simbolicna politika

Dva sledeća teksta pokušavaju razjasniti dva pojma koji su centralni za kritiku partije u vezi sa medijima, naime pojmove "simbolična politika" i "medijsko društvo".

Šta se podrazumeva pod pojmom "simbolična politika"?

Demokratska vladavina u konkurentnoj demokratiji koja je okarakterisana partijskom državom (...) vremenski je ograničena redovnim izborima. s obzirom da demokratska politika sama po sebi ima obavezu potvrđivanja i prihvatanja, politika, nosioci političkih odluka i njihovo delovanje permanentno se moraju pravdati pred javnošću, informisati javnost o političkim planovima i odlukama i zadržati pažnju javnosti na svom delovanju. Izborne kampanje zauzimaju centralno mesto u ovom procesu koji se od strane političkih aktera posmatra kao traženje "legitimacije putem komunikacije". Međutim, ova činjenica nas ne sme zavarati, jer je politička komunikacija trajna, na kraju krajeva i zbog toga što je političko delovanje zapravo komunikacijska delatnost.

Osnova za razumevanje političke komunikacije je koncept "simbolične politike" koji nas vraća na Murraya Edelmana koji ga je i postavio. Edelmanova teorija polazi od udvostručavanja političke realnosti. Pod time on podrazumeva da su sva politička delovanja okarakterisana podelom u instrumentalnu dimenziju, odnosno u nazivnik - stvarni efekti političkog delovanja - i u ekspresivnu dimenziju, odnosno dramaturšku simboličnu vrednost - predstavljanje političkog delovanja javnosti. Po Edelmanu insceniranje političke prividne vrednosti za građane putem političkih simbola kao i njihova mistifikujuća ritualizacija za i putem masovnih medija, što se, opet, kod većine političkih aktera dešava nesvesno ili je sa njihovog stanovišta uslovljeno samom ulogom koju imaju, sve više zauzima mesto stvarne političke delatnosti.

Ulrich Sarcinelli se nadovezuje na ovu teoriju i povlači razliku između dimenzije proizvodnje i predstavljanja politike, između stvarne i simbolične vrednosti. Materijalna (proizvodna) politika, po Sarcinelliju, gubi u dobu medija, pre svega, u dobu televizije stvarni odnos prema odlučujućim oblicima. Nasuprot tome "medijalizacija" politike, tj. predstavljanje politike po pravilima masovnih medija i "upakivanje" politike sve je važnije za održanje interesa za politiku i za usmeravanje političkih predodžbi. Jezički simboli (kao "euro", "poreska reforma" itd.) i nejezički simboli (kao himne, zastave i rukovanja pri posetama državnika) plene pažnju. Ovi simboli pri svemu tome reduciraju političku kompleksnost problema, predstavljaju određenu sliku sveta i bude emocije kod publike.

Politički simboli ne služe samo za predstavljanje političke realnosti. U konkurentnom delovanju partija i političara, te u pokušaju da se za sebe osvoji medijska pažnja ovi simboli se koriste i za predstavljanje političke prividne realnosti. Upravo za ovaj konkretan angažman političkih simbola u procesu posredovanja politike koristi se pojam "simbolična politika". Neprecizno korištenje ovog pojma u svakodnevnom životu i to pre svega u negativnom kontekstu odražava raširenu kritiku za korištenje ove simboličnosti u politici. Međutim ova kritika previđa činjenicu da "čista" politika, dakle, politička stvarnost bez dramaturgije i simboličnih dodataka ne može postojati. Od kada postoji političko delovanje simbolična politika je nazaobilazan i neodvojiv deo ovog procesa. Simbolična politika predstavlja forum za nosioce političkih odluka, u kojem se oni mogu prezentovati, staviti pod znak pitanja kompetencije rešavanja problema, te predstaviti političke vrednosti, norme i svoju osnovnu orijentaciju. S obzirom da za veliku većinu stanovništva politika u svoj svojoj kompleksnosti, ipak, ostaje iza kulise, javnost jednostavno u velikoj meri prihvata onu predstavu politike koja se orijentiše prema medijskim zakonima u formi rituala, stereotipa, simbola i uvreženog šematskog razmišljanja kao opštu predstavu "političke stvarnosti": Dok insceniranje politike za publiku postaje politička realnost, političko delovanje "iza scene" uglavnom ostaje nezapaženo.

[iz: Jens Tenscher: Politika za televiziju – Politika na televiziji. Teorije, trendovi, perspektive; u: Ulrich Sarcinelli (Hg.), Predstavljanje politike i demokratija u medijskom društvu, Bonn BpB 1998.]

Šta znači pojam "medijsko društvo"?

Gotovo je samo po sebi razumljivo da se mediji, medijski sistem i javnost u otvorenim demokratskim društvima stalno nalaze u procesu promene. Oni su time za posmatrača kako indikatori, tako i relevantni faktori za opisivanje i analizu socijalnih promena. Međutim, u mnogim politološkim i sociološkim posmatranjima i istraživanjima medijima nije posvećena dovoljna pažnja. To je postignuto tek u poslednje vreme u jednoj brzoj i pricipijelnoj promeni kako kod posmatrača, tako i u socijalnoj realnosti. To je možda i razlog što se u bezbrojnim sociološkim refleksijama upotrebljavaju pojmovi kao "informativno društvo" ili "medijsko društvo" da bi se okarakterisao sadašnji stepen razvoja. Ovim pojmovima generalno se označava da proizvodnja, širenje i recepcija informacija u modernom društvu dobijaju na ekonomskom, kulturnom i političkom značaju. I još i više: Medijski sistem postaje centralna infrastruktura modernog društva. O "medijskom društvu" može se govoriti jer:

- se publicistički mediji sve više šire i kvalitativno i kvantitativno,

- se enormno ubrzao protok informacija putem medija,

- su se razvili novi tipovi medija,

- mediji sve dublje prodiru u celokupno društvo,

- su mediji zadobili opštu društvenu pozornost zahvaljujući velikom korištenju istih, te zahtevaju sve više priznanja,

- su se mediji, konačno, razvili u institucije.

Mediji istovremeno sve više postaju preduslov za informativnu i komunikacijsku praksu drugih aktera. Tačnije rečeno: Bez publicističkih medija nema ni komunikacije između društvenih organizacija, kao ni između tih organizacija i celokupne publike. Shodno tome politička javnost u modernim demokratijama uveliko je pod medijskim uticajem što se tiče njene strukture, sadržaja i procesa. U odnosu na politički stručni rad, te na predstavljanje tog rada postavljeni su novi zahtevi za sve aktere koji imaju veze sa nastajanjem opšteobavezujućih odluka.

[iz: Otfried Jarren: Mediji, medijski sistem i politička javnost u procesu promene; u: Ulrich Sarcinelli (Izdavač.), Predstavljanje politike i demokratija u medijskom društvu, Bonn BpB 1998.]

[Početak stranice]