Bilans

Autori sledećeg bilansa američkog partijskog sistema navode, po njihovom mišljenju, najvažnije karakteristike sistema i njegove prednosti i mane.

Najvažnije karakteristike američkog partijskog sistema mogu se rezimirati kako sledi: Partije više nisu kao izborni kartel međusobno različitih partijskih instanci; one su pre svega "mašine" za lično dobijanje moći. One nemaju hijerarhijske podele (autonomne partijske instance, mala mogućnost disciplinovanja od strane partijskog vrha). One su organizovane federalno (mali uticaj nacionalnih partijskih organa). Američke partije nemaju čvrst broj članova i onih koji plaćaju priloge ili članarinu partiji. Ne postoji finansiranje partija od strane kandidata za određene izborne okruge (rastuću uticaj interesnih grupa...). Godišnji kongresi partija se ne održavaju. Partijsko politički programi (platforms) formulišu se samo neposredno pred predsedničke izbore; ne postoje jasni i razvijeni partijski programi. Predizbori sve više preuzimaju funkciju nominacije partija; zajedno sa medijima oni personalizuju političke probleme i potiskuju uticaj partija. Veza kandidata i poslanika za izbornu jedinicu je čvršća nego veza tih kandidata i poslanika za partiju kojoj pripadaju (izborno pravo, finansiranje izborne borbe).

Prednosti:

opuštena i otvorena struktura nudi više šansi za učešće individua i grupa (manje barijera za učešće građana)
različito izražavanje volje naroda (artikuliše se sva različitost interesa)
ponuđen je prostor mnogostrukim predstavama birača
širok spektar mišljenja unutar partije nudi šansu apsorbovanja protesta

Mane:

Siromaštvo ideja zvaničnih partijskih gremija - konformitet sa javnim mnenjem
nepostojanje procesa obrazovanja političke volje putem partija, nego odvojeno na različitim partijskim nivoima
nedostatak sposobnosti delovanja partija (obrazovanje frakcija, heterogenost)
uticajna uloga vanpartijskih finansijera (privredni savezi, sindikati...)

[iz: Gerhard Greiner/Hans Woidt: Politički sistem u SAD-u; u: Politika i nastava 13, 2/1987.]