Koja ljudska prava postoje?

U toku prethodnih osnovnih kurseva videli smo kako se razvila ideja o ljudskim pravima i zašto je formulisana "Opšta povelja o ljudskim pravima" . Ali, kako konkretno izgledaju ova ljudska prava o kojima smo govorili?

Ljudska prava su urođena prava i jednaka su za sve ljude na svetu. Svaki čovek ima pravo na njih samo na osnovu svog “bivstvovanja kao čoveka”,  nezavisno od njegove pojedinačne pripadnosti nekom narodu, nezavisno od toga u šta on veruje i nezavisno od njegovog pola. Zbog ovog razloga ljudska prava su neotuđiva, što znači ona uvek važe i ne mogu nikome biti oduzeta. Njihova najvažnija funkcija je da štite građanina od države. 

Ljudska prava obuhvataju mnogo različitih oblasti ljudskog suživota. Zato ima smisla podeliti ih u više grupa:

Grupa 1: Lična prava

Grupa 2: Politička i civilna prava

Grupa 3: Socijalna i ekonomska prava

Grupa 4: Prava treće generacije

Ove četiri grupe sagledaćemo jednu po jednu, da bismo stvorili sliku o tome šta se sve danas ubraja u posebnu kategoriju ljudskih prava. Kao dodatak bilo bi dobro pogledati najvažnije dokumente koji su sakupljeni na stranicama materijala, a posebno bi bilo dobro pogledati „Opštu povelju o ljudskim pravima".

Posebnoj temi, "Prava deteta", posvetili smo poseban odlomak. Ukoliko želite saznati šta su prava deteta, čemu služe i kako se ostvaruju trebate pogledati našu proširenu temu "Prava deteta". Odmah nakon objašnjenja 4 grupe ljudskih prava pozabavićemo se sa dva interesantna pitanja:

Kakva je razlika između ljudskih i osnovnih prava?

Da li su ljudska prava i demokratija povezani jedno sa drugim?

[Početak stranice]

Grupa 1: Lična prava

Prvu grupu čine tzv. lična prava. U ova prava spadaju ona prava koja bi trebala brinuti o tome da čovek kao takav bude zaštićen od napada svake vrste i da njegovo ljudsko dostojanstvo ostane netaknuto. Primer za to je pravo na život, što je osnova za sva ostala prava, i pravo na slobodan razvoj ličnosti. Kakvo delovanje imaju lična prava na naš život, možemo videti i po tome da je i u ovom veku, čak i u demokratskim zemljama bilo dozvoljeno nekoga telesno kazniti zbog prekršaja. Samo pre nekoliko desetleća bilo je čak sasvim normalno, da učitelj svoje učenike zbog lošeg ponašanja kažnjava udarcima! Lična prava su jezgro ljudskih prava, njih nalazimo u svim dokumentima i katalozima o ljudskim pravima.

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Grupa 2: Politička i civilna prava

Pored ličnih prava drugu grupu čine politička i civilna, odnosno građanska prava. Ona bi svakom čoveku trebala garantovati nesmetano učešće u političkom životu u okviru njegove zajednice, bez straha da će zbog toga biti neopravdano kažnjen. Na primer, sloboda mišljenja i sloboda štampe ovde igraju važnu ulogu, jer se ovde ogledaju stavovi ljudi prema njihovoj vlasti i njihovo zadovoljstvo njom. Međutim, ukoliko se ovi stavovi više ne mogu izreći bez cenzure, onda vlada gubi pravo da demokratski zastupa interese njenih građana.

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Grupa 3: Socijalna i ekonomska prava

Socijalna i ekonomska prava čine sledeću grupu. Ova prava pre svega treba da osiguraju da svaki čovek bude opskrbljen najmanje osnovnim stvarima, da bi, u najmanju ruku, mogao preživeti. Međutim, ovim pravima pripada i pravo svakog čoveka na obrazovanje. Ako polazimo od toga da životu dostojanstvenom čoveka pripada nešto više od samo „ne biti gladan“, onda je neophodno za svakoga stvoriti polaznu osnovu, nakon koje bi nešto mogao postići.

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Grupa 4: Prava treće generacije

Takozvana prava treće generacije tek se odnedavno ubrajaju u ljudska prava. S jedne strane ova prava su prava činjenica, koje ukazuju na to da ljudska prava nisu samo puka institucija, nego da se ona razvijaju i menjaju, a sa druge strane kroz ova prava se prepoznaju novi problemi koji ugrožavaju pravo na život svih ljudi, te stoga trebaju naći svoje mesto u katalogu ljudskih prava.

Pored prava na razvoj, koja bi trebala pomoći smanjenju jaza koji vlada između bede i bogatstva širom sveta, u prava treće generacije ubrajaju se, pre svega, prava na zaštitu okoliša. Ova prava imaju za zadatak garanciju da prirodni životni prostori čoveka neće biti previše oštećeni ili čak potpuno uništeni. Od Konferencije na vrhu o zaštiti okoliša održane u Riu 1992. godine, prava kao što je ljudsko pravo na zdrav okoliš sve više dobijaju na značaju, posebno kod dolazećih generacija. Dakle, vidimo da ljudska prava nisu ustanovljena jednom za sva vremena, nego da su upravo dovoljno fleksibilna da reaguju na nove izazove kao što su to globalni problemi zaštite okoliša. 

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Doduše, i prava iz dve zadnje grupe - često nazivana i "solidarna prava"- nisu neosporna. Ona se kvalitativno razlikuju od prava iz prve dve grupe, koja se mogu uvek i svuda održati, na šta/što ukazuje i sledeći tekst: 

"Od sloma komunističkih režima i diskreditacije ideja uređenja, koje su nosili, smanjile su se i ideološki preoštre kontraverze ljudskih prava. U prvi plan u svetskom kontekstu došle su kontraverze: Jedna dodiruje pitanje novih, kolektivnih kategorija ljudskih prava, a druga problematiku univerzalne obavezanosti na ideju o ljudskim pravima s obzirom na raznolikost svetskih kultura. U oblasti prve diskusije predstavnici južne hemisfere, ali i "progresivni" pobornici ljudskih prava sa severa pokušavaju ubaciti tzv. solidarna prava u pojam ljudskih prava. Tu, pre svega, spadaju: pravo na mir, pravo na razvoj i pravo na čist okoliš. Premda se tu radi o časnim i važnim političkim ciljevima ostalo je sporno to, da li se kod ovih kolektivnih ciljeva može raditi o jednoj jednako vrednoj kategoriji pravnih zahteva kao i kod individualnih političkih prava. Postulativna solidarna prava su bez izuzetaka odraz kolektivnih stanja i uslovljavaju političko delovanje pri čemu se mora uračunati i neuspeh. Ali za filozofiju ideje o ljudskim pravima bilo je stalno na centralnom mestu to, da ljudska prava moraju biti moralna i stalno pravno održiva prava svakog pojedinca koja se u svakoj državi moraju ispuniti odnosno, održati."

[Ludger Kühnhardt, Ljudska prava, zaštita manjina i nacionalna država u KSZE procesu, u: Iz politike i novije istorije  47/1994, 13f.]

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Utvrdili smo da se ljudska prava menjaju i prilagođavaju. Naučni istrazivač preduveta rata i mira Johan Galtung je našao jednu lepu metaforu za ovaj proces:

"Možda je ovdje jedna metafora od pomoći. 10. decembra 1948. godine Opšta povelja o ljudskim pravima, rođena od strane pune Skupštine Ujedinjenih nacija ugledala je svetlost dana. Rezultat odražava jevrejsko-hrišćansku kulturu uključujući tendencije te kulture, da samu sebe  posmatra kao univerzalnu. Uzmimo ovo kao jedno stajalište kod jedne duge, a moguće i beskonačne vožnje autobusom. Postoje još i druga takva stajališta. Novi putnici ulaze. U autobusu dolazi do dijaloga. Možda neki putnici i izađu. Postoji još više takvih stanica i novih povelja (deklaracija), pri čemu ove svaki put odražavaju dublji i širi dijalog civilizacija. Svaka kultura daje nešto. Svaka kultura je zahvalna zato što su druge nešto doprinele. Svaka kultura oseća: "Ako nešto preuzmeš od mene, i ja ću se ponašati odgovarajuće". I kako se putovanje nastavlja svi mi postižemo uspeh sastavljen od iskrene univerzalnosti. Od jedne univerzalnosti kao jednog procesa koji nikad neće stati, a koji obuhvata sve kulture."

[Johan Galtung, Ljudska prava - drugačije gledana - , Frankfurt/Main 1994., 230f]

[Početak stranice]    [Natrag na pregled]

Koja je razlika između ljudskih i osnovnih prava?

Nakon što smo videli šta se to sve ubraja u ljudska prava, naravno, postavlja se pitanje šta razlikuje ljudska od osnovnih prava? Ovaj aspekt koji se često dovodi u pitanje pojavio se i u  Osnovnom kursu 2, kad je bilo reči o razvoju ljudskih prava. Tamo smo videli da su ljudska prava koja su potekla iz filozofije u 17. veku našla svoje mesto u državnim Ustavima kao osnovna prava. U određenoj meri ona su pretočena u čvrstu formu i garantovana građanima kao konkretna osnovna prava. Apstraktni čovek - filozof postao je konkretan građanin ustavotvoraca. Osnovna prava imala su funkciju zaštite građana od države i bili su centralni deo vladajuće mislilačke škole liberalizma.

Dakle, možemo ustanoviti da se osnovna i ljudska prava ne razlikuju sadržajno, nego da je razlika mnogo veća u formalnom području. Osnovna prava su prava koja svaka država garantuje svojim građanima i prava koja su sadržana u Ustavima pojedinih država. Po osnovu njih građanin se može obratiti sudu. Ljudska prava su u izvesnoj meri osnovna ideja koja leži iza osnovnih prava. Do sredine našeg veka u njima se izražavao moralni zahtev na prava definisana državnim redom, dakle, ljudska prava su prirodna prava. „Opštom poveljom o ljudskim pravima“ putem Ujedinjenih nacija filozofska ideja se pokušava konkretizovati, a prava se pokušavaju smestiti pod svetska merila kao što je to urađeno sa osnovnim pravima na nacionalnom nivou.

Tri stepena razvoja ljudskih prava od filozofske ideje preko ostvarenja u osnovnim pravima na nacionalnom nivou do pokušaja globalnog ostvarenja putem Ujedinjenih nacija prikazana su u Dijagramu 1. Dijagram 3 objašnjava razliku između ljudskih i osnovnih prava.

[Početak stranice]

Da li su ljudska prava i demokratija povezani?

Videli smo da se ljudska prava u modernim demokratskim Ustavima prihvataju kao elementarna osnovna prava. Na to se nadovezuje pitanje, da li su demokratske strukture neophodni preduslovi za provedbu i realizaciju ljudskih prava i dostojanstva čoveka? Ili obrnuto, moglo bi se postaviti pitanje: da li je uopšte moguća demokratska država bez ostvarenja ljudskih prava i dostojanstva čoveka? Sledeći odlomak iz jedne knjige naglašava usku i neraskidivu vezu između demokratije i ljudskih prava:

Ljudska prava, raspodela vlasti i demokratija

"Kvintesencija političkog prosvetljenja novog vremena je jedinstvo ljudskih prava, raspodele vlasti i demokratije. Realna učinkovitost ljudskih prava pretpostavlja njihovo pravno važenje, a ono pretpostavlja raspodelu vlasti. Jer, jedino onda kada je državni moćnik obavezan pravu, može biti obavezan i ljudskim pravima. Ali u sistemu raspodele vlasti on je obavezan pravu, samo ako egzekutivna vlast ne raspolaže pravom niti ga može kršiti, samo ako je ta egzekutivna vlast propisana od strane ustavotvoraca i zakonodavaca i samo ako nezavisni suci nadgledaju održanje prava.   

(...) Ali, razvoj ljudskih prava ima demokratiju za pretpostavku, naime slobodu naroda na samoodređenje svojih zakona i na javnu kontrolu sva tri oblika vlasti. Tako se zatvara krug: Raspodela vlasti i demokratija proizilaze iz ideje ljudskih prava i završavaju u njoj. Trojstvo ljudskih prava, raspodele vlasti i demokratije čini jedno pravno-institucionalno jedinstvo. Političko ostvarenje tog jedinstva je uslov humanosti i pravednosti, slobode i dostojanstva svakog čoveka. Ukoliko jedan od elemenata iskoči iz tog kruga, prestaje postojanje i ostala dva."  

[Martin Kriele, Oslobođenje i političko prosvetljenje. Pledoaje za dostojanstvo čoveka, Freiburg 1980, 42]

[Početak stranice]    [Početna stranica-Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.