Satjagraha je pojam koji je u centru Gandijeve filozofije nenasilja. On sam pojam pojašnjava na sledeći način: 

Pojam Satjagraha smislio sam u Južnoj Africi da bih dao ime snazi sa kojom su se Indijci tamo borili punih 8 godina (1906. - 1914.). O Satjagrahi sam govorio da bih napravio razliku između te snage i pokreta koji su tada bili prisutni u Velikoj Britaniji i Južnoj Africi pod imenom pasivnog otpora. 

Satjagraha je od pasivnog otpora toliko daleko, koliko i severni od južnog pola. Pasivni otpor je oružje slabih i pri tom upotreba fizičkog pritiska ili nasilja nije u osnovi isključena, da bi se postigao cilj. Nasuprot tome Satjagraha je oružje najjačih. Ovde je svaka upotreba sile principijelno isključena. (...) Ovaj zakon ljubavi nije ništa drugo do zakon istine. Bez istine nema ljubavi. (...) 

Satjagrahom se naziva i snaga duše, jer je duši koja počiva u svemu potrebna izvesnost, kada sledbenik Satjagrahije veruje da smrt nije kraj, nego vrhunac borbe. (...) I u saznanju da će duša nadživeti telo on ne sagara u želji da pobedu istine ostvari u ovom trenutnom, telu. (...) Uprkos tome, uvreženo je mišljenje da Satjagrahaju — onakvu kakvom je mi razumemo — može primenjivati samo odabrana manjina. Moje iskustvo pokazuje upravo suprotno. Ako se shvate njeni osnovni pricipi - čvrsto se držati istine i sopstvenom patnjom se boriti za nju - onda Satjagrahaju može primenjivati svako. (...)

Ipak, na političkom nivou borba u ime naroda sastoji se uglavnom u tome da se suprotstavi greškama u formi nepravednih zakona. Ako nam ne uspe da zakonodavcu putem peticija i argumanata objasnimo grešku koju nanosi zakonom, onda nam kao jedino sredstvo suprotstavljanja preostaje - ukoliko se ne želimo potčiniti - da se oglušimo o zakon, budemo kažnjeni zbog toga i prihvatimo tu kaznu kao našu patnju, te da time zakonodavca prisilimo da ukine nepravedni zakon. Zbog toga je Satjagraha u javnosti i dalje shvaćena kao civilna neposlušnost ili civilni otpor. "Civilno" u ovom slučaju treba shvatiti tako da ovaj postupak nije kriminalan. 

[preuzeto iz: Günther Gugel, Mi nećemo smekšati. iskustva sa nenasiljem. Praktični uvod, Društvo za mirovnu pedagogiju e.V., Tübingen 1996., 34f.]

[Primer primene ove filozofije nenasilja je Satjagraha iz 1930. godine. Informacije o ovome naći ćete na stranici Salz-marš]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.