Ko nadgleda ljudska prava?  

Svaki čovek poseduje urođena prava. Koja su to prava, već smo videli (Osnovni kurs 3).  Pri tom je bilo reči i o tome da se ljudska prava ne poštuju uvek. Mnogo je teže nadgledati ljudska prava nego nacionalne zakone. U ovom odeljku upitaćemo se ko ispunjava ovaj teški zadatak. 

Na fudbalskoj utakmici postoje glavni sudac i dva linijska suca, koji brinu o tome da se pravila igre poštuju. Naravno, oni ne mogu sprečiti prekršaje, ali glavni sudac prema pravilima igre može odrediti kaznu za prekršaje, ukoliko je primetio njihovo izvršenje. Ukoliko glavni sudac previdi neki prekršaj, linijski sudac mu može skrenuti pažnju na njega, tako da on uprkos svom previdu može odrediti kaznu. Da bi upozorio glavnog suca na previd, linijski sudac maše svojom zastavicom. On sam, dakle, ne može odrediti kaznu, njegov zadatak je da glavnom sucu ukaže na prekršaj.

Glavni sudac ima težak zadatak. Bez obzira na to šta čini u svakom slučaju nije omiljen kod jednog od dva tima i kod navijača tog tima. Često je u očima poraženog tima on „dežurni krivac“. Već tokom same igre njemu zvižde navijači oba tima. 

Naravno, fudbalska utakmica bi bila najbolja onda kada bi igrači sami od sebe prestali praviti prekršaje, ali je dosadašnje iskustvo pokazalo da sami apeli za Fair-Play nisu dovoljni.

U kakvoj vezi to stoji sa ljudskim pravima?

Najbolje bi bilo kada bi svi ljudi i države na svetu poštovali osnovna pravila igre, odnosno, kada bi se pridržavali ljudskih prava. Sve u svemu i ovde iskustvo pokazuje da to, nažalost, nije slučaj. Sami apeli za poštivanje ljudskih prava nisu dovoljni. Zbog toga nam je – upravo kako je to slučaj sa fudbalskom utakmicom i nadgledanjem pravila igre – u području politike potreban sudac za nadgledanje ljudskih prava, i to sudac kojeg će podržavati linijski suci. Ko obavlja ove dužnosti? 

Sudac su Ujedinjenje nacije (United Nations, UN), unija praktično svih država sveta osnovana 1945. godine. Ova svetska organizacija stvorena je nakon strahota Drugog svetskog rata, da bi preuzela funkciju očuvanja mira i poštovanja ljudskih prava. Ko želi saznati više o ovoj organizaciji, može posetiti njenu stranicu na internetu. Internet adresa (URL) je: http://www.un.org. Tamo se, između ostalog, može naći i mnoštvo informacija o našoj temi, o ljudskim pravima. 

Pod okriljem UN-a formulisana su,  i kako smo saznali,  formulišu se pravila igre. Godine 1948. države koje su zastupljene u ovoj svetskoj organizaciji usvojile su  „Opštu povelju o ljudskim pravima" koja se od tada kontinuisano razvija. Sve u svemu, ovim možemo ustanoviti, da se UN vrlo dobro snalaze kao sudac. Naravno, ni Ujedinjene nacije — kao ni fudbalski sudac — ne mogu sprečiti da dođe do prekršaja, dakle, da dođe do kršenja ljudskih prava, ali mogu pokušati, koliko god je to moguće, da deluju protiv tih prekršaja. Teškoća koja se pojavljuje pri tome je sledeća: Ujedinjene nacije ne rade sa običnim fudbalskim igračima, nego sa suverenim državama. Zbog toga je UN-u mnogo teže da očuva pravila igre.

Pri pokušaju ispunjenja svog zadatka UN se susreću sa istim problemima kao i glavni sudac u toku fudbalske utakmice. Donošenjem svake odluke UN bivaju neomiljene kod jedne od umešanih strana, primaju zvižduke uglavnom od svih i naravno, one su „dežurni krivac“.

Nakon što smo saznali ko je preuzeo težak zadatak suca, naravno, želimo saznati ko podržava ovog suca. Ko obavlja dužnost linijskih sudaca, ko UN upozorava na prekršaje, dok „maše svojom zastavicom“?

Ovu dužnost obavljaju međunarodne nevladine organizacije (INGOs = International Non-Governmental Organizations). One održavaju mreže zaštitnika ljudskih prava svuda po svetu i objavljuju izveštaje o kršenju ljudskih prava, koji su širom sveta veoma cenjeni i od kojih strahuju mnoge vlade. Ove organizacije koriste internet da bi nečiste radnje otkrile javnosti, jer je u mreži nemoguća cenzura. Vrlo interesantne Online-ponude najvažnijih INGOs trebalo bi obavezno pogledati. Adrese i kratke opise internet-stranica naći ćete na našoj listi linkova uz temu "Ljudska prava".

Dakle, ove INGOs upozoravaju na prekršaje, to je njihov najvažniji zadatak. One mogu staviti vlade država pod pritisak kad im javno predoče kršenje ljudskih prava, ali ne mogu za to odrediti nikakve sankcije. Kao i u fudbalu za to je zadužen samo glavni sudac, Ujedinjene nacije.

Nakon što smo saznali ko obavlja dužnosti glavnog suca i linijskih sudaca, bacimo kratak pogled, kako to izgleda u pojedinačnim slučajevima. Kako to UN – u saradnji sa INGOs koje mašu zastavicama – nadgledaju ljudska prava?

Ujedinjene nacije su, radi nadgledanja ljudskih prava, obrazovale različite komisije, podkomisije i odbore. Tako, na primer, postoji odbor za prava dece ili odbor koji bi trebao sprečiti diskriminiaciju žena. I u vezi sa ovim isplati se pogledati internet stranice svetskih organizacija (http://www.un.org/rights/dpi1774e.htm).

Međutim, pored ovih posebno obrazovanih grupa  i ostale institucije UN-a bave se ljudskim pravima. Primer za to je UNICEF, u čije područje delovanja spadaju prava deteta, kojima ćemo se posebno pozabaviti u okviru jedne proširene teme..

Zbog kršenja ljudskih prava moguće je nekoga izvesti pred sud. U slučaju pojedinaca za to su zaduženi posebno osnovani sudovi za ratne zločine. Ukoliko je prekršaje načinila država, za njih je zadužen međunarodni Tribunal u Den Haag-u.

Pošto se u okviru UN-a nalazi toliko različitih institucija koje se bave temom ljudskih prava, 1993. godine uvedena je funkcija Visokog komesara za ljudska prava.

Od 1997. godine Mary Robinson je na ovoj funkciji. Njen zadatak je da koordiniše rad pojedinih institucija. Osim toga ona pokušava što više ljudi i država ubediti u ispravnost ideje o ljudskim pravima. Dakle, u određenoj meri ona reklamira ljudska prava. Međutim, ona je odgovorna, ukoliko „reklama“ zakaže. Ona je prvi partner za razgovor u hitnim slučajevima kršenja ljudskih prava. Za tu priliku posebno je ustanovljena vruća fax-linija. 24 sata dnevno na broj u Švajcarskoj/Ženeva/41-22-917-0092 mogu se javiti žrtve i njihovi bližnji da bi dobili pomoć od UN-a.

[Početak stranice]    [Početna stranica-Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.