajedno ovaj svet učiniti lepim mestom za sve ljude, stoga smo se mi i nazvali "The Peace People".

Mi kao "Peace People" idemo mnogo dalje: mi verujemo da je moguće srušiti barijere, ali verujemo i u pomirenje između ljudi, koje će ih dovesti do toga da se međusobno upoznaju, da počnu govoriti jezikom drugih, da razumeju strahove i ubeđenja onih drugih, da druge upoznaju fizički, filozofski i duhovno. Mnogo je teže ubiti sopstvenog suseda, nego hiljade nepoznatih, neprijateljskih stranaca na drugom kraju bilo koje rakete, a to pomirenje zahtevaće ogroman i težak rad.

Jedina snaga koja može srušiti ove barijere je snaga ljubavi, snaga poverenja, snaga duše ... Mi smo duboko i čvrsto vezani za nenasilje, za snagu istine i ljubavi, za snagu duše, za snage onih koji kažu da smo mi naivni i da smo idealisti strani svetu, a mi odgovaramo da smo mi jedini realisti, i da oni koji i dan danas podržavaju militarizam, zapravo podržavaju kretanje u pravcu totalnog samouništenja čovečanstva...

Mi želimo da one, koji sede u Pentagonu i u Kremlju i u svim drugim centrima militarizma, gde svetlo gori 24 sata dnevno nad planovima, mi njih želimo videti oslobođene u njihovoj stvarnoj kreativnosti i u sretnom životu, umesto nadvijene nad zadatak koji im uništava dušu, nad pripremanje samouništenja.