Osnovni kurs 5

Partije su važne...	Partije su - kako smo ustanovili u toku svih dosadašnjih sekvenci Osnovnog kursa - neophodna za modernu demokratiju. Mnogi idu tako daleko da kažu da je moderna demokratija moguća samo kao partijska demokratija. Kao centralni posrednici između "naroda" i "države" partije su neophodne, iako one nisu jedine koje obavljaju ovaj zadatak. Partije taj zadatak obavljaju zajedno sa savezima, građanskim inicijativama i pre svega u saradnji sa medijima, kako smo videli u Osnovnom kursu 3.
...ali nisu baš omiljene!	Uprkos svemu tome partije i nisu baš omiljene. Kada se provode anketa među građanima vezano za poverenje u političke institucije njihove zemlje, partije se u pravilu nađu uvek na dnu skale. Reč je, naime, o "antipartijskom efektu" i o "nezainteresovanosti za partije". Šta se krije iza ova dva pojma i koji su to razlozi za prilično loš ugled partija, tema je ovog Osnovnog kursa.
	Sledeći tekst bavi se nekim problemima koji će biti razrađeni u okviru ovog Osnovnog kursa, te na kraju dolazi do zaključka da za partijsku demokratiju ne postoje alternative, ali da ju je moguće i potrebno poboljšati. Na kraju stranice naći ćete Pregled različitih problema kojima ćemo se baviti nešto više.

Uprkos značaju ili upravo zbog značaja koji imaju partije u modernoj masovnoj demokratiji, nedostatak partijske demokratije se ne sme zanemariti, da bi se uz pomoć reformi moglo raditi na rešenju problema.

Nedovoljno razumevanje mnogih građana za partije još uvijek otežava njihov rad. Tradicionalna averzija ima mnogo uzroka (...). Za jedan deo javnosti, legitimne političke rasprave još uvek predstavljaju "prepucavanje" među partijama, a činjenica da ministri moraju pripadati političkim strankama ni u kom slučaju se ne odobrava. Neki misle da bi "neutralni stručnjak" posao obavljao mnogo bolje. Ipak, mora se obratiti pažnja na činjenicu da se "stručno" s jedne strane baš i ne može odvojiti od "političkog" s druge strane. Mnogi, delimično kontroverzni i još uvek u potpunosti nerešivi zahtevi i interesi jednostavno zahtevaju političke odluke.

Tradicionalne forme antipartijskog efekta - po istraživanjima političke kulture - opale su u poslednje vreme (...). Međutim, stare predrasude u novim oblicima porasle su pre svega među mlađom populacijom. Mnogi mladi ljudi ne vežu danas svoja prva politička iskustva za partije, nego upravo za nešto mnogostranije i opuštenije inicijative na lokalnom i regionalnom nivou, koje se bave temama kao što su zaštita okoline, mir, feminizam, treći svet ili "antifašizam". "Etablirane" partije za mnoge mlade ljude predstavljaju "zaleđene" i "prašinom pokrivene" sredine, čiji su članovi "karijeristi", a unutrašnja organizacija nedemokratska. Mnoge od ovih predrasuda ne počivaju na sopstvenom iskustvu, nego su jednostavno produkt alternativne i protestne scene. Iako je mnogo od ovoga samo opšte viđenje i preterivanje, te nije ispravno formulisano, ne smemo zaboraviti da kritika "etabliranih" partija ipak ima svoju osnovu i ne počiva samo na nedovoljnom uvidu u uslove funkcionisanja pluralističke demokratije (...).

U slobodnoj demokratiji partije će i u budućnosti biti neophodne. Pri tome je izvjesno da će njihova sposobnost preživljavanja i održanja zavisiti od toga koliko će se one same pokazati flekisibilnima u novim situacijama i koliko će dobro odgovoriti na nova očekivanja jer, ne postoji jedan jedini pravi put za prevazilaženje nezainteresovanosti za partije. Klijentela partija ima različite zahteve. Uprkos svim prednostima narodnih partija, postojanje drugih tipova partija treba da doprinese vitalnosti i sposobnosti funkcionisanja partijskog sistema. Nije zagarantovano da se trenutna tendencija uvođenja demokratskih elemenata pozitivno razvija u svim partijama. Argumenti koji na nivou političkog sistema govore za ili protiv reprezentativne, odnosno, plebiscitarne demokratije (između ostalog opasnost opadanja fleksibilnosti i eficijencije, demagogija, nedovoljna mogućnost kompromisa, pad u kvalitetu ličnih i stručnih odluka) razvijaju se i na različite načine unutar partija.

Pri svemu tome unutar partijska participacija je samo jedan od problema. Tako da često dolazi do toga da partije ograničavaju same sebe i ne deluju na svim društvenim oblastima. Samo na taj način može se sprečiti partijska birokracija. Osim toga, mora biti reči i o tome da se poveća kvalitet unutarpartijskog osoblja i to tako da se daje više šansi onima koji se tek uključuju u partiju. Unutar partijska služba i profesionalno bavljanje politikom u sebi kriju opasnost da se politička klasa suviše odvoji od društva i problema u društvu.

Već mnogo puta do sada predviđana je smrt postojanju partija. Ipak mnogo je znakova koji govore da partijski sistem u modernim industrijskim društvima (...) - uprkos tome ili upravo zbog toga što je njegova situacija danas mnogo otvorenija nego pre par godina - pored svih slabosti još dugo neće izgubiti svoje životne funkcije. Ukoliko demokratske partije zadrže sposobnost da same sebe prehranjuju, ne treba da imaju straha za svoju budućnost.

[Uwe Backes/Eckhard Jesse, iz: Informacije o političkom obrazovanju 207, Partijska demokratija, Bonn BpB 1997.]

Osnovni kurs 5: Sa kojim problemima se susreće partijska demokratija?