Materijal uz Osnovni kurs 5 (Povrede ljudskih prava) 

Amnesty International je širom sveta najveća građanska inicijativa u oblasti ljudskih prava. Godišnji izveštaji organizacije spadaju u najvažnije objave u oblasti povreda ljudskih prava, prouzrokuju veliki eho štampe i mnoge vlade uzimaju te izveštaje ozbiljno i plaše ih se. Na ovoj stranici  naći ćete:

Sažetak godišnjeg izveštaja AI za 1999. godinu 

Dva primera novinskih članka o izveštaju 

[Članovi Amnesty International protestuju protiv smaknuća u Sedinjenim Američkim Državama, preuzeto iz novina AI "Ljudska prava" od 17.06.1999.]

[Početak stranice]

Godišnji izveštaj AI za 1999. godinu (sažetak)

Borba protiv državne samovolje 

Za uspešnu aktivnost u borbi protiv povreda ljudskih prava moraju prvenstveno biti pouzdano i savesno resersirana zahvatanja u tuđa prava. Godišnji izveštaj AI dokumentuje sledeće činjenice: 

• Nenasilni politički zatvorenici  - Muškarci i žene koji su pritvoreni isključivo zbog njihovog političkog uverenja, njihove boje kože, porekla, jezika, njihove vere ili pola -  AI je dokumentirala u 78 država. 

• Nečasne sudske postupke je AI morala utvrditi u 35 država kao razlog za dugogodišnje zatvorske kazne.

• Zatvor bez optužbe i postupak oduzimanja slobode u zajedničkim smeštajima (obično za prisilne radnike) su bili realitet za stotine hiljada ljudi u 66 država.

• Politička ubistva od  vojske, policije i paramilitarnih snaga događala su se u 47 država.

• "Nestajanje" ljudi nakon njihovog hapšenja AI je morala registrovati u 37 država.

• Mučenja i zlostavljanja AI je utvrdila u 125 zemalja. Smrt u zatvoru je bila posledica toga u najmanje 51-oj državi.

• Smrtna kazna je izvršena u 37 zemalja na 1625 ljudi. Više od hiljadu ljudi od toga je u Kini. U 78 država doneseno je 3899 smrtnih presuda. Ipak, primetna je pozitivna tendencija: 105 država je ukinulo smrtnu kaznu ili već više od 10 godina nisu nikoga smakli. To je do sada najveća cifra u istoriji čovečanstva.

• Uzimanje talaca, mučenja i politička ubistva od  naoružanih političkih grupa bila su stravična stvarnost u 37 država. 

Napomenute cifre su samo povrede ljudskih prava koje je registrovala AI, stvarne cifre su verovatno bitno veće. Ali, ipak je AI više od jedne vrste "agenture" koja pouzdano dokumentuje kršenja ljudskih prava. AI je širom sveta najveća građanska inicijativa u oblasti ljudskih prava i bori se uspešno protiv državne samovolje. Otprilike 8000 AI grupa u 90 država su se u toku 1998. godine založile za više od 10000 po imenu poznatih žrtava povreda ljudskih prava.

[Kompletne godišnje izveštaje organizacija stavlja u internetu na raspolaganje. Jedan prikaz online-ponude AI naći ćete na našoj listi linkova.]

[Početak stranice]

Novinski članci o godišnjem izveštaju AI za 1999. godinu

Johannes Metzler, u: Dnevnim novinama od 17.06.99.

Samo mali koraci

Amnesty International prezentuje godišnji izveštaj. Kina, Iran, Kongo i SAD oštro su kritikovani zbog smrtne kazne

"Oslobođen sam samo zbog pritiska svetske javnosti", kaze Ngarlčjy Yorongar le Moiban. Opozicioni političar iz Čada 1997. godine uhapšen je zbog kritikovanja državnog vodstva i zbog "klevete" je dobio tri godine zatvora. Brza akcija organizacije za ljudska prava AI podarila je državnom predsedniku gomile protesnih pisama, i konačno s početka godine dovela do oslobađanja.  
U protekloj godini održalo se otprilike 700 ovakvih akcija sa oko 80.000 učesnika i u više od jedne trećine slučajeva angažman je bio uspešan. Ovaj bilans iznela je jučer organizacija pri predstavljanju svog godišnjeg izveštaja u Bonu. Nije ostvaren "odlučujući preokret" u stvarima koje se tiču ljudskih prava, ali je napravljeno "nekoliko koraka u pravom smeru", rekla je Barbara Erbe, glasnogovornica nemačke sekcije AI-a. U gotovo 80 zemalja ljudi su zbog svog mišljenja dospeli u zatvor, dok su se u oko 50 država odigrali akti nasilnog ponašanja. Prema izveštaju, u 37 država preko noći su "nestali" oni koji drugačije misle. Mučenja, zlostavljanja i silovanja i dalje u mnogim mestima pripadaju svakodnevnici. AI posebno kritički procenjuje situaciju u delovima Afrike i Azije, kao i na Kosovu. 
Nasleđe koje imamo ukazuje na to da se celokupan način povreda ljudskih prava promenio. Povrede ljudskih prava se više ne dešavaju iza zatvorskih zidina, nego sve češće u javnosti. 
Težište izveštaja je na temi - Smrtna kazna. U protekloj godini Organizacija je zabeležila 1.625 izvršenja smrtne kazne. Većina od njih desila se u Kini. Teške prigovore AI je podigla protiv Demokratske Republike Kongo, Irana i SAD-a. U tim državama izvršene su dve trećine smrtnih kazni određenih širom sveta. U 2000. godini Organizacija će se zalagati za odbacivanje smrtne kazne širom sveta. Već sada su u većini države koje više nemaju smrtnu kaznu."

[Početak stranice]

Peter Nonnenmacher, u: Stuttgartskim novinama od 17.06.99. godine

Pogažena ljudska prava

Uprkos nekim "istorijskim pomacima" u borbi protiv kršenja ljudskih prava, većina počinilaca prolaze nekažnjeno, rekla je jučer u Londonu  Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) povodom objavljivanja njihovog Godišnjaka za 1998. godinu.

U gotovo svim državama i teritorijama na Zemlji - ukupno 142 - AI je registrovala zabrinjavajuće povrede ljudskih prava od  vlada ili naoružanih opozicionih grupacija. Na gornjoj poziciji aktuelnih katastrofalnih povreda ljudskih prava je, naravno, Kosovo, gde se razvoj situacije u poslednjim mesecima pogoršao (izveštaj AI-a se odnosi i na prvu polovinu 1999. godine). AI osuđuje nasilno proterivanje stotine hiljada kosovskih Albanaca, koje je praćeno " ubistvima, silovanjima, mučenjima, bezobzirnim hapšenjima i spaljivanjima kuća." 
Širom sveta AI ostvaruje izvesne napretke u obrani/odbrani ljudskih prava, a za to se može biti zahvalno rastućem pritisku na vlade. U ove napretke AI ubraja i sporazum iz jula 1998. godine o stvaranju permanentnog Internacionalnog suda i hapšenje čileanskog diktatora Pinocea od britanske vlade u oktobru protekle godine. 
Pristupanje Zambije i Južne Afrike kao potpisnica Konvencije protiv mučenja, potpis Kine ispod internacionalne Povelje o građanskim pravima, oslobađanje političkih zatvorenika u Južnoj Koreji, Vijetnamu, Indoneziji; Istočnom Timoru, Siriji, Maroku i Kuvajtu, kao i ukidanje ili ograničavanje smrtne kazne od  nekoliko država, neki su od događaja kojima se u godišnjem izveštaju AI pridaje izuzetna pažnja. Uprkos ovim naprecima AI kritikuje daljnje nepoštovanje elementarnih prava u mnogim zemljama. Kao najlošiji primeri pominju se regije Velikih jezera u Africi, Angoli, Afganistanu, Alziru i Kolumbiji, gde postoje hiljade žrtava među civilnim stanovništvom. Ni sa uslovima u Evropi AI nije u potpunosti zadovoljna. Iz Nemačke, Francuske i Švajcarske AI donosi izveštaje o zlostavljanju pripadnika etničkih manjina ili azilanata. (...) 
AI će pokušati da se širom sveta bori za ukidanje smrtne kazne sa novim poletom. "Namerno ubistvo ljudi koji nisu u stanju da se brane, ne sme biti opravdano niti od jednog društva", rekao je Generalni sekretar AI-a  Pierre Sane. AI posebno zamera SAD-u, da očuvanjem smrtne kazne ignorišu unapređenje ljudskih prava, te da smrtnu kaznu upotrebljavaju na "bezobziran, nepravedan i rasistički način". Od 1990. godine u SAD-u je izvršena smrtna kazna nad deset ljudi koji su u doba kad je zločin počinjen pripadali populaciji mladih. U Rusiji je, prema AI-u, ukupno 900 uhapšenika osuđeno na smrt: Na ostvarenje obećanja ruske Vlade od aprila 1998. godine da će ukinuti smrtnu kaznu, čeka se i danas. 

[Početak stranice]    [Početna stranica-Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.