Osnovni kurs 2: Koji tipovi partija postoje?

"Tipologije nikada ne obuhvataju mnogostrukost stvarnosti. One mnogo više pokušavaju  iz cele lepeze karakteristika izdvojiti one, koje olakšavaju primećivanje karakterističnih razlika i zajedničkih stavki pojedinih partija. To se opet može klasifikovati na najrazličitije načine, od kojih su u daljem tekstu navedeni najvažniji." 

[Uwe Backes/Eckhard Jesse; iz: Informacije o političkom obrazovanju 207, Partijska demokratija, Bonn BpB 1996.]

Najčešće nailazimo na razlikovanje partija po društveno-političkim ciljevima. Klasifikacija po ideološkim pravcima razlikuje sledeće tipove partija:

Dospećete do kratkog objašnjenja o svakom pojedinom tipu partije, ukoliko kliknete na tip partije koji vas zanima u prethodnom pregledu. 

Sledeći tekstovi:

Osnova i pretpostavka tipologije partija, koja je gore predstavljena je postojanje partijskog sistema sa najmanje dve partije, koje se bore za naklonost birača, koji im u toku slobodnih izbora daju vlast na određeno vrijeme. Drugim rečima: Gore navedene partije odnose se na liberalno-demokratske sisteme, kakvi su predstavljeni u okviru ovog Obrazovnog servera, i to unutar tematskog kompleksa Demokratija. Od ovakvih sistema razlikuju se socijalistički (jednopartijski) sistemi u kojima pojam "partija" znači nešto sasvim drugo. Osnove socijalističkog pojma "partija" predstavljene su na posebnoj stranici:

...do teksta "Socijalistički pojam partije"

Ukoliko posmatramo razvoj partija u Evropi od 18. vijeka, za svaku fazu razvoja moguće je izdvojiti reprezentativan i vladajući tip partije. Kako izgleda ovakva tipologija u istorijskoj perspektivi predstavljeno je na posebnoj stranici u tabelarnom pregledu: 

...do teksta "Stadiji razvoja partija u Evropi"

Posebno važan tip partija predstavljaju narodne partije. Dok za jedne samo ime "narodna partija" već predstavlja protivrečnost, jer ne postoji partija koja bi mogla predstavljati celi narod, drugi u ovom tipu partije vide bitan znak za funkcionisanje moderne partijske demokratije, koja bi trebalo da je prevazišla društvenu polarizaciju. 

...do teksta o Narodnim partijama

[Početak stranice]

Tipovi partija pojedinačno:

Razlikovanje po stepenu organizovanosti:

• Partija birača: Kada su partije nastajale, one su sigurno imale mali broj članova. Ugledni građani su se udruživali u labave zajednice i često su, unutar tih zajednica, posao obavljali volonterski (počasne partije). Danas se češće govori o partiji birača. Pri tome se misli na činjenicu da je broj birača jedne partije mnogo veći od broja njenih članova. Veza sa partijom je u ovom slučaju slabo izražena.  
• Partija članova: Za razliku od građanskih partija koje su često nastajale iz parlamentarnih frakcija, radničke partije su već u ranom dobu nastanka posedovale dobro organizovani partijski aparat i veliki broj članova (masovne partije). Tako da partija članova - što je izraz koji se danas ustalio - ukazuje na partiju čiji je stepen organizovanosti dosta visok. Samim tim veliki dio izdataka partije moguće je pokriti članarinom. 

[Početak stranice]

Razlikovanje po društveno-političkim ciljevima: 

• Nacionalističke partije: Suprotno demokratskim pravilima igre, nacionalističke partije neguju nacionalističko razmišljanje koje se sa svojim shvatanjem nacionalnog karaktera i rasističkim pretpostavkama često kosi sa demokratijom. Uzroci za ovo "svetsko zlo" pronalaze se u liberalizmu i komunizmu.  
• Konzervativne partije: One pokušavajau održati "tradicionalno", odnosno ponovo ga uspostaviti. Zbog toga one imaju prilično skeptičan stav prema novinama i promenama, ali istovremeno naglašavaju da se tradicionalni principi ne mogu provoditi trajno bez bitnih reformi.
• Liberalne partije: One se pozivaju na prava individue na sveukupnu slobodu i naglašavaju nepovredivost pravne države. Nacionalizacija proizvodnih sredstava se odbija. 
• Socijaldemokratske partije: One teže ka socijalnoj pravednosti i političkom redu koji počiva na izjednačavanju socijalnih razlika među ljudima. Ove partije se posebno zalažu za privredno slabe kategorije stanovništva. 
• Komunističke partije: Nezavisno od (mogućeg pogrešnog) mišljenja većine stanovništva, ove partije insistiraju na njihovoj vodećoj ulozi "avangarde" (prednosti) društvenog napretka i propagiraju diktaturu proleterijata. 

[Početak stranice]

Razlikovanje po oblasti političkog delovanja:

• Narodna partija: Ona pokušava obratiti pažnju na interese i potrebe svih grupa stanovništva, te se ne ograničava od pojedinih slojeva društva, već u svoje redove integriše što je moguće više građana. Međutim, to ni izdaleka ne znači da narodna partija nema svojih težišta vezanih za strukturu birača i svog članstva. Način posmatranja sveta, tj. pogled na svet za narodnu partiju je drugorazredna uloga [...do posebnog teksta o narodnim partijama].
• Interesna partija: Ona se obavezuje interesima jedne specijalne (npr. socijalne, konfesionalne, regionalne) grupe, i ne pokazuje pretenziju da bude jednako simpatična svim delovima stanovništva. Partijska programatika je kod interesnih partija vrlo bitna stavka. Jednu vrstu interesne partije predstavlja i klasna partija. 

[Početak stranice]

Razlikovanje po odnosu prema političkom sistemu:

• Sistemski konformna partija: Ove partije odobravaju politički sistem u kojem deluju. Težište njihovog rada je ili stabilisati političko uređenje u kojem deluju ili ga korak po korak poboljšati reformama. 
• Partija neprijateljski nastrojena prema sistemu: Ove partije ne prihvataju principe postojećeg sistema. Najkasnije nakon preuzimanja vlasti ove partije prestaju se držati pravila. One ili zabranjuju druge partije (kao što je bio slučaj sa NSDAP-om 1933. godine) ili ih degradiraju u tolikoj meri, dok ove ne dostignu ulogu satelita (kako je u bivšem DDR-u praktikovala SED).  

[uz male promene preuzeto: Uwe Backes/Eckhard Jesse; Informacije o političkom obrazovanju 207, Partijska demokratija, Bonn BpB 1996.]

[Početak stranice]

Razlikovanje po funkciji u političkom sitemu:

• Vladajuća partija: Ovo je partija koja je bila uspešna na izborima i izvojevala pobedu, tako da ona do sledećih izbora postavlja članove vlade. Pri tome, naravno, može postojati više vladajućih partija koje zajedno, kao, koalicija predstavljaju vladu. 
• Opoziciona partija: Ova partija je na izborima imala manji broj glasova i u parlamentu predstavlja opoziciju. Naravno, da može postojati više opozicionih partija čiji je cilj da se, nudeći svoja alternativna rešenja, dopadnu biraču i da mu se, na taj način, preporuče za sledeće izbore.

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.