Unutarpartijska demokratija je preduslov da bi partije zajedno sa ostalim intermedijarnim organizacijama preuzele svoju ulogu u političkom sistemu, onako kako je to opisano u okviru Osnovnog kursa. Bez unutrašnje demokratske strukture partijama bi nedostajala legitimacija za njihov bitan položaj unutar demokratskog sistema. Sledeći tekst pominje minimalnu meru i razloge za unutarpartijsku demokratiju, te probleme koji proizlaze iz toga (nemački primer). 

Problemom legitimacije bavićemo se detaljnije u Osnovnom kursu 5, kada budemo govorili o problemu partijske demokratije [...do odlomka "Legitimacija" u okviru Osnovnog kursa 5]

---

Unutarpartijska demokratija

[Partije] moraju (...) imati statute i programe, moraju biti raščlanjene u oblasne saveze (...) i redovno moraju provoditi izbore. Skupština članova i predsedništvo partije koje se bira najmanje svake dve godine spadaju na svim organizacijskim nivoima u neophodne partijske organe (...). U partijskom zakonu naglašena je bitnost delovanja članova partije u procesu obrazovanja političke volje partije, pri čemu je naglašena i zaštita unutar-partijskih manjina. "Pravo na zahtev" u partijskim organima "mora biti regulisano tako da bude zagarantovano demokratsko obrazovanje političke volje" (...). 

Unutarpartijska demokratija je neophodna, da bi se povećala važnost i težina zahteva građana koji su politički angažovani unutar jedne partije. U demokratskoj državi ne mogu vladati partije koje imaju nedemokratsku strukturu (primer "princip vođe" ili "demokratski centralizam"). Nezavisno od svih zakonskih propisa mogućnosti uticaja običnog člana partije su, shodno tome, ograničene. Razlog za to leži uglavnom u nezainteresovanosti i nesudelovanju mnogih članova partije ("mrtvo slovo na papiru"), u težnji partijske birokratije da se odvoji od osnove i konačno na neizbežnim stručnim prisilama moderne i velike partijske demokratije, kojoj je potrebno odlučno vođstvo i brze odluke (...). 

Da bi odgovorili na nezainteresovanost za partije koja je u poslednje vreme porasla, "etablirane" partije su poslednjih godina preduzele ogromne napore za jačanje prava sudelovanja svog članstva u donošenju odluka. Demokratske partije su trenutno u procesu reforme, a kraj ovog procesa je još nepredvidiv. Za prevazilaženje jaza između vođstva partije i baze predviđen je direktni izbor. Svi članovi partije kojih se tiče određena odluka, bila ona stručna ili odluka o članovima (izbor partijskog vođstva, kandidatske liste) moraju imati pravo glasa. Osim toga, upitnik proveden među članstvom partije sigurno može doprineti tome da se reše određene rasprave vezane za pravac partije ili zauzimanje stavova o datim temama. Dalji napori usmereni su ka otvaranju partije prema simpatizerima, koji se libe formalnog članstva (...).   

Unutar partijska demokratija znači i da pojedine grupe unutar partije javno iznose svoje kontroverze vezane za partiju. Mnogo više u partijama vlada mišljenje (kao uostalom i kod birača) da javno iznošenje unutarpartijskih konflikata ukazuje na slabosti, nekredibilitet i nedostatak anonimnosti unutar partije. Partija koja ne prikriva različitosti u mišljenjima njenih članova važi kao "neorganizovana" i "nejedinstvena". Ovo zaista može biti slučaj ako su različitosti u mišljenjima toliko velike da za sebe vežu svu energiju političara, te dozvole da se unutrašnje rasprave odraze na programske ciljeve i pretpostavke partije. U većini slučajeva unutarpartijske razlike, ipak, donose samo političku diskusiju. Zbog toga je sigurno jedan od znakova snage i dinamike kada se unutar partije dozvoljavaju ovakve diskusije i ne pokušavaju  se skriti. 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.