Nobelova nagrada

Dr. Martin Luter King Jr.
Govor na dodeli Nobelove nagrade za mir

[10. decembar 1964., Oslo, Norveška]

[Originalan govor na engelskom jeziku naći ćete na stranici Nobel Prize]

Vaše Veličanstvo, Vaša kraljevska visosti, gospodine Predsedniče, Ekscelencije, moje dame i gospodo: Ja primam Nobelovu nagradu u vreme kada 22 miliona američkih crnaca stoji u kreativnoj borbi da bi prekinulo dugu noć rasističke nepravde. Ovo priznanje prihvatam u ime Građanskog pokreta za ravnopravnost, koji je odlučan da postigne bogatstvo slobode i vladavinu pravednosti.
Činim to sa zadrškom radosti, s obzirom da je tek juče u Birmingemu, Alabama, našoj deci koja su pozivala na bratstvo odgovoreno vodenim bombama i napucanim psima, te da je neke tamo zatekla čak i smrt. Juče su u Filadelfiji Misissipi, mladi ljudi koji su hteli sebi osigurati svoje biračko pravo mučeni i ubijeni. Ipak je dakle, moja radost potisnuta osećajem tuge da se mom narodu priprema slabost i siromaštvo i da se nalazi na najdonjoj lestvici ekonomskog lanca.
Zbog toga se moram upitati zašto se ova nagrada dodeljuje pokretu koji je opkoljen, kojem je propisana mukotrpna borba i pokretu koji još nije dostigao mir i bratstvo, koji sigurno čine bit Nobelove nagrade. Nakon zrelog razmišljanja dolazim do zaključka da je ovo priznanje koje ja primam u ime pokreta veliko priznanje činjenice da nenasilje predstavlja odgovor na centralna politička i moralna pitanja našeg vremena: potrebu čovečanstva da prevaziđe nasilje i silu, a da u isto vreme ne posegne za jednakim metodama.
Civilizacija i nasilje su suprotni koncepti. Crnci Sedinjenih država pokazali su prateći primer Indijaca u njihovoj nenasilnosti da ona nije samo sterilna pasivnost, nego i moćna moralna snaga koja može usloviti socijalne promene. Pre ili kasnije svi ljudi sveta moraće pronaći isti put, da žive zajedno u miru i da pri tome ovu kosmičku elegiju pretvore u kreativni psalm bratstva. Kada se to postigne, čovečanstvo mora za sve ljudske konflikte razviti istu metodu, koja negira osvetu, agresiju i nepoštovanje. Osnova jedne ovakve metode je ljubav.
Trnovit put koji je vodio od Montgomerija u Alabami do Osla, potvrđuje ovu istinu, a to je put kojim idu milioni crnaca da nađu novo razumevanje za dostojanstvo. Isti ovaj put otvorio je svim Amerikancima jednu novu eru napretka i nade. Ovaj put vodio je do novog zakona o građanskim pravima, i on će biti proširen i povećan u veliku magistralu pravednosti, u to sam ubeđen, kada još veći broj crnaca i belaca budu gradili saveze, da bi rešili njihove zajedničke probleme.
Ja danas uzimam ovu nagradu sa stalnom mišlju na Ameriku i sa hladnom glavom i razboritim razmišljanjem o budućnosti. Odbijam da verujem da je očajanje jedini i konačni odgovor na promenjive slučajeve u istoriji.
Odbijam da verujem da "bit" današnje ljudske prirode nju samu čini nesposobnom da je "trebati" stalna težnja koja joj predstoji.
Odbijam da verujem da je čovek samo predmet u reci života, nesposoban da utiče na događaje koji ga okružuju.
Odbijam da priznam da se čovečanstvo toliko zaplelo u ponoći rasizma i rata, da svanuće mira i bratstva nikada ne može postati stvarnost.
Odbijam da priznam ciničnu opasku, da nacija drugu naciju mora prestizati na stepeništu nuklearnog naoružanja na putu u pakao.
Verujem da će u stvarnosti nenaoružana istina i ljubav imati poslednju reč. To je jedini razlog zašto će pravda, čak iako privremeno nije zadovoljena, pobediti trenutno trijimfirajuće zlo.
Verujem da čak i danas u toku razmenjivanja granatne paljbe i patrona na bojnom polju postoji nada u bolje sutra.
Verujem u to da ranjena pravednost, koja leži na krvlju pokrivenim ulicama naše nacije, može sve nas izdići iz prašine sramote i biti pravi gospodar među ljudima.
Ja posedujem razboritost da verujem da će svi ljudi moći imati tri obroka dnevno, obrazovanje i kulturu za svoj duh, jednakost i slobodu za svoje duše.
Ja verujem da sve ono što su sagradili ljudi koji su fiksirani samo na sebe, mogu razgraditi ljudi kojima nije stalo samo do njih samih.
I još uvek verujem da će se čovečanstvo jednoga dana pogeti pred oltarom Božijim da bude krunisano za svoju pobedu protiv rata i prolevanja krvi i da će nenasilno provođenje volje biti proglašeno pravom zemlje. I da će lav i janje ležati jedno pored drugog, i da će svaki čovek sediti mirno u svojoj bašti ne plašeći se drugog čoveka.
Ja još uvek verujem, da današnju situaciju možemo prevazići. Ova vera može nam dati hrabrosti da prevaziđemo nesigurnosti budućnosti i da im pogledamo u oči. Ona će našim iscrpljenim stopalima dati novu snagu da nastavimo naš put dalje u grad slobode. Kad naši dani postanu tudobni sa tamnim oblacima, a noći tamije i od najtamnjije ponoći, onda ćemo znati da živimo u kreativnim nemirima naše sopstvene civilizacije, koja se bori da bude rođena.
Danas sam u Oslo došao inspirisan i sa novim nasledstvom čovečanstva. Ja ovu nagradu primam u ime svih ljudi koji vole mir i bratstvo. Ovde sam kao posrednik, jer duboko u mom srcu, ja znam da je ova nagrada nešto mnogo više nego samo počasti meni lično. Svaki puta kada letim avionom, to činim zahvaljujući mnogim ljudima koji omogućavaju to uspešno putovanje, zahvaljujući poznatom pilotu i mnoštvu nepoznatog osoblja koje stoji iza njega. Vi ovom nagradom nagrađujete pilote koji su poznati među nama, ljude koji su sedili za kormilom kada se oslobodilački pokrtet vinuo u orbitu. Nagradu ste dodelili šefu Lutuli iz Južne Afrike, čiji se borci za i sa njegovim narodom još uvek susreću sa najbrutalnijim formama ljudske neljudskosti. Vi nagradu dodeljujete i personalu, koji stoji iza tih šefova, bez čije se muke i žrtava krila slobode nikada ne bi odvojila od tla. Većina ovih ljudi nikada neće dospeti u novinske članke i njihova imena se nikada neće pojaviti u magazinu Who's Who. Ipak, vremenom, kada prekrasno svetlo istine obasja i naš period, doba u kojem živimo, muškarci i žene će znati, a decu ćemo tome naučiti da imamo bolju zemlju, bolje ljude, plemenitiju civilizaciju, jer su se ta deca Božija odvažila da pate za pravu stvar.
Mislim da će Alfred Nobel znati šta znači, ako kažem da ovu nagradu primam u ime duha jednog administratora dragocenog nasledstva, koje on čuva za prave posrednike: za sve one čija istina znači lepotu, i u čijim očima lepota ima vrednost pravog bratstva i mira i to vrednost veću, nego što je imaju dijamanti, srebro ili zlato. Najlepša hvala. [Aplauz]