Najveći deo sugestija u ovom delu preuzete su iz radne mape sa nastavnim materijalima, koju je izdao projektni ured Minden za 2. Svetski projekt solidarnosti na temu "50 godina Opšte povelje o ljudskim pravima". Mozda ćete u ovim predlozima za raspravu o ljudskim pravima pronaći ideje za Vašu nastavu. Tekst se sastoji od sledećih odeljaka:  

Predgovor

Moguće postavke pitanja za nastavu na temu 'Ljudska prava'

Predlozi prezentacije rezultata jedne nastavne jedinice - Ljudska prava

Oprobani primeri nastave kao konkretna sugestija za Vašu nastavu

Pravljenje sopstvenih internet stranica, koje će biti objavljene na D@dalos-u

Drvo tolerancije

Igrokaz Francuska revolucija

Akcije na temu 'Prava deteta'

Izložba: Kršenja prava deteta širom sveta

Kalendar ljudskih prava  

Pitanja navedena u ovom odeljku i načini prilaska temi 'Ljudska prava' mogu se dopuniti tekstovima, materijalima i uputstvima koji Vam stoje na raspolaganju u ostatku Obrazovnog servera D@dalos.  

• Ko je "pronašao" ljudska prava?

(Istraživanja istorije ideje. Od kada postoji ideja o ljudskim pravima? Kako, kada i zašto je nastala Opšta povelja o ljudskim pravima? Kako je izgledao put od "rođenja" ideje do nastanka Povelje? Koje prepreke su postojale na tom putu?)  

[vidi, između ostalog, Osnovni kurs 2: Kako su se razvila ljudska prava?]

• Koja je razlika između ljudskih prava i osnovnih prava? 

(Usporedba teksta Opšte povelje o ljudskim pravima i teksta Ustava svoje ili neke druge države, odnosno država. Kako i u kojoj formi pojedine države preuzimaju u svoje zakonodavstvo ljudska prava?) 

[Dokument: Opšta povelja o ljudskim pravima]

• Šta se skriva iza pojma 'dostojanstvo čoveka'? 

(Šta znači dostojanstvo čoveka? Ko ga definiše? Šta znači nedostojno čoveka? Koje se činjenice, odnosi, zakoni, mere, prekršaji mogu ticati dostojanstva čoveka?)

[vidi, između ostalog, proširenu temu Dostojanstvo čoveka]

• Od kada deca imaju prava?

(Zašto deca trebaju posebna prava? Od kada postoji ova ideja i kako se došlo do današnjih prava deteta? U kojem su ona odnosu sa ljudskim pravima?) 

[vidi, između ostalog, proširenu temu Prava deteta]

• Da li su ljudska prava privilegija zapadnog sveta?

(Ljudska prava imaju svoje korene u prosvetiteljstvu, dakle u zapadnjačkoj kulturi. Koju korist imaju druge kulture od toga? Da li se njima nameću strane, tuđe predstave vrednosti? Kako se one odnose prema tome?) 

[vidi, između ostalog, proširene teme Dostojanstvo čoveka i Svet]

• Šta znači tolerancija?

(Tolerancija i sloboda vere – o istoriji jednog ljudskog prava: od kada i u kojoj formi postoji zaštita od progona zbog religije? Ko su bili prvi borci za ideju tolerancije? Kad, gdje i kako je tolerancija dobila svoje uporište u zakonu? Gdje i na koji način je ona danas ugrožena? – Materijal se može dodati u 'Knjigu tolerancije') 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

• Koje značenje ima sloboda mišljenja? 

(Da li svako sme misliti, reći, pisati ono što želi? Sloboda štampe je zanemarena u svim autoritarnim državama. Kako je u Evropi došlo do toga da se sloboda mišljenja i sloboda štampe sve više provode? Kakva je situacija danas kod nas? Da li štampa treba da ima slobodu da piše sve što želi? Koja ograničenja bi mogla imati smisla?) 

• Mučenja – nepobediva nepravda ljudi?

(U cilju provođenja nasilne vladavine ljudi su bili, jesu i biće mučeni, omalovažavani, oduzimano im je dostojanstvo, uništavani su: Kakvi su podaci za tekuću godinu? Ko daje te podatke? U kojim zemljama se dešavaju mučenja? U kojim su zemljama ona zakonski zabranjena? U kojoj su meri ona još uvek prisutna? Kako se može objasniti ova diskrapanca? Koje političke mere postoje za sprečavanje mučenja? Šta čine organizacije koje se bave ljudskim pravima? Sa kakvim uspehom?) 

[vidi, između ostalog, Osnovni kurs 5: Povrede ljudskih prava]

• Da li su žene ljudi druge klase?

(Ista plata za isti rad – ovo ljudsko pravo ženama širom sveta i do danas pripada samo delomično. Preovladava praksa nejednakog plaćanja. Žene su zanemarene, npr. one širom sveta imaju mnogo lošije šanse za obrazovanje. Da li su ljudska prava u prvom redu prava muškaraca? Šta žene mogu učiniti protiv toga? Šta je već postignuto, a šta ne? Kakve su šanse da se ostvari jednakost širom sveta?)

• Koje organizacije za ljudska prava postoje u našem gradu/regionu?

(Organizacije za ljudska prava postavile su sebi zadatak da pomognu ljudima čija su ljudska prava ugrožena, podređena, ograničena, na nasilan način povređena ili se uopšte ne poštuju. Koje organizacije se zauzimaju za koje žrtve? Koje organizacije su zastupljene u našem gradu/regionu? Šta one konkretno rade? Kako se finansira njihov rad?)

[vidi, između ostalog, Listu linkova uz temu Ljudska prava]

• Povrede ljudskih prava širom sveta – foto-dokumentacija

(Realni uslovi života ljudi često stoje u potpunoj suprotnosti sa ljudskim pravima na "papiru". Foto-dokumentacija sa komentarima o gladi, nasilju, progonima, obespravljivanju... sve to može sasvim jasno predstaviti.)

[Materijale možete pronaći u svim delovima Obrazovnog servera D@dalos i na internet stranicama koje su predstavljene na  Listi linkova uz temu Ljudska prava]

• Dalje pitati – pronaći svedoke

(Razgovarati sa ljudima čija su ljudska prava povređena, prikupiti autentične izveštaje, te ih učiniti pristupačnim izdajući ih u vidu brošure ili zidnih novina.)

• Svetska karta ljudskih prava

(Kako danas stvari stoje sa održanjem ljudskih prava u svetu? Na karti sveta obeležiti mesta i regione u kojima je došlo do povrede ljudskih prava odgovarajućim brojevima i/ili simbolom)

[vidi, između ostalog, Osnovni kurs 5: Povrede Ljudskih prava]

• Kalendar ljudskih prava za sledeću godinu

(Pojedinačna ljudska prava ili tematske grupe ilustruju se na kalendarskim listovima i to dokumentovani i sa komentarima. Prodajom ovog kalendara može se npr. podržati neki projekat ljudskih prava.)

[Dokument: Opšta Povelja o ljudskim pravima]

• Manifestacije podrške organizacijama za ljudska prava

(Dobrotvorni koncert; pozorišne predstave u školi; bazar na kojem bi se prodavale samostalno napravljene igračke, sendviči, biljke, stare stvari; servisni ured, u kojem bi se npr. popravljali bicikl, prali automobili; dobrovoljni odlazak u kupovinu za stare ljude...) 

• Umešati se u politiku

(Učenici i učenice se raspituju u političkim partijama, upravnim organima i savezima o njihovoj podršci ostvarivanju ljudskih prava. Oni razrađuju predloge delovanja koje daju tim partijama, upravnim organima ili savezima. Nakon određenog vremena raspituju se kod istih, šta je bilo sa njihovim predlozima.)

Kad se u nekoj školi provede projekt koji podržava provedbu ljudskih prava ili je u vezi s njom, treba predstaviti rezultate tog projekta u javnosti ili, u najmanju ruku, u školi. Projektni ured Minden dao je nekoliko predloga kako se ti rezultati mogu prezentovati: 

• prezentovati rezultate na posteru ili na zidnim novinama

• različite vrste grupnog rada sa zajedničkom prezentacijom (izložba, brošura, knjiga) 

• tekstualno-slikovna dokumentacija 

• napisati fingirani ili realni novinski članak

• napraviti istorijsko ili aktuelno ogledalo štampe na temu 'Ljudska prava'

• pronaći pitanja, odgovore, dijaloge u vezi nekog teškog pojma iz ove tematike 

• napisati doživljene ili priče koje smo pronašli u literaturi na temu 'Ljudska prava'

• prikupiti autentične tekstove (dnevnike, izvještaje, priče), komentarisati ih, ilustrovati i izdati kao knjigu ili brošuru 

• anketirati ljude i institucije i dokumentirati rezultate ankete 

• napraviti preglede, karte, skice 

• komunicirati sa drugim školama putem E-maila-a 

• napraviti internet stranicu za prezentacije (npr. objaviti je na našem Obrazovnom serveru D@dalos)

• Internet projekt 'Ljudska prava': Pravljenje sopstvene internet stranice na temu 'Ljudska prava' 

Naš predlog bi bio da odaberete neku tematsku oblast iz ponude Obrazovnog servera D@dalos na temu 'Ljudska prava' (sugestije i moguće postavke pitanja naći ćete u prethodnom odeljku), te da zajedno sa svojim učenicima i učenicama napravite sopstvenu internet stranicu (tekstovi, slike, iskustveni izveštaji, izjave svedoka, opis situacije na licu mesta itd.) Ovakve 'elektronske zidne novine' bismo mogli objaviti u internetu na Obrazovnom serveru D@dalos. (Kontakt).

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Dalje konkretne sugestije i ideje za Vašu nastavu preuzeli smo iz radne mape Projektnog ureda Minden ("50 godina Opšte Povelje o ljudskim pravima"):

• Prikupiti različite ideje i učiniti ih vidljivim - Drvo tolerancije

Rezultati bavljenja temom 'Ljudska prava' mogu se predstaviti jednom slikom na zidu u formi drveta, koju treba napraviti zajedno sa učenicima. U delu koji predstavlja koren drveta treba da budu istorijska, moralna, etička, filozofska i religiozna osnova, predstavljene za zajedništvo u toleranciji i miru. Deblo treba da predstavlja kulturne i pravne manifeste, kao što je UN-ova Povelja i ostali dokumenti o ljudskim pravima, čiji relevantni delovi treba da budu citirani. Plodovi bi, na primer, mogli pokazivati rezultate pojedinih radnih grupa, ili predstavljati ilustrovane primere ljudskog ponašanja. Svaki put kad nakon toga bude proveden neki projekat u školi sa temom 'Ljudska prava' mogao bi se kao plod na drvo dodati kratki opis projekta.

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

• Igrokaz „Francuska revolucija" za istorijski uvod u temu 'Ljudska prava'

(od Volfganga Emera, Viša škola Bielefeld)

Cilj i kontekst ovog igrokaza: Ono što mi danas smatramo samo po sebi razumljivim nije bilo baš tako na samim počecima u Evropi.  Ljudska prava su onda bila, i do dana današnjeg ostala vrlo brizantna tema kad treba da se konkretno primene. Sve ovo sledeći igrokaz može vrlo dobro pojasniti. On istovremeno treba da pobudi i interes da se sagledaju interesi vladavine i političke strukture, kako onda, tako i danas.

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Povelja o pravima ljudi i građana od 26.08.1789. godine, koja i do danas podstiče političke diskusije čak do UN-ove Povelje o ljudskim pravima, te diskusije o političkim ciljevima, nije bila usvojena od Nacionalne skupštine Francuske bez oštre rasprave. Te diskusije pokazuju interese moćnika i skepsu vladajuće elite prema narodu.

Tek u jednom istorijskom procesu, koji još uvek traje, ova prava su proširena i na dole - ka narodu. "Šta nama znači Ustav, kad mi za njega ne predstavljamo ništa?", povikivali su engleski radnici početkom prošlog veka. 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Jirgen Habermas o tome danas piše ovako: "Naoko jednaka prava počela su se sasvim polako primenjivati na podređene, marginizovane i isključene grupe. Radnici, žene, Jevreji, Cigani, homoseksualci i azilanti tek nakon mnogobrojnih političkih borbi priznati su kao 'ljudi' koji imaju pravo na potpunu jednakost. Pojedinačni primeri emancipacije omogućavaju retroaktivno prepoznavanje ideološke funkcije, koju su ljudska prava imala ranije. Svaki put slobodarski poziv na sveopšte važenje i provođenje ljudskih prava je služio za prikrivanje činjenične nejednakosti isključenih." (Frankfurter Rundschau od 04.02.1997. godine).

Ovaj proces koji je vodio do Povelje o ljudskim pravima i ideje principijelne jednakopravnosti svih ljudi, istorijski počeo je u renesansi. On je bio i jeste jako korumpiran, ali istovremeno on kao kritička instanca prati političke procese sada i u budućnosti.  

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Igrokaz: Sledeći izvori mogu poslužiti kao početna tačka igrokaza, koji je zapravo uvod u gore pomenutu problematiku ljudskih prava.  Istorijske uloge (Target, Grof Castelane, Maluet, Delandines) treba podeliti tako da učenici ne poznaju tekst svake uloge, nego samo one koju dobiju. Predsednik Nacionalne skupštine poziva osobe jednu za drugom, (on - predsednik ima celokupan tekst). Ostali učenici podeljeni su u različite 'partije' (sa kartama): npr. za objavljivanje, protiv objavljivanja, suzdržani, te na taj način izražavaju svoje mišljenje o izlaganjima govornika. Daljnja (fiktivna) uloga mogla bi na kraju igre doneti preambulu Povelje od 26.08.1789. godine i pozvati na njeno izglašavanje.

Igrokaz se može koristiti kao uvod (ili produbljivanje) bavljenja temom 'Ljudska prava', mogao bi navesti na pitanja, te uvesti u nastavu istorijske (Francuska revolucija i dalji razvoj) ili s tim uporedive dokumente (prava tada i danas). 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Za i protiv Povelje o ljudskim pravima: Odgovori članova Nacionalne skupštine na pitanje: Da li je potrebna Povelja o ljudskim pravima ili ne? (sa sednice, održane 01.08.1789):  

Target: „Prava ljudi nisu svima poznata, te ih se mora objaviti. Mislim da je saznanje o njima dovoljno udaljeno od mogućnosti da bude opasno, ono može samo koristiti. Da su naši preci uradili ono što mi želimo da uradimo, onda bi oni bili tako učeni, kao što smo mi, onda bi pozitivni članovi povukli za despotizam nepremostive granice, i mi ne bismo došli tamo, gde smo sad. Mi moramo ispraviti greške našeg Ustava i sačuvati budući svet od ponavljanja tih grešaka, ugrađivanjem Povelje o ljudskim pravima u njegovu srž. "  

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Grof Castellane: „Pogledajte ne površinu naše zemlje, i zajedno sa mnom ćete zadrhtati kad vidite kako je malo nacija zadržalo celokupnost njihovih prava. Ostale su samo neke ideje i neki ostaci njihove slobode. Bez da obratimo pažnju na celu Aziju i na nesretne Afrikance, koji su na zapadnoindijskom ostrvu morali pretrpeti još gore robovanje, nego što ih je snašlo u njihovoj zemlji, kažem, dakle, bez da napustimo Evropu, ne vidimo li cele narode koji se smatraju vlasništvom pojedine gospode, ne vidimo li da skoro svi sebi stvaraju predstavu da su obavezni biti poslušni i delovati samo u skladu sa zakonima, koje su napravili despoti, koji se, opet, tim istim zakonima ne povinuju? Čak i u Engleskoj, na ovom poznatom ostrvu, gde je, čini se, sačuvana sveta vatra slobode, ...nema li čak i tamo zloupotrebe koja bi nestala, kad bi ljudi bolje poznavali ljudska prava?"

Maluet: „Trenutno, vlada Francuske je bez snage i sredstava, autoritet je ponižen, sudovi ne rade; jedino narod je u pokretu. Ubiranje poreza je prestalo, troškovi rastu, svi prihodi padaju; sve obaveze se čine nepravednim. Pod ovakvim okolnostima izričita Povelja o opštim i neophodnim načelima prirodnih sloboda i jednakosti može dovesti do pucanja neophodnih veza." 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Delandines: „Narod bi jedva dočekao ovu neograničenu Povelju o pravima, ona bi mu ponovo ponudila urođenu jednakost i slobodu; ali da li će taj narod shvatiti da je ova početna jednakost samo filozofski bajka, koja prestaje kad pored upravo rođenog nejakog deteta na svet dođe jače i inteligentnije dete? Da li će narod razumeti da sloboda, čak i ako je kći prirode, stoji pod zaštitom pozitivnih zakona i ne sastoji se od toga da se učini sve što jednom koristi, a drugom nanosi štetu, ili da se učini ono što se jednom sviđa, dok drugi ispašta zbog tog uživanja? Ako su jednakost i sloboda u prirodnom uređenju nasleđe svakog pojedinca, onda svaki pojedinac u državnom uređenju mora žrtvovati jedan deo te jednakosti i slobode, da bi iste osigurao za druge... Štitimo li se od toga da jednim udarcem uništimo branu koju su izgradila stoleća, bez zaštite protiv bujice čija se snaga može širiti i dalje nego što smo predvideli, sa posledicama užasa i uništavanja."

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Povelja o ljudskim i građanskim pravima 26.08.1789: „Ubeđenja da su neznanje, zaborav ili nepoštovanje ljudskih prava jedini uzroci javnih nevolja i korupcije vlada, predstavnici francuskog naroda skupljeni u Nacionalnoj skupštini Francuske odlučili su da u jednoj svečanoj Povelji predstave prirodna, neotuđiva i sveta prava da bi ova Povelja sve članove društvene zajednice podsećala na njihova prava i obaveze, da bi se delovanje zakonodavne kao i izvršne vlasti moglo u svakom trenutku uporediti sa svrhom postojanja političke ustanove te da bi se na taj način zakonodavna i izvršna vlast više poštovale, te da bi se žalbe građana od sada pa nadalje bazirane na jednostavnim i neospornim osnovama mogle rešavati u smislu održanja Ustava i sveopšteg dobra."

[detaljniji pregled teksta Povelje o ljudskim i građanskim pravima naći ćete na nasim  stranicama sa dokumentima]

• Planirati dečije akcije na temu  ‚Prava deteta‘ 

(od UNICEF-a)

Pre nego što isplanirate dečije akcije sa Vašim učenicima, trebali biste s njima najpre razjasniti koje su teme, odnosno problemi za njih važni. Možete raditi sa pojednostavljenim tekstom Konvencije o pravima deteta (vidi  stranice sa dokumentima) ili sa kartama o pravima deteta  (vidi  dijagram o pravima deteta). Učenici i učenice podeljeni u manje grupe treba da odaberu 9 članova Konvencije o pravima deteta koje smatraju važnim za sebe, treba da ukratko opišu sadržaj svakog člana na posebnom listiću papira, te da naprave rang listu o važnosti (brojem 1 se označava najvažniji član)  

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Da bi se poboljšao ovaj proces razjašnjavanja, Vi biste u svakom slučaju trebali ostaviti dovoljno vremena za diskusiju. Pokušajte isprovocirati kontraverzne razgovore o rasporedu listića, tj. o rang listi važnosti, i ne podstičite učenike na brzo rešenje. Podsetite učenike i učenice da retko kad postoji opšte obavezujuće tačno rešenje, te tako krenite dalje:

Stepen 1: Konačno, mlade bi trebalo podstaći da razmišljaju o različitim mogućnostima kako bi postali aktivni pri rešavanju pravnih problema. U Brainstorming-u oni treba da navedu ideje mogućih akcija za rešavanje problema koji su definisali kao najvažniji. Deci treba da bude jasno koji problemi u njihovoj okolini imaju prioritet. 

Na lokalnom nivou učenici i učenice mogu prikupiti informacije o ponudama za decu i mlade u njihovoj okolini. Da li sva deca imaju jednak pristup obrazovnim institucijama, ustanovama za slobodno vreme, da li sva deca imaju jednaku zdravstvenu zaštitu? Mogu se poslati predlozi ostvarivanja Konvencije o pravima deteta izdavaču lokalnih novina. Učenici i učenice trebaju sa mesnim većnicima diskutovati šta bi se moglo učiniti da se u njihovom mestu stanovanja stvore bolji uslovi za decu i porodicu.  

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Stepen2: Kad se notiraju svi predlozi za moguće akcije, pregledajte celokupnu listu sa grupom i vrednujte je. Neki predlozi će se verovatno odmah odbaciti kao neostvarivi. 

Stepen 3: Razgovarajte sa decom o teškoćama koje se mogu očekivati, o potrebnom vremenu, novcu i drugim sredstvima koja su potrebna za provedbu predloženih aktivnosti, mogućim opasnostima i otporima koji su za očekivati od vlasti.  

Stepen 4: Odaberite jedan projekt akcije koji se čini najprije izvodljivim. 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

• Izložba: Kršenje prava deteta širom sveta

Napravite zajedno sa Vašim učenicima izložbu o pravima deteta sa fotografijama, tekstovima, dokumentima itd. Materijal za to naći ćete na D@dalos-u (proširena tema 'Prava deteta') i na internet stranicama koje su predstavljene i preporučene na Listi linkova na ovom Obrazovnom serveru na temu 'Ljudska prava', te na Listi linkova na temu 'Prava deteta'. Izložbu možete, na primer, razložiti po pojedinim članovima Konvencije o pravima deteta. U različitim sektorima, pored teksta određenog člana, mogli bi biti predstavljeni tekstovi i slike koji dokumentuju nedovoljnu provedbu prava deteta. Posebno je važno ukazati na uzroke povređivanja prava deteta (siromaštvo, rat, progon itd.). Prezentujte Vašu izložbu u školskoj zgradi ili na nekom drugom javnom mestu, pozovite i predstavnike medija, dokumentujte izložbu i pošaljite nam materijale, koje ćemo onda objaviti na ovom Obrazovnom serveru  (Kontakt).

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

• Kalendar ljudskih prava

(od: Projektne grupe Bielefeld)

U centralne izazove 21. veka ubraja se delotvorna provedba ljudskih prava širom sveta. Za početnu godinu sledećeg veka, za početnu godinu milenijuma, za godinu 2001. treba da bude napravljen kalendar čija će svrha biti probuditi svest ljudi o ljudskim pravima i "transportovati" ljudska prava u sledeći milenij. 

Za svaki od dvanaest listova kalendara treba odabrati neko ljudsko pravo ili neku grupu članova čiji će tekst kao moto biti citiran (Dokument: Opšta Povelja o ljudskim pravima). Listovi, pored toga, mogu sadržavati informacije o odnosu ili nedostatku pravilnog odnosa između ideala i stvarnosti, o organizacijama koje se zauzimaju za pojedina ljudska prava (vidi Listu linkova  na temu Ljudska prava) ili podatke o akcijama koje pomažu ostvarenje ljudskih prava. Slikovni materijali i/ili grafičko uređenje stranice treba da odgovara tekstualnom delu.

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Primer: Citiraju se prva dva stava člana 23 Povelje o ljudskim pravima (o pravu na rad i jednaku platu): "Svaki čovek ima pravo na rad, na slobodan izbor zanimanja, na odgovarajuće i zadovoljavajuće uslove rada, kao i na zaštitu u slučaju nezaposlenosti. Svi ljudi, bez ikakvih različitih tretmana imaju pravo na istu platu za isti rad."  

U komentaru se može ukazati na to kako u odnosu na ovaj član izgleda stvarnost, koliko je visoka stopa nezaposlenosti u zemlji, kakve su prognoze za budući razvoj i šta se može učiniti na (svetsko)političkoj sceni protiv nezaposlenosti. 

Treba ukazati i na to da je praksa nejednakog plaćanja za isti rad prisutna širom sveta kako ranije, tako i do dana današnjeg, što se da potvrditi primerom nejednakog plaćanja muškaraca i žena za isti posao. 

Dalje treba ukazati na organizacije koje se trude da se ovo ljudsko pravo ostvari (u ovom slučaju treba pomenuti Terre des Femmes - Tere de Femes). Konkretni uspesi i primeri njihovog rada, te poziv na zajedničku akciju mogu dopuniti ovu informaciju. 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]