Partije i mediji - Model 3: Bottom-up model

Treći model propagira klasični demokratski kredo, da se politika određuje od "dna prema vrhu", odnosno odozdo, od birača kroz megafon medija do nosilaca odluka. 

Publika određuje političku agendu, a mediji su megafon koji samo pojačava obezbeđuje da želje i interesi publike dospeju do političara u partijama i vladama. Kroz izbore građani imaju samo još jedan direktan kanal obrazovanja političke volje. Demokratski odabrana politika utiče na rezultate vanjskog sveta. Posledice toga, opet, osećaju direktno birači i prihvataju ih na ovaj ili onaj način. Time pravilni krug počinje iznova.  (...) Stvarnost je , ipak, postala drugačija, to smo naučili iz dva već predstavljena modela. Partije utiču na medije svojim menadžmentom komunikacija i profesionalnim PR-om; one dominiraju javno-pravnim radio-televizijskim servisima; one doziraju svoje obraćanje uglednim novinarima; oni pronalaze događaje koji predstavljaju simboličnu politiku, a mediji žustro sarađuju u svemu tome. Oni svoju agendu nameću i politici i građanima, proširuju se sa zabavnim informacijama na uštrb stručnih,  vesti i još pokušavaju da politiku podrede sami sebi.

A gde onda ostaje građanin? Sigurno je da ima još nekih aspekata koji ne govore u korist scenarija Bottom-up modela. Tako komercijalizovanje radija i televizije - jer štampa je konačno uvek bila pod jakom dominacijom privatno-privrednih segmenata - znači orijentaciju prema tržištu, klijentima i gledaocima, a ova orijentacija je prilično dvojbena u svom kvalitetu i uglavnom služi ukusu publike koji se postavlja kao najvažniji kriterij,s obzirom da je kvota gledanosti najvažnija. Zbog toga je Jarren konstatovao: "Klasni mediji koji su ranije bili utemeljeni na državi i društvenim organizacijama postali su masovni medij i obavezali su se društvu, a sada sve više postaju  mediji ciljne grupe, orijentisani na publiku, te su se pokazali kao izuzetno fleksibilni, jer od slučaja do slučaja traže publiku i prate interese određene društvene grupe". Pri tome se ne može i ne sme zahtevati baš previše ni od publike.  

[Početak stranice]

U svakodnevnici većine ljudi politika, ipak, igra marginalnu ulogu; ta svakodnevnica je mnogo više određena privatnim događanjima i komunikacijom s drugim osobama. Upravo oni koji mnogo gledaju televiziju su apolitični, a istovremeno oni sa društvenog aspekta spadaju u neprivilegovanu klasu. Zbog toga se mora postaviti pitanje, ne treba li medijska istraživanja o porastu gledanosti, ipak, uzeti sa rezervom. Tada bi se, naime, moralo ustanoviti da političari i komunikacijski stratezi precenjuju televiziju.  

Što se tiče radija, pojavom lokalnih radio stanica, ipak, se mogu ustanoviti neki procesi demokratizacije, a kod štampanih medija pojavom jeftine tehničke mogućnosti kopiranja i umnožavanja, odigrala se prava revolucija, koja omogućava npr. građanskim inicijativama ili grupama za samopomoć da naprave atraktivne listove, da ih umnože i podele. Dakle, mogućnosti  "protivjavnosti" od dna prema vrhu porasle su pojavom ovih tehnika (...).  

Da li će se putem opširne multi-medija-revolucije zaista uz pomoć Interneta i drugih nehijerarhijskih i nekomercijalnih mreža razviti elektronski "grass-roots-pokret", mora se uprkos euforiji koja vlada, ipak, posmatrati sa skepsom. U svakom slučaju postojanje novih medija i mreža komunikacije stvara balans prema svemoći partijskih političara i medijskih koncerna. Osim toga, postoje i nove grupe i novi sadržaji (...). Uspesi nevladinih organizacija (NGO) su primetni širom sveta, a to su pokazale i Konferencija o zaštiti čovekove okoline, održana 90-tih godina u Riju, Socijalna konferencija u Kopenhagenu ili Konferencija žena u Pekingu. Ogroman učinak postigla je akcija Greenpeace a u leto 1995. godine protiv velikog koncerna Shell, kada je mobilizovanjem javnosti sprečeno potapanje ostrva-naftne bušotine Brent Spar u Severnom moru.

Konačno: da li je to zaista bila Bottom-up komunikacija? Je li ovaj uspeh bio omogućen zajedničkim snagama, i to poticajem odozdo, objavljivanjem istog i njegovim komercijalizovanjem putem velikih medija (čiji su kamermani istog časa bili prevezeni helikopterima Greenpeace a) i već etabliranim političarima, koji se prema bojkotu ponašaju sasvim otvoreno oportunistički, nebitno da li pripadaju levičarskim ili desničarskim partijama? Istina, u ustima ostaje malo gorak ukus, ukoliko bi se ova pobeda htela predstaviti samo kao pobeda akcije pokrenute odozdo. To je bila pobeda celokupnog medijskog društva. 

[...do teksta o Biotop-modelu]

[iz: Ulrich von Alemann, Partije i mediji, u: O. Gabriel u.a. (Hg.), Partijska demokratija u Nemačkoj, Bonn BpB 1997.]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.