Sledeći tekst se bavi osnovnim pitanjima Odgoja o ljudskim pravima. Kako se ova tema može obraditi u školi? Koje probleme i izazove nastavnici moraju očekivati pri obradi teme? Pozabavit ćemo se sledećim aspektima:  

Osnovni problem odgoja o ljudskim pravima

Osnovna pitanja odgoja o ljudskim pravima

Ciljevi odgoja o ljudskim pravima

Pristupi temi - Ljudska prava

Metode približavanja temi - Ljudska prava

Pojedinačne, sasvim konkretne ideje za nastavu, predloge aktivnosti u školi, savete i sugestije o tome kako obraditi temu  - Ljudska prava u školi, naći ćete na stranici Saveti.

Centralnu poteškoću u obradi teme - Ljudska prava u školi predstavlja jaz između zahteva i stvarnosti. Sledeći tekst pojašnjava taj problem: 

„Generalna Skupština Ujedinjenih nacija Opštu povelju o ljudskim pravima iz 1948. označila je kao ideal kojem svi narodi i nacije treba  zajednički da streme (Preambula), koji bi u budućnosti (vreme nakon Drugog svetskog rata) trebao da postane nešto samo po sebi razumljivo. Danas moramo reći da svet očigledno nije došao ni blizu ovom idealu iz 1948. godine: jaz između bogatih i siromašnih raste; nije ustanovljeno pravo na obrazovanje širom sveta; i dalje se bori za jednakost žena; broj nezaposlenih i siromašnih raste i u dobrostojećim društvima; svakodnevno ljudi umiru od gladi ili od nekih drugih bolesti, a među njima je hiljade dece; pravo na azil i dalje predstavlja jedno veliko pitanje. Sve ovo se ne dešava bilo gde, nego u ovom "jedinom svetu", pred našim sopstvenim vratima, u našim državama. Mi nismo posmatrači, nego - direktno ili indirektno - učesnici. Drugim rečima: Ideal, kojeg je postavila Opšta povelja o ljudskim pravima ostao je jedno, a realnost je drugo.
(...) Ove stvarnosti - direktno ili putem medija - postaju svesna i deca i mladi. Kakvog onda ima smisla, tražiti od njih da se pozabave moralnim ili etičkim 'idealom' , prema kojem se stvarnost ne orentiše? (...) Kako učenice i učenici mogu naučiti da prave razliku između ideala i stvarnosti, da ljudska prava posmatraju kao orentir za svoje i delovanje nekog drugog, te da stvarnost (u budućnosti) učine više ljudskom?"

[preuzeto iz: „50 godina Opšte Povelje o ljudskim pravima, 2. Svetski projekt solidarnosti",  Mapa rada ´98, Projektni ured Minden]

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Mnogostruki problemi "odgoja o ljudskim pravima" daju se konkretno redukovati na tri osnovna pitanja, kojima ćemo se pozabaviti u ovom odeljku Obrazovnog servera D@dalos:

• Koji su ciljevi odgoja o ljudskim pravima?

• Koji tematski prilazi se nude pri obradi teme? Kako se može ostvariti odnos sa stvarnošću učenika?

• Koje metode olakšavaju pristup apstraktnoj i teškoj temi - Ljudska prava?

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

U članu 29 Konvencije o pravima deteta tematizovani su odgojni ciljevi:

"Odgoj deteta bi trebao biti usmeren tako da (...) prenosi poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda(...), kao i poštovanje drugih kultura. Odgojem dete treba pripremiti na život u slobodnom društvu, za koji će svesno imati odgovornost, i koji će voditi u duhu razumevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova i prijateljstva među svim narodima (...). Osim toga odgoj treba detetu da usadi poštovanje prirodne okoline." 

I Opšta Povelja o ljudskim pravima u članu 26. sadrži sledeće delove:

„Obrazovanje treba da ima za cilj potpuni razvoj ljudske osobenosti, kao i jačanje i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapređuje razvoj razumevanja, strpljenja i prijateljstva među svim nacijama i svim rasnim ili religioznim grupama, te da na taj način pomogne ostvarivanju delatnosti Ujedinjenih nacija."  

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Odgoj o ljudskim pravima treba da prenosi znanje i uvid u: 

• „značenje osnovnih i ljudskih prava, kako za pojedinca, tako i za obektivne principe oblikovanja zajedništva;

• međusobnu zavisnost ličnih sloboda, socijalnih osnovnih prava i ličnih prava na učešće; 

• različito shvatanje i različite načine osiguravanja ljudskih prava u različitim političkim sistemima i kulturama; 

• istorijski proces razvoja i provedbe ljudskih prava; 

• mogući sukob ljudskih prava i legitimacionih interesa vladajućih; 

• osnovno značenje ljudskih prava za nastajanje moderne ustavne države; 

• neophodnost zaštite individualnih ljudskih prava u narodnom pravu; 

• značenje ljudskih prava za mir u svetu; 

• značenje ljudskih prava za izjednačavanje interesa u odnosima sever-jug; 

• značenje internacionalne saradnje za održanje i ostvarenje ljudskih prava i mira u svetu; 

• činjenične okolnosti, meru i socijalne, ekonomske i političke razloge kršenja ljudskih prava ustanovljenog širom sveta;

• mogućnosti države i internacionalnih organizacija, ali i samog pojedinca da se osigura važenje i uspostavljanje ljudskih prava, te da se spreči njihovo kršenje." 

[Objava Ministarstva za školu i dalje obrazovanje pokrajine Nordrajn-Vestfalen od 14.02.1997. godine; preuzeto iz: „50 godina Opšte Povelje o ljudskim pravima, 2. Svetski projekt solidarnosti; radna mapa ´98, Projektni ured Minden]

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Iz svega ovog sledi da Odgoj o ljudskim pravima - kao i političko obrazovanje uopšte - služi da razvije i unapređuje sposobnost prosuđivanja i kritikovanja kod učenika. Odgoj o ljudskim pravima treba da "pobudi i ojača spremnost da se pojedinac zalaže za ostvarenje ljudskih prava i da se suprotstavi njihovom nepoštovanju. U to je uključena spremnost da se zaštiti pravo drugog. Učenici bi trebali biti osposobljeni da pitanje ostvarenja ljudskih prava posmatraju kao bitan čifaktor pri prosuđivanju političke situacije u sopstvenoj i drugim zemljama. (...) Odgoj o ljudskim pravima koji se ovako razume slaže se sa odgojem o socijalnoj odgovornosti i toleranciji, sa odgojem protiv rasizma i neprijateljstava prema drugima. Odgoj o ljudskim pravima mora biti povezan sa osposobljavanjem učenika i učenica da tolerišu druge u njihovom drugačijem načinu života.  

[Objava Ministarstva za školu i dalje obrazovanje pokrajine Nordrajn-Vestfalen od 14.02.1997. godine; preuzeto iz: „50 godina Opšte Povelje o ljudskim pravima, 2. Svetski projekt solidarnosti; radna mapa ´98, Projektni ured Minden] 

U kontekstu 2. Svetskog projekta solidarnosti (UNESCO ASP-školski projekt) formulisane su četiri didaktičke kategorije, koje bi trebale olakšati prilaz temi - Ljudska prava: 

• „Zapažanje: Učenice i učenici, nastavnice i nastavnici treba da pogledaju svoj grad ili svoje selo iz perspektive Opšte povelje o ljudskim pravima: Šta je sa pravom na obrazovanje? Kolika je stopa nezaposlenosti kod mladih na regionalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou? Da li svi ljudi imaju krov nad glavom? ... 

• Razumevanje: U (stručnoj) nastavi postavlja se pitanje o uzrocima kršenja ljudskih prava, te o društvenim i pokušajima rešenja širom sveta. Da li su siromaštvo i bolest krivica pojedinca ili oni imaju strukturalne uzroke? (...) Šta nas je naučila istorija ljudskih prava? Na koji način rade branioci ljudskih prava i organizacije koje se bave ljudskim pravima i koje organizacije postoje? Da li su pravo na jednakost, na slobodno upražnjavanje religije, na slobodno izražavanje mišljenja značajni i za svakodnevni suživot (u školi i porodici)? 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

• Delovanje: Uz pomoć muzike, plesa, pozorišta i crtanja učenice i učenici uče da učestvuju u vitalnosti i kreativnosti drugih kultura, te da izraze svoje sopstvene misli i osećanja o pitanju ljudskih prava. Nastava o ljudskim pravima doprinosi da škole postanu škole živućih ljudskih prava i demokratije. (...) U nastavi orentisanoj na delovanje podržavaju se grupe boraca za ljudska prava i grupe za samopomoć, koje se bave ljudima kojima je pomoć potrebna, na primer ratnim siročadima, uličnom decom, zlostavljanim ženama, nezaposlenim, izbeglicama, nepismenim, zaboravljenim starcima. Podržavaju se projekti koji se bore za pravedan i obavezan razvoj u celom svetu. (...) Projektna nastava učenicima i učenicama omogućava da praktično oprobaju svoja znanja u političkoj svakodnevnici. Otvaranje škole i saradnje sa organizacijama koje se bave ljudskim pravima, mogu, na primer, značiti da ćemo biti pozvani da učestvujemo u nekoj akciji slanja pisama podrške u korist političkih zatvorenika, ili da ćemo skupljati dobrotvorne priloge prodajući stare stvari, organizujući dobrotvorne koncerte ili putem sponzora. 

• Demokratski pokreti koji ne rezigniraju, nego se angažuju za održanje ljudskih prava: to su jezgra svetske "kulture mira". Šta možemo naučiti iz biografija ljudi koji su svoj celi život posvetili borbi za ljudska prava, na primer Mahatma Gandhi, Martin Luther King (...)? Koje primere možemo naći u našem gradu ili regionu?"  

[preuzeto iz: „50 godina Opšte Povelje o ljudskim pravima, 2. Svetski projekt solidarnosti; radna mapa ´98, Projektni ured Minden] 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Od centralnog značaja je ljudska prava kroz nastavu učiniti shvatljivim, objasniti da se ne radi o apstraktnoj političkoj ideji koja se nas tiče najviše indirektno, nego da se radi o izuzetno brizantnoj i aktuelnoj problematici koja se tiče svakog pojedinca i da se radi o apelu, da se podrži održanje ljudskih prava. Sledeće tačke su predlozi na koji način bi se to moglo postici u Odgoju o ljudskim pravima. U nastavi bi trebalo: 

• pronaći veze sa  poznatim svetom i sopstvenim iskustvima; 

• uspostaviti vezu sa ličnim hierarhijama vrednosti; 

• koristiti susrete sa drugim ljudima; 

• uspostaviti poređenja sa sopstvenim regionom; 

• otkriti poređenja sa aktuelnom političkom situacijom i istorijom; 

• ispitati pravljenje izveštaja u medijima; 

[preuzeto iz: „50 godina Opšte Povelje o ljudskim pravima, 2. Svetski projekt solidarnosti; radna mapa ´98, Projektni ured Minden]  

Uz gore navedene kategorije pobrojali bismo primerima nekoliko metoda koje bi mogle olakšati pristup temi - Ljudska prava:

Zapažanje: „U ovu oblast spadaju: postupak posmatranja, opisivanja i rešerširanja. (čitati u knjigama, pitati one koji su to doživeli, praviti foto-reportaže, pregledati arhive, voditi intervjue, inscenirati razgovore, konfrontirati posmatranja jedna s drugim, pogledati ili napraviti filmsku dokumentaciju, razraditi sećanja", tematizovati sopstvena iskustva, pričati lično doživljene priče na određenu temu itd.). 

Razumevanje: „U ovu oblast spadaju metode analiziranja i sistematizovanja, uspostavljanja odnosa između različitih informacija, sakupljanja podataka, interpretacije i diskutovanja. U tom smislu od pomoći mogu biti podijumske diskusije, grupne diskusije, referati stručnjaka i studiranje literature koje je u vezi s tim." (na primer napraviti Brainstorming sa asocijacijama na pojedine članove Opšte Povelje o ljudskim pravima).

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Delovanje: „U ovu oblast spadaju metode pripreme na delovanje, probanja i simulacije delovanja, odlazak u javnost i istinsko delovanje. U to uračunavamo metode igrokaza (zameniti uloge, izokrenuti uloge), planske igre, metode učenja koje uključuju vanškolske aktivnosti ('otvaranje škole', ekskurzije, proslave, informativne manifestacije), javno predstavljanje rezultata sopstvenog rada (izvedbe, izložbe, koncerti, bazari), skupljanje dobrovoljnih priloga, akcije solidarnosti i pokušaji delovanja na primer vođenje politike koja se bavi decom i mladima." 

Crpljenje snage: „U ovu oblast spadaju metode feed back-a (‚Šta smo postigli?‘), samopotvrđivanja kao i komunikacije, interakcije i kooperacije sa drugim ljudima, školama i inicijativama u svom regionu, u svojoj zemlji ili i sa drugim zemljama: pisanje pisama, pravljenje pokretnih izložbi, organizovanjeiranje sportskih manifestacija, kao na primer trčanje štafete, podržavanje i drugačije honorisanje snaga, učestvovanje na trenutno aktivnim inicijativama, planiranje zajedničkih akcija sa susednom školom ili sa nekom školom iz inostranstva/inozemstva."

[sva četiri odeljka preuzeta iz: „50 godina Opšte Povelje o ljudskim pravima, 2. Svetski projekt solidarnosti", radna mapa ´98, Projektni ured Minden]

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Konkretne sugestije i ideje za nastavu naći ćete na stranici Saveti.