|
|
|
| Osnovni kurs 4: Kako izgledaju partijski sistemi?Do sada smo se bavili pitanjem: Šta zapravo čini partije? (Osnovni kurs 1), koje tipove partija poznajemo (Osnovni kurs 2) i koje funkcije preuzimaju partije u političkom sistemu (Osnovni kurs 3). Pri tome smo prećutno postavili pretpostavku da uvek postoji više partija, tj da postoji partijski sistem. Samo u tom slučaju naše već date definicije, tipologije i raspodela funkcija imaju smisla. Ovakve partije kakve smo opisali mogu postojati samo u pluralističkom, slobodnom i demokratskom društvu. "Državne partije" u diktaturama ili marksističko-lenjinističke partije prate jednu sasvim drugu šemu, s obzirom da one ne predstavljaju jednu partiju u sistemu konkurišućih partija (poređenje između liberalno-demokratskog i socijalističkog pojma "partije" stoji vam na raspolaganju u okviru Osnovnog kursa 2: ...do teksta "Socijalistički pojam "partija"").Sledeći tekst u prvom redu pokušava da razjasni pojam "partijski sistem":
Razgovarati o partijama (latinski: pars = deo) ima smisla samo ako one deluju unutar sistema konkurišućih partija. Ukoliko jedna partija ima monopol nad obrazovanjem političke volje ili ako, uopšte, postoji samo jedna partija, onda nedostaje svaki konkurentni odnos. Tako da je jednopartijski sistem zapravo kontradikcija sam po sebi. Obično nauka pravi razliku između dvopartijskog i višepartijskog sistema. Dvopartijski sistem ne znači da u njemu postoje samo dve partije, pod tim pojmom se misli da ostale partije (osim dve najvažnije) imaju malu ili nemaju gotovo nikakvu ulogu pri obrazovanju vlade i unutar opozicije. Da li će se u jednoj državi obrazovati dvopartijski ili višepartijski sistem zavisi od tradicionalnih, socio-kulturnih, institucionalnih, socio-ekonomskih i konfesionalnih prilika u dotičnoj zemlji. Tako, na primer, socijalna struktura koja je jako malo homogena i pravo izbora proporcionalne reprezentacije pospešuju stvaranje višepartijskog sistema. Dvopartijski sistem može se posmatrati kao "konkurentni sistem", a višepartijski kao "harmoničan sistem". U "konkurentnom sistemu" (kao npr. Velika Britanjia) dominira "pravilo većine", a u "harmoničnom sistemu" (kao npr. Švicarska) pri donošenju odluke obraća se pažnja na mnoštvo interesa, tako da se postojeća manjina ne majorizira. [Uwe Backes/Eckhard Jesse; iz: Informacije o političkom obrazovanju 207, Partijska demokratija, BpB 1996.]
Sledeći dijagram prikazuje faktore koji su bitni za obrazovanje partijskog sistema:
S obzirom da ne možemo generalno analizirati partijske sisteme, moramo se bliže pozabaviti partijskim sistemima pojedinih država. Za ovu priliku odabrali smo dva partijska sistema u kojim bi se trebao ogledati široki spektar različitih sistema. Baveći se Velikom Britanijom i Sjedinjenim Državama zapravo se bavimo parlamentarnim i predsedničkim sistemom: [Više informacija o različitim tipovima demokratije, o parlamentarnoj i predsedničkoj demokratiji naći ćete u tematskom kompleksu Demokratija - kliknite jednostavno na link Demokratija koji se nalazi na dnu ove stranice]
|
|
Teme: Ljudska
prava I Uzori I Demokratija I Partije I Evropa
I Globalizacija I Ujedinjene
nacije I
Održivi razvoj
|
