Materijal za Osnovni kurs 5 (Povrede ljudskih prava)

Materijali o Guatemali, jednoj zemlji koja jako pati od teških povreda ljudskih prava, do kojih dolazite putem linkova na levoj strani su na engleskom jeziku, tako da se mogu koristiti i u nastavi stranog jezika. 

Sledeći tekst prikazuje Rigoberta Menchu, jednu Indijanku iz Guatemale, koja je 1992. godine odlikovana Nobelovom nagradom za mir. Dalje, ispod ćete naći  jedan kratki tekst o uličnoj deci u ovoj zemlji kao i jednu novinsku belešku o masovnim grobnicama. 

"Ja sam Indijanka i žena i ponosna sam na to" 

Žena Indijanka Rigoberta Menchu dobila je Nobelovu nagradu za mir za  borbu za ljudska prava u Guatemali, gde je vojska do danas ubila 120.000 Indijanaca.

Teško je u životnoj priči Rigoberte Menchu pronaći taj događaj koji je od siromašne nepismene žene iz naroda Quichč Indijanaca napravio nosioca Nobelove nagrade za mir. Ali, napad vojske na špansku ambasadu u Guatemala City početkom 1980. godine i ubistvo njenog oca i 37 drugih muškaraca su odlučujući momenti u njenom životu koji je bogat okrutnim iskustvima. Rigoberta Menchu imala je otprilike 21 godinu ( tačan datum rođenja nije joj poznat) kada su njen otac Vicente i njegovi indijanski saborci 31. januara ujutro mirno zauzeli zgradu. Oni su svetu hteli skrenuti pažnju na proterivanje i proganjanje Indijanaca gorštaka koju je počinila vojna vlada (...) Vojska je opkolila zgradu i španski ambasador Maximo Cajal zahtevao je od trupa povlačenje. Lucas Garcia, tadašnji diktator Guatemale, naredio je neposredno povlačenje. Kratko nakon dvanaest sati vojnici su sekirama i automatskim puškama provaljivali prozore i vrata. Počele su leteti zapaljive bombe.(...)  

37 muškaraca, među njima Vicente Menchu, dva posetioca i dva pripadnika ambasade poginuli su u pucnjavi ili u plamenovima.  Indijanac koji je uspeo pobeći iz haosa otet je sutradan iz jedne klinike. Vojnici su njegov unakaženi leš bacili na trg ispred Univerziteta.

Kad je Vicente Menchu poginuo, njegova kćerka Rigoberta bila je, poput svog oca, aktivistica "Komiteta za jedinstvo seljaka". Ona je organizovala skupove i nije imala iluzija o opasnostima svog delovanja. Sad je konačno znala na šta je sve spremna vlada njene zemlje. 10-15 ljudi dnevno su nestajali bez traga, samo u njenoj regiji na severu Guatemale. Navodno zbog toga što su bili gerila ili su sarađivali sa gerilom. U stvarnosti su se Indijanci ujedinili radi otpora zbog toga što su trebali biti proterani sa zemlje koju su napravili obradivom. (...) 

Otprilike 60.000 Indijanaca ubile su  vladine trupe početkom osamdesetih godina. 40.000 ljudi nestalo je bez traga. (...) 

"Kada su nas uhapsili hteli smo odmah umreti. Bojali smo se najviše onoga šta će nam uraditi pre nego što nas ubiju".

Takav je bio slučaj sa Petrocinio Menchu, najmlađim bratom Rigoberte. Imao je 16. godina kada su ga vojnici odveli u jedno vojno uporište. Mučili su ga 2 sedmice. Vadili su mu nokte iz prstiju, palili su mu delove tela i skidali kožu sa glave (...) Nakon dve sedmice vojska je podelila letke i najavila je kažnjavanje navodnih terorista - među njima i Petrocinija. Istovremeno, pretili su da će svako ko ne dođe na pogubljenja biti smatran revolucionarom. (...) 

I sada Rigoberta Menchu ne napušta zemlju. I dok su se njene dve sestre priključile gerili u visinkim područjima, ona je našla sklonište kod istomišljenika i organizovala je većinom nenasilno opiranje u selima i gradovima. Tek kada je vojska uhapsila i mučila njenu majku, nakon što je posle višednevnih mučenja i silovanja umrla i nakon što su njeno telo pojele životinje, Rigoberta je počela pripremati svoje bekstvo u egzil. Do danas živi u Meksiko City-ju. (...)   

Skoro prkosno 1,50 m visoka žena ostaje postojano pri svom urođenom - biti, kao da joj ne ostaje nikakav drugi izbor, upravo zbog toga što reč "indios" spada u najgore uvredljive reči Srednje Amerike (...) 

Zbog toga je ponosni standardni povik njenih govora: "Ja sam Indijanka i žena". To je istovremeno njen program, jer od kada je otišla u egzil, u Mexiko City, Rigobert Menchu radi na povratku milion njenih sunarodnika, koji su našli utočište u visinskim delovima Guatemale ili u susednim zemljama, kao što je  Mexiko, od oružnika vojne diktature, u njihova sela . (...)  

Iako masakri nad stanovnicima čitavih naselja koje čini vojska pripadaju prošlosti, generali još uvek čvrsto kontrolišu civilne vlasti koje se stalno smenjuju. Oni blokiraju svaku demokratsku promenu države. Na mesto vojnika koji ubijaju čitava sela došli su prema izveštajima Amnesty International civilni smrtonosni eskadroni koji pojedinačno ciljano ubijaju. Prema podacima američkog centra za ljudska prava (Centers for Human Rights) prošle godine ubijeno je ili odvedeno najmanje 858 ljudi. Samo u prva četiri meseca ove godine desile su se 175 vansudske egzekucije i 80 pokušaja ubistva. 

Rigoberte Menchu je centralna figura otpora protiv ovakvih povreda ljudskih prava. Ona kaže: "Danas me u UN-u slušaju dok sam pre osam, devet godina morala koristiti stražnja vrata da bih nešto postigla u UN-u". "I moju nagradu želim iskoristiti da se više učini za ljude u Guatemali i Indijance Amerike". 

[Hans-Hermann Klare, u: "Stern" od 10.12.1992. godine]

[Početak stranice]

Mučena, pretučena, silovana - diktatura Guatemale ignoriše bedu ulične dece 

Vojnici su došli usred noći. Elitna jedinica vojske Guatemale zatvorila je čitavu četvrt glavnog grada Guatemala City-ja i pomno ju je pretražila. Potraga  pištoljima i oružjem teško naoružanih vojnika nije bila potraga za levičarskim ekstremistima Gerili URNG, nego za decom koja zbog bede noću i danju žive na ulicama grada. 

Ova ulična deca su, prema vladi predsednika Sereana, ozbiljna pretnja javnoj sigurnosti i odgovorna su za porast nasilnog kriminala u Guatemali. To je teorija koju organizacije za zaštitu ljudskih prava osporavaju. 

Vojna akcija bila je jasan lom guatemalskog prava, po kojem uhvaćena deca samo u domovima, a ne i u policijskim stanicama ili vojnim kasarnama mogu biti preslušavana ili zadržavana. "Ali taj zakon ovde ne vredi", kaze Eugenia de Monterosso, upravnica Casa Allianze, organizacije koja se brine o otprilike 5000 ulične dece iz Guatemale. (...) 

Ono što vladu predsednika Serearia ljuti je to, da se sve više protestuje u inostranstvu zbog zlostavljanja ulične dece. Organizacije za zaštitu ljudskih prava kao Casa Alianza ili Amnesty International preporučuju slanje protesnih dopisnica predsedniku Guatemale. 

[Bernd Hilber, u: Hannoversche Allgemeine Zeitung od 09.04.1992. godine]

[Početak stranice]

Stuttgarter Zeitung od 17.06.1999. godine

Masovna grobnica otkrivena u samostanu

U jednom ženskom samostanu na severu Guatemale otkrivena je jedna masovna grobnica sa dvanaest mučenih žrtava građanskog rata. Većina crkava i samostana napuštena je 1980. godine nakon što su tri španska svećenika izgubila život za vreme vojne ofanzive na tom području protiv levičarskih pobunjenika. Nakon rata su se žene bratstva opet uselile u dotični samostan. 

[Početak stranice]    [Početna stranica-Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.