Istorija

Osnovna crta irske istorije jeste sukob sa velikim susedom – Engleskom – borba Iraca za nezavisnost od engleske vladavine. Irska borba za slobodu trajala je 750 godina. Počela je u 12. veku sa prvom anglo-normanskim osvajanjima i trajala je sve do osnivanja Slobodne Irske države 1922. godine (Irish Free State, danas: Republika Irska, galski: Eire). Ne pripadaju sve grofovije otoka nezavisnoj Irskoj, već samo njih 26 od ukupno 32. Šest grofovija u Severnoj Irskoj koje su ostale u sastavu Engleske od tada su poprište krvavih nemira. Na ovoj stranici biće reči o istorijskim korenima ovih nemira u Severnoj Irskoj koji su 1968. eskalirali i od tada su poznati pod imenom "Troubles" Tekst o konfliktu u Severnoj Irskoj u 20. veku možete naći i na stranici Troubles.

Anglo-normanska osvajanja...	1172. engleski kralj Henri II. krenuo je na Irsku sa jakom armijom. Nakon toga anglo-normanski baroni osvajali su deo po deo Irske i uvodili svoj feudalno-pravni sistem. Oko 1300. Engleska je osigurala vlast nad otokom. Za vreme epidemije kuge 1348. irsko je stanovništvo prepolovljeno. Nakon toga Irska više nije bila isplativ izvor prihoda, te su engleski veleposednici od tada ugavnom živeli u inostranstvu (absentizam). U 15. veku Engleska je faktički vladala samo uskim pojasom na istočnoj obali između Dablina i Drogheda (Pale).
Engleska prevlast...	Ova situacija se izmenila kada je Henri VII u Irsku poslao armije pod zapovedništvom Sir Edvarda Poiings. Kao vicekralj Irske Poynings je 1494. doneo zakon, po kojem je za svim zakonskim predlozima irskog parlamenta potrebno odobrenje engleskog kralja. Ovaj je zakon obeležavao odnose dve zemlje sve do Unije 1800. godine. [Početak stranice]
Potpuno osvajanje od strane Henrija VIII...	Kasnije je Henri VIII poslao vojsku u Irsku da bi ugušio ustanak grofa od Kildare i da bi potčinio Irsku. Sledela je šestogodišnja ogorčena borba. U toku borbe Henriju VIII je uspelo da po prvi put u istoriji potpuno osvoji Irsku.(1541.). Iste godine irski parlament je Henrija VIII proglasio kraljem Irske.
Borbe oko religije...	Odbijanjem papinskog autoriteta nastaju nemiri zbog religije. Irci se ogorčeno suprotstavljaju ukidanju mise pod Eudardom VI. Uskoro se u provinciji Munster događa novi ustanak. Trupe iz evropskog kotinentalnog dela pomažu da ovaj ustanak bude ugušen (1569.-1583.). Kraljica Eliizabeta I zamenjuje irske zakupce engleskim naseljenicima. Konačno je nacionalni revolt pod vođstvom grofa od Tirone brutalno ugušen (1593.-1603.), te je na taj način stvorena pretpostavka za dalju anglizaciju zemlje pod Stjuartima.
Beg galskog plemstva i Ulster-plantacija...	U prvoj polovini 17. veka nastao je krug pobuna protiv Engleza, vojnog tlačenja, oduzimanja zemljišta na ustaničkom području i naseljavanja ovih oblasti od strane ljudi sa britanskog poluostrva. 1607. galsko je plemstvo pobeglo, nakon više propalih ustanaka (Earl of Tirone i.dr.), iz Ulstera, centra irske pobune. Nakon ovoga Englezi su naselili oko 100.000 škotskih prezbiterijanaca u šest grofovija severnoirske provincije Ulster (Ulster plantacija). Na ovaj su način stvorili široku bazu stanovništva na otoku. [Početak stranice]
Od 1650. dalja oduzimanja imovine pod Oliverom Cromvelom...	Katolički seljaci su sada bili zakupci, te tako i ovisnici o novim protestantskim zemljoposednicima. Ustanak katoličkih zemljoposednika koji su ostali bez zemlje u Ulsteru je u krvi ugušio Oliver Cromvel 1649./1650. On je svim katolicima u Ulsteru oduzeo zemlju ili ih je preselio na drugo mesto, a zemlju dao protestantima. Restauracija pod Karlom II nije promenila ništa u novom uređenju.
Jakob II i bitka kod Bojne...	Dolazak rimokatoličkog kralja Jakoba II na tron 1685. godine, njegovo svrgnuće i bezuspešan pokušaj da se ponovo popne na tron pomoću irsko-jakobinske armije dovelo je do katasrofalne bitke kod Bojne 1. jula 1690. Jakob II pobeđen je od strane protestantskih bojnih snaga pod vođstvom Wilhelma od Oranije. Nakon toga je protestantski irski parlament doneo niz kaznenih zakona protiv irskih katolika kojima su zabranili da idu na mise, da kupuju zemlju ili da nasleđuju. Na ovaj su način uništili osnovu za ekonomsku delatnost katoličkih Iraca. Protestantska prevlast u Irskoj pobunu je gotovo jedno stoleće držala u šahu.
Unija sa Velikom Britanijom...	1795. katolici su preko Vilijam Pitoovog Catholic Relief Act isposlovali aktivno biračko pravo i pasivno biračko pravo za gotovo sve funkcije. Ali, 1798. usledio je ustanak Wolfe Tonesovih United Irishmen i njegovo brutalno gušenje od strane britanskih vojnih snaga. 1800. Pit je izdejstvovao Act of Union i Irska je postala deo Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske. Irski je parlament ukinut, a Irska je u Westminsteru dobila puno parlamentarno zastupstvo. Pit je ipak morao da se povuče, kada je Georg III odbio da katolicima da punu ravnopravnost. [Početak stranice]
Emacipacija katolika...	U 19. veku se u Irskoj promenila politička situacija temeljno. Daniel O’Konelov masovni pokret je 1829. bio uspešan, kada je Velingtonova vlada ukinula nepravdu prema katolicima i na taj način olakšala njihovu emancipaciju. Odlučujući događaj za budućnost Irske bila je velika glad između 1845. i 1848., kada je tri četvrtine Iraca umrlo, a preko milion se iselilo, pre svega u SAD. Ovi emigranti su sa sobom poneli duboko ukorenjeno nezadovoljstvo britanskim prisustvom u Irskoj. Oni i njihovi irsko-američki potomci su u finansiranju irske borbe za nezavisnost igrali značajnu ulogu.
Borba za Home Rule...	U međuvremenu se u Irskoj uzaludno pokušavalo nasilno svrgnuće britanske prevlasti. Konačno se irski nacionalizam sa zahtevom za Home Rule ponovo probudio te je nastao masovni pokret pod vođstvom Čarls Stjuart Parnela. Britanski premijer Vilijam E. Gledston se 1880. priklonio ideji Parnela i na taj način izazvao senzaciju. Međutim, dva je puta bio neuspešan (1886. i 1895.) u pokušaju da predlog zakona o Home Rule prometne u Parlamentu. Kao posledica ovog razočarenja, mnogi su se mladi Irci radikalizovali. Pridružili su se Sin Féjnu Artur Grifita te drugim organizacijama koje su se borile za slobodnu Irsku. U predvečerje Prvog svetskog rata je pod vladom Askvuita pred Parlamet došao treći pridlog zakona o Home Rule, ali je suspendovan 1914. do kraja rata.
Uskršnji ustanak...	Činjenica da su britanske energije bile uvezane u ratu ubrzala je odluku po pitanju Irske. Pod vođstvom Patricka Pearsa, Jamesa Connolly i Rogera Casementa bio je planiran ustanak koje se dogodio na Uskrs 1916. u Dablinu. Uskršnji ustanak doživeo je neuspeh nakon pet dana. Ekzekucije koje su usledile uzdrmale su javno mnenje do temelja. Sin Féjn i njena militaristička ruka, Irsko-republikanska armija (IRA) dobila je ogroman zamah i broj novih regruta. Kada se 1918. završio Prvi svetski rat, u Irskoj je izbio rat podzemlja (tzv. anglo-irski rat) između IRA-e i Royal Irish Constabulary. Poslednji su bili podržani od strane britanskih vojnih jedinica, Black and Tans. Taktika IRA-e da ubija policajce bez obzira gde ih sretne uništila je javni red.
Osnivanje slobodne irske države ...	Zločini koje su počinile obe strane između 1919. i 1921. uznemirili su javnost Velike Britanije i SAD-a u tolikoj meri da je premijer Lojd Džordž u julu 1921. bio spreman, da pregovara sa Sin Féjnom. Nakon petomesečnih pregovora postignut je dogovor da se osnuje slobodna irska država. Šef grofovija nekadašnje provincije Ulster koje su u 17. veku naselili škotski prezbiterijanci bile uključene. One su sačinile političko jedinstvo Severne Irske i ostale su u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva. Ugovor o osnivanju slobodne irske države potpisan je u decembru 1921. Nakon Drugog svetskog rata slobodna je država i formalno postala republika i istupila je iz Comonvelta..