|
|
|
|
Materijal uz Osnovni kurs 5 (Povrede ljudskih prava) Glasovitost koju El Salvador ima širom sveta dobio je kroz teške povrede ljudskih prava: ubistva, nestanke i mučenja. Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) dokumentovala je mnoštvo teških prekršaja. Tekstovi koji slede su isečci iz jednog izveštaja AI iz 1990. godine u kojima su izlistani tipični slučajevi. Glavne žrtve "Smrtonosnog eskadrona" su članovi kooperativa, sindikalci i članovi crkve.
UBISTVO Carlos Colocho Lainez, sindikalac Carlos Colocho Lainez je imao 40 godina, bio je građevinski radnik i član sindikata građevinskih radnika. 20. marta 1990. godine ubila su ga dva čoveka u civilu dok je radio u Tonacatepeque, San Salvador. Ti ljudi su došli na gradilište i rekli Carlosu Colochi da se hoće obračunati sa njim. Carlos je počeo bežati a dva čoveka su počela pucati. Pre nego što su ubice napustile gradilište rekli su drugim radnicima da su pripadnici zračnih oružanih snaga i svi svedoci bi trebali da se suzdrže što se tiče ovoga inače će im se desiti isto. I pored predistrage koju je provela Nacionalna garda odgovorni nisu identifikovani. Angel Maria Flores i Julia del Carmen Ponce, radnice na jednoj kooperativi Obe su bile poznati članovi udruženja zemljoradničkih kooperativa (Fedecoopades) i uhapšene su 31. decembra 1989. godine u Chalchuapi, Santa Ana, od naoružanih muškaraca u civilu. Njihovo hapšenje poricano je od mesnih vlasti i vojnih snaga. 11. januara 1990. godine nađeni su njihovi leševi sa tragovima mučenja i ranama od metaka na Ulici San Salvador prema Santa Ani. MUČENJE Jedan učitelj pod paskom Nacionalne garde i finansijske policije Jedan španski čitelj, koji je radio u Chalatenango, uhapšen je 4. juna 1990. godine od Nacionalne garde u rubnim područjima San Salvadora. On je izjavio da su ga odveli do jedne vojne stanice. Tamo su mu vezane oči, tukli su ga i pretili mu da će ga ubiti. Udaran je u rebra i pržen cigaretama po rukama. Preko noći nije smeo spavati i noge su mu bile svezane. Sledećeg dana vezali su ga u donjem vešu na suncu sve dok nije dobio opekotine prvog stepena. Onda je odvezen do glavnog štaba Nacionalne garde, a potom do glavnog štaba finansijske policije gde je bio na daljnjem saslušanju. Lekar ga je pregledao. Pretilo mu se da će biti mučen električnim šokovima i drugim metodama. Nakon pokušaja bekstva, teško ga je pretuklo više policajaca. Nakon dva i po dana zatvora otpušten je bez optužbe i rečeno mu je da mora napustiti zemlju u roku od 72 sata. Izveštaj jednog crkvenog saradnika Jedan crkveni saradnik Sonsonate uhapšen je maja 1990. godine od vojnika iz Šeste jedinice (dm6) u Sonsonateu. Po izjavama crkve u El Salvadoru saslušavali su ga tri dana u glavnom štabu dm6 o njegovom radu u opštini. Tokom saslušanja oči su mu bile vezane, tukli su ga u stomak i po glavi, jednim kundakom su ga udarali u leđa. Tri puta je bio obešen na ručnim zglobovima, a pri tome su mu ruke bile vezane na leđima. Tri dana kasnije predan je Nacionalnoj gardi, a četiri dana kasnije je otpušten. Dva crkvena saradnika koji su zajedno sa svojim porodicama saslušavani od finansijske policije Jedan bračni par, oboje poznati članovi opštine uhapšeni su aprila 1990. godine zajedno sa njihove dve kćerke, stare 2 i 4 godine, i sa ženinim bratom i sestrom. Odvedeni su u glavni štab finansijske policije. Deca su odvojena, a čitava porodica saslušavana je o radu u opštini. Ženinu sestru su skinuli i tokom dugih saslušanja seksualno napadali. 4 godine stara kćerka je bila dugo ispitivana o poslu njenog oca. Otac je dva dana kasnije prebačen u zatvor Mariona pod "optužbom" da sarađuje sa FMLM. Drugi članovi porodice pušteni su nakon jednog dana. Dva izveštaja o hapšenju od strane dm7 Isečak izveštaja koji je delegaciji Amnesty International dao 42-godišnji član kooperacije. Tri dana su ga vojnici Sedme jedinice (dm7) držali u pritvoru marta 1990. godine u Ahuachapan. Udarali su me u noge štapom ili možda nekim oružjem, nisam to mogao videti, samo sam osećao udarce. Bio sam go. Udarali su me svuda, po grudima, po rukama od laktova prema gore i po nogama, udarali su me oružjem po nožnim prstima. Kasnije je došao jedan drugi koji je rekao da će me on kazniti. Vezali su jednu sajlu na moje lisičine i za to su me povukli na gore dok su moje ruke i dalje na leđima bile svezane. Udarali su me po grudima. Isečak iz jednog izveštaja za AI od jedne crkvene saradnice, koju je novembra 1989. godine uhapsila finansijska policija: Navukli su mi "capucha" (gumena kapuljača, sa slojem kalka unutra). Pritisak i osećaj da ću se ugušiti bili su previše za mene. Oni mi rekoše: "Pošto nećeš da priznaš obesićemo te." Onda su me obesili za noge. Osećala sam kako mi se glava okretala. Bilo je strašno. Onda sam pala u nesvest. Nakon što su me gazili vukli su me za kosu do jednog mesta gdje je stajala neka vrsta buradi. Zaronili su mi glavu u vodu, bila je veoma hladna, sa kockama leda unutra. Nakon određenog vremena nisam više ništa osećala. Onda mi rekoše: "Priznaj, priznaj, da pripadaš gerili." NESTALI Oscar Armando Garcia Jimenez, 16, nadničar Oscar Garcia Jimenez odveden je 26. aprila 1990. godine iz kuće od narednika 7. jedinice (dm7) jednim Pick-upom odveden na nepoznato mesto. Po saznanjima AI još uvek se vodi kao nestao. Oscar Garcia je u decembru 1989. godine bio tri dana u pritvoru u glavnom štabu dm7 gde je video tri muškarca čija je sudbina, također, nepoznata. Šesnaestogodišnji Mauricio Cerna Grijalva, student iz Ariquizaya, Ahuachapan, i njegov prijatelj Raul Mejico Ibarra, koje su uhapsili 23. decembra 1989. godine 5 naoružanih muškaraca u civilu, verovatno pripadnici odela tajne službe (seccion 2) dm7. Ugurani su u jedan minibus bez registarskih tablica i odvedeni su na nepoznato mesto. Milton Pemate Chachagua je također uhapšen i odveden istim minibusom 23. decembra. Nakon njegovog otpuštanja u decembru Oscar Garcia je informisao porodice nestalih muškaraca. Zbog toga ga je nadgledao narednik odela tajne službe dm7 koji ga je posle i odveo. Rogelio Renderos Panameno, 16, nadničar Popodneva 30. marta 1990. godine Rogelia Renderosa Panamenu odveli su vojnici konjičkog puka (regimiento de caballeria) upravo u trenutku kada je ispred svoje kuće u Santa Tecla, La Libertad, slušao muziku. Kasnije ga je jedan njegov prijatelj video u jednom kafiću okruženom vojnicima. Od tada se za njega ništa ne zna. Njegova porodica i organizacije za zaštitu ljudskih prava upitali su za njega u glavnom štabu konjičkog puka ali, bez uspeha. Juan Antonio Vasquez Nestali su nakon hapšenja od muškaraca u civilu i vojnika dm7, 5. i 29. decembra 1989. godine. Erick Romero Canales, 17, student Bio je u pritvoru preko noći u vojnoj stanici dva bloka udaljenoj od njegove kuće. Njegova majka ga je smela posećivati i donositi mu jelo. Tamo joj je poručnik Prve brigade ispričao kako ima naredbu da uhapsi njenog sina zbog sumnje da je član FMLN. Sledećeg jutra je majka videla kako joj sina odvoze u jednom džipu Prve brigade. Vezali su mu oči i stavili lisičine. Od tada se za njega ništa ne zna. Njegova majka je stalno zapitkivala u glavnom štabu Prve brigade i gradskoj policijskoj stanici, ali bez uspeha.
[Početak stranice] [Početna stranica-Ljudska prava] [Pregledni dijagram] |
|
Teme: Ljudska
prava I Uzori I Demokratija I Partije I Evropa
I Globalizacija I Ujedinjene
nacije I
Održivi razvoj
|
