Osnovni kurs 1
Na gore Osnovni kurs 1 Pregled Sadrzaj Glosar Linklista

Osnovni kurs 2 Osnivni kurs 3 Osnivni kurs 4 Osnovni kurs 5


 

Partije

Pregled sekvenci Osnovnog kursa:

Osnovni kurs 1 Šta je partija?
Osnovni kurs 2 Koji tipovi partija postoje?
Osnovni kurs 3 Koje funkcije ispunjavaju partije?
Osnovni kurs 4 Kako izgledaju partijski sistemi?
Osnovni kurs 5 Sa kakvim se problemima susreće partijska demokratija?

[Početak stranice]


Osnovni kurs 1: Šta je partija?

Pre nego se počnemo baviti različitim tipovima partija u Osnovnom kursu 2, pre nego bude govora o funkcionisanju partija u modernoj demokratiji (Osnovni kurs 3), pre nego bacimo pogled na različite partijske sisteme (Osnovni kurs 4), te pre nego obratimo pažnju na probleme partijske demokratije (Osnovni kurs 5), postavlja se pitanje: Šta je zapravo partija? Minimalna definicija mogla bi izgledati ovako:

Partija je "grupa istomišljenika, čiji je cilj provođenje njihovih zajedničkih političkih pretpostavki". 

[Rainer-Olaf Schultze; iz: Piperov politički rečnik]

Sledeće definicije su nešto detaljnije: 

"Partije su slobodni savezi istomišljenika, koji prave programske predloge za rešavanje problema i kandiduju svoje članove za parlamentarne mandate i službe u vladi, da bi nakon uspeha na izborima u ovim institucijama ostvarile svoje programe." 

[Waldemar Besson/Gotthard Jasper, Vodič kroz modernu demokratiju, Bonn BpB 1990.]

"Partije su savezi građana koji trajno ili duže vremena (...) utiču na obrazovanje političke volje, te žele da sudeluju u zastupanju naroda, i to kada po celokupnoj slici činjeničnog stanja, posebno po obimnosti i čvrstoći vlastite organizacije, po broju svojih članova i po svojim istupima u javnosti, ponude dovoljno sredstava za ozbiljno provođenje ovih ciljeva (...)".    

[Nemački partijski zakon iz 1967., § 2 odlomak 1]

U ovim definicijama sadržani su neki bitni kriteriji, koji su karakteristični za partije. Da li neka organizacija samu sebe označava kao "partiju", to ne igra nikakvu ulogu. Čak ni ideološki pravac, odnosno, program ne odlučuje o tome da li je naka organizacija partija ili ne. U sledećem tekstu navedeni su ti kriteriji: 

Šta jednu organizaciju čini partijom?

Kriteriji

  • Partija mora da utieče na obrazovanje političke volje. Ona teži celokupnosti političkog delovanja. Učešće u obrazovanju političke volje tiče se kako dužeg vremenskog perioda, tako i široke oblasti delovanja. Prema tome, nije dovoljno ukoliko neko političko udruženje deluje isključivo na lokalnom sektoru (...). 
  • Partija mora prepoznati volju naroda i redovno učestvovati u predstavljanju  naroda. Time se partija razlikuje od saveza koji ne nosi političku odgovornost za sve oblasti, ili od građanskih inicijativa koje samo punktuelno imaju uticaja, ali ne preuzimaju predstavljanje  političkih službi. Ovo, opet, ne znači da će svaka partija zaista i dobiti mandate u parlamentu (...).  
  • Bitna je samostalna organizacija, kako što se tiča njenog trajanja, tako i po osnovu njenog obima. Organizacija koju niko ne može birati ima partijski status jednako kao i grupa koju iskorištava organizacioni aparat nekog udruženja. 
  • Partija je udruženje građana. Princip pojedinačnog članstva sprečava da od partije nastane savez. Broj članova ne sme biti ispod određene granice, da bi bilo  moguće zadržati ozbiljnost ciljeva organizacije, kao i izglede na uspeh.  
  • Političko udruženje koje ima za cilj da bude priznato kao partija, mora istupati i u javnosti. Ko se ustručava svetla javnosti i deluje samo skriveno, ne ispunjava uslove da postane politička partija. 

[Uwe Backes/Eckhard Jesse; iz: Informacije o političkom obrazovanju 207, Partijska demokratija, BpB 1996.]

[Početak stranice]


U leksikonu se nalaze još neke dodatne kratke primedbe koje se tiču istorije nastanka partija i tipova partija, o čemu će - kako smo već rekli - biti reči u narednim Osnovnim kursevima: 

Leksikonska definicija: "partija"

[Latinski pars, "deo, pravac"], opšte udruženje ljudi koji imaju isto ili slično političko, socijalno, privredno mišljenje, te sličan ili isti pogled na svet, sa ciljem da u državnom životu dobiju više uticaja. U ovom smislu partije kao više-manje čvrste grupacije postojale su još u gradovima-državama starog veka i u republikanskom Rimu, te u toku političkih i religioznih pokreta u 16. i 17. veku. 
Razvoj modernih partija kao čvrstih grupacija, pre svega je karakteristika 18. i 19. veka, koji su bili pod jakim uticajem primera iz engleskog političkog života, gde su se najpre obrazovale Tories i Whigs u 18. veku i to kao relativno čvrste partije, koje su imale svoje stavove o određenim političkim pitanjima, te se distancirale od državnog vođstva (dvopartijski sistem). Jasnije obelezene partijske grupe obrazovale su se u toku američke borbe za nezavisnost, Francuske revolucije i nemačkog ustavnog pokreta "Vormärz" (...).
Cilj jedne partije ili grupe srodnih partija je osvojiti većinu u parlamentu (koalicione partije, većinske partije), a time dobiti politički uticaj. Protivnici ove grupe koja u parlamentu osvoji većinu nazivaju se opozicione partije. Promena pozicija partija je osnovna pretpostavka modernog ustavnog života, posebno u parlamentarnim sistemima. Tamo gde jedna partija tvrdi da sama predstavlja volju naroda (kao većina ili manjina) ili tamo gde jedna partija sebe shvata kao elitnu, nastaje jednopartijski sistem (npr. diktatura). 
(...) Iako partije spadaju u osnovne elemente ustavnog života i elemente koji zapravo karakterišu ustavni život, u većini država partije nisu ustavno-pravno priznate, jer su ustavno-pravno predstavnici u parlamentu zapravo predstavnici naroda, a ne određenih partija. One su formalno priznate tek u Osnovnom zakonu Savezne Republike Nemačke i u određenoj meri  u Velikoj Britaniji.    
Tipologija partija orijentiše se na kriterije organizacije, političke ciljeve, strukturu članstva i političku funkciju. Partijski tipovi određeni po organizaciji su npr. počasne, kadrovske i masovne partije. S druge strane, opet, za partije sa određenom slikom sveta, interesne partije i programske partije odlučujući su politički ciljevi, dok je kod narodnih i klasnih partija za tipologiju odlučujuća struktura članstva. Što se tiče njihove funkcionalne uloge u političkim sistemima, tu se pravi razlika između državnih i demokratskih partija. U stvarnosti se često pronalaze mešoviti tipovi partija, a to važi posebno za demokratske sisteme (...).  

[iz: Bertelsmann Discovery Lexikon, 1997.]

[Početak stranice]

 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.