Rastuća spremnost jednog dela građanstva da se aktivno angažuju (pre svega ljudi sa natprosečnim stepenom obrazovanja) ogledala se početkom sedamdesetih godina u rastućem broju građanskih inicijativa na lokalnom i regionalnom nivou (npr. protiv gradnje atomskih termoelektrana), koje su insistirale na sprečavanju i provođenju planova za koje su smatrali da su nepravilni. Uz pomoć javnog mnenja treba se uticati na odluke parlamenata i partija. 

S jedne strane, građanske inicijative unapređuju društveni angažman i doprinose tome da se prevaziđe opšta apatija u pogledu bavljenja politikom. One su odraz duhovne svesti građana, a u prirodi stvari je da se one u pravilu suočavaju s problemom, s obzirom da ne poseduju opšti mandat stanovništva kao što je to slučaj sa partijama. Većina građanskih inicijativa uglavnom prati specifične i vremenski ograničene ciljeve. Uloga građanskih inicijativa u partijskoj demokratiji kao i njihov odnos prema pojedinim partijama su različiti. Njihov repertoar kreće se od striktne neutralnosti i saradnje sa svim partijama, preko odbijanja pojedinih partija do odbacivanja celokupnog partijskog sistema. Prve građanske inicijative nastale su u šezdesetim godinama. U međuvremenu je njihov broj porastao na više hiljada. 

Uzroci za nastajanje građanskih inicijativa su različiti: poteškoća kod većine građana da se približe partijama, nedovoljne mogućnosti uticaja na drugim nivoima političkog života, averzija prema konvencionalnim formama političkog angažmana. Angažman unutar građanskih inicijativa omogućava više uspeha na osnovu sasvim konkretnih ciljeva na licu mesta, nego delovanje unutar partijskih aparata na koje je teško uticati. Osim toga, narodne partije sa svojim opštim programom ne mogu zadovoljiti neke specifične interese. 

Rastući pritisak problema - izazvan granicama rasta, mračnim stranama tehničkog napretka i povećanim očekivanjima ljudi - zahteva od partija nove koncepte rešenja. Partije i građanske inicijative ne isključuju jedni druge. Građanske inicijative nisu neophodni simptom krize za političko društvo, s obzirom da ljudi jednostavno mogu profitirati u društvu koje je otvoreno za različite političke aktivnosti. One (građanske inicijative) ni u kom slučaju ne predstavljaju raspad partijskog sistema, iako u partijama izazivaju izvesnu dozu nesigurnosti (...).  

[Uwe Backes/Eckhard Jesse, iz: Informacije o političkom obrazovanju 207, Partijka demokratija, Bonn BpB 1997.]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.