Izborno pravo

Izborno pravo jedne države u velikoj meri utiče na obrazovanje partijskog sistema. Tako je pravo većinskog izbora u velikoj meri uticalo na obrazovanje dvopartijskog sistema u SAD-u. Osnove američkog izbornog prava predstavljene su u sledećem tekstu. Vezom između političkog sistema, izbornog prava i karakteristika partijskog sistema bavi se drugi tekst [...do teksta "Veza"]

U Sejdinjenim Američkim Državama vlada većinsko izborno pravo. Izabran je onaj kandidat koji u izbornim jedinicama dobije više glasova.

[Das Capitol in Washington]

Kongres — "parlament" Sejdinjenih Država — sastoji se od dva doma: Senata, u koji svaka država nezavisno od svoje veličine šalje dva poslanika, i Predstavničkog doma (House of Representatives), u kojem svaki poslanik zastupa po jednu izbornu jedinicu od otprilike pola miliona građana. Poslanici se nanovo biraju svake dve godine; senatori imaju šestogodišnji mandat; svake dve godine nanovo se bira trećina Senata.

(...) Nasuprot raširenom mišljenju predsednik i potpredsednik SAD-a se ne biraju direktnim izborom. Građani biraju izbornike, a oni predsednika. Svaka država bira onoliko izbornika koliko poslanika ukupno dotična država šalje u Senat i Predstavnički dom. Izbornike imenuje partija i oni tradicionalno glasaju za kandidata svoje partije - čak iako pravno nisu obavezni da to učine. Nakon što građani daju svoje glasove za izbornike, onda izbornici glasaju u svakoj državi; pobednik nakon glasanja u državama dobiva sve glasove koje ta država ima. Zbog ovog postupka moguće je da kandidat koji je dobio najviše glasova od strane naroda, doživi fijasko od strane izbornika; u prošlom veku to se desilo tri puta. Ukoliko se desi da ni jedan kandidat ne dobije apsolutnu većinu glasova izbornika - a bilo je i takvih slučajeva - onda Predstavnički dom bira predsednika, a Senat potpredsednika.

Pedeset saveznih država uglavnom imaju legislativu koja se sastoji od dva doma, i na vlasti je guverner koji se bira direktnim izborom. Pored saveznih, državnih i lokalnih političara, još celi niz daljnjih vodećih osoba na državnom, okružnom i opštinskom nivou bira se direktnim izborom, posebno sudije i državni tužioci. Izbor sudija direktno iz naroda je vrlo diskutabilan, s obzirom da bi njihovom težnjom da budu bliže narodu kako bi bili izabrani izricanje pravnih mera moglo biti hendikepirano.

Učešće građana na izborima u SAD-u po nemačkim merama je vrlo nisko; na poslednjim predsedničkim izborima iznosilo je 55%, četiri godine pre toga, svega 50%. To je sigurno i u direktnoj vezi sa pravilom da se birači moraju na vreme registrovati; s obzirom da u SAD-u ne postoji služba u kojoj građani odjavljuju, odnosno prijavljuju svoje staro, odnosno novo mesto boravka, tako da mesne službe, osim registracije nemaju drugog načina da naprave biračke spiskove.

Kandidate za različite službe u principu imenuje partija; doduše u toku istorije od države do države su se razvili vrlo otvoreni i slobodni postupci za imenovanje kandidata. Postoje skupštine birača (caususses), u kojima članovi partije, a često i zainteresovani građani koji nisu u partiji nominuju kandidata - u većini država ovaj postupak se naziva predizbori. Pri ovim predizborima mora se najpre registrovati za neku partiju (pri čemu se član demokrata može registrovati kao republikanac) i nakon toga birati željeni kandidat.

Više informacija o izborima i izbornom pravu u SAD-u na engleskom i nemačkom jeziku naći ćete na Internetu na adresi: http://www.usembassy.de/usa.