|
|
|
|
Sledeći isečci iz tdh (terre des hommes) izveštaja povodom desetogodišnjice usvajanja Konvencije o pravima deteta od Skupštine Ujedinjenih nacija sadrže: 1) Odelak o osnovnim načelima kao i bitne sadržaje i novine u Konvenciji o pravima deteta. 2) Odelak o realnosti 10 godina nakon usvajanja Konvencije; šta se još moglo postići i koja su težišta rada u budućnosti? 3) Različite studije slučajeva i primere kršenja odredbi Konvencije o pravima deteta na koja je terre des hommes nailazila u svom radu:
4) Odelak o izvučenim poukama; terre des hommes formuliše 10 principa za uspešnu provedbu Konvencije o pravima deteta
„20. novembra 1989. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Konvenciju o pravima deteta. Za kratko vreme tu Konvenciju potpisala je 61 država: reakcija koju do tada nije izazvao niti jedan ugovor Ujedinjenih nacija. Stupanje Konvencije na snagu 2. septembra 1990. godine bilo je centralna tačka 70-togodišnjih nastojanja da se interenacionalna zajednica pokrene i konačno prizna posebne potrebe i ranjivost dece. Za desetogodišnjicu usvajanja ove Konvencije, moraju je ratifikovati još samo dve države, Somalia i SAD. Ovo široko prihvatanje standarda i obaveza definisanih u Konvenciji ide ruku pod ruku sa ,dosad još nikad tako visokim očekivanjima praktičnog delovanja. Konvencija nije samo katalog prava deteta, to je mnogo opširnija lista obaveza koje države trebaju ispunjavati prema deci. Ovo mogu biti direktne obaveze, kao što je, na primer, osiguranje mogućnosti obrazovanja i garancija primene odgovarajućeg prava ili indirektne, koje daju mogućnost roditeljima, daljoj porodici ili starateljima da preuzmu brigu, zaštitu i odgovornost. Konvencija sadrži dva važna koncepta sa bitnim učinkom:
Konvencija sadrži tri bitne novine. Prvo, ona uvodi pravo na učestvovanje same dece i naglašava koliko je važno da deca budu informisana o svojim pravima. Drugo, Konvencija se bavi temama kojima se ranije nije bavio niti jedan internacionalni dokument: pravom dece, koja su pretrpela strahote i iskorištavanje da budu rehabilitovana i obavezama vlada da ukinu tradicionalne partikule koje bi mogle štetiti zdravlju deteta. Treće, ona uključuje principe i standarde koji su ranije bili sadržani samo u neobavezujućim tekstovima; ovo se posebno tiče usvajanja i izvođenja mladih pred sud. Iako su dobri zakoni i političke mere preko potrebni da bi se respektovala prava deteta, oni ipak nisu dovoljni. Države moraju stavljanjem na raspolaganje finansijskih i ljudskih resursa garantovati da su donesene prave mere. Član 4 Konvencije poziva države da učine sve da bi se Konvencija provela i da bi se garantovalo iskorištavanje svih državnih sredstava u cilju ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava deteta (...). Sledeće članove Konvencije Komitet je identifikovao kao opšta načela, koja čine bazu svih prava Konvencije:
Deset godina nakon usvajanja Konvencije ona je postala neosporno utočište za prava deteta.Kao takva, ona je izvršila uticaj na nove internacionalne instrumentarije, kao na primer na ILO-Konvenciju o najtežim formama rada dece. Ratifikovanjem Konvencije mnoge vlade su počele sa unapređivanjem prava deteta i sa uvrštavanjem načela konvencije u nacionalno pravo. To je, znači, ili ukidanje zakona koji diskriminišu decu ili stvaranje novih zakona u cilju unapređivanja prava deteta. Sledeća reakcija vlada bila je stvaranje nacionalnih struktura koje se koncentrišu na decu i mlade. Gotovo svaka vlada na svetu ima Ministarsvo, Komisiju ili Veće koje je odgovorno za decu. Svrha ovih institucija je da nacionalnu pažnju usmere na decu, da nadgledaju napredak u životu dece i da unapređuju prava deteta kroz političke odluke. Sa stvaranjem zakona i struktura vlade su bile u prilici da uvedu političke mere i programe koji su prema deci nastrojeni prijateljski u cilju unapređivanja i zaštite prava deteta. Uprkos ovom pozitivnom razvoju, pred nama je još dug put dok se Konvencija ne bude u potpunosti provodila u svim delovima sveta. U poslednjih deset godina ostvaren je veliki napredak. Preko 80 procenata sve dece sveta sada se vakciniše protiv dečijih bolesti, kao npr. protiv dečije paralize. Pristup dece čistoj vodi je od 1990. godine porastao za 10 procenata. Veliki izazov leži u obuhvatanju dece koja su do sada bila isključena iz ovakvog razvoja i napretka. Svake godine umire gotovo dvanaest miliona dece od bolesti kao što su proliv, upala pluća, malarija i ospice. U nekim zemljama svako četvrto dete umire pre svog petog rođendana. Većina dece pati zbog siromaštva i nedovoljne ishrane. Deca nemaju mogućnosti zdrave opskrbe koja bi im omogućila da se razviju u zdrave i produktivne odrasle osobe. Oko 130 miliona dece koja su u dobi kada bi trebala ići u školu, ne čine to. Dve trećine te dece su devojčice. Ovoj deci se uskraćuje njihovo osnovno pravo - pravo na obrazovanje. Procene kažu da će početkom novog stoleća biti 855 miliona nepismenih, što je jedna šestina čovečanstva. Ovakve statistike samo potvrđuju koliki se napor mora učiniti da se ostvari ono što je zacrtano. Oko 250 miliona dece radi, više miliona među njima rade pod uslovima koji ozbiljno ugrožavaju njihov opstanak, štete njihovom zdravlju i onemogućavaju im osnovno obrazovanje. Svake godine jedan milion dece dospe kao objekt u vode ilegalne seksualne trgovine. Procene kažu da jedan milion dece biva prodano ili se njima trguje, kako u nacionalnim, tako i van granica matičnih država. Mnogi od ove dece žive u uslovima koji su slični ropstvu. Zajednički faktor ovih statistika je ekonomsko iskorištavanje. Deca iza ovih brojeva žrtve su te vrste zlostavljanja. U poslednjih deset godina, od usvajanja Konvencije, u mnogim delovima zemlje bilo je socijalnih nemira. Povećala su se opterećenja za i dosad nestabilne sisteme. Deca su uvek glavne žrtve. Širom sveta raširena svest o pravima deteta, javno zgražavanje nad povredama ovih prava, i velika rezonanca medija pre deset godina su bili nezamislivi. Sve to sigurno je doprinelo da se negativni uticaji kriza na decu ublaže (...). Ljudska prava usko su međusobno povezana i jedna od drugih zavise. Povreda jednog prava deteta često vodi do povreda mnogih drugih prava. Najsiromašnija deca koja imaju najslabije mogućnosti za obrazovanje i vrlo slabu podršku od svojih porodica najčešće su u opasnosti da budu ekonomski iskorištena. Deca čija se prava u drugim oblastima zapostavljaju i ne štite, biće na samom kraju sa velikom vjerovatnoćom i ekonomski iskorištena. Devojčice su posebno ranjive. U mnogim društvima one se posmatraju kao neko ko manje vredi, te stoga često bivaju seksualno iskorištene i prisiljavane na prostituciju. S tim u vezi terre des hommes podržava mnogobrojne projekte uzroka za povrede prava deteta. Borba protiv siromaštva i stvaranje boljih mogućnosti za obrazovanja važan je sastavni deo ovih napora. 3. Studije o slučajevima i primeri iz rada terre des hommes (a) Član 32: Ekonomsko iskorištavanje — Maurice Sixto Home za decu koja na Haitiju rade kao sluge u kućama Haiti je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Zbog ekstremno teških životnih uslova mnoge porodice sa sela svoju decu šalju u grad u nadi da će im se uslovi za život tamo poboljšati, te da će imati veću šansu za obrazovanje. Ova deca su uglavnom devojčice, a neke od njih su mlađe od 12 godina. Oni se daju gradskim porodicama kao sluge u kućama. Njihov broj procenjuje se na 200.000. Ne postoji nikakav zakonski propis po kojem bi bila obavezna naknada za ovaj posao. Deca žive odvojeno od svojih porodica, nemaju mogućnosti da se obrazuju, rade i po 18 sati dnevno i neretko bivaju seksualno iskorištena. Zbog svega navedenog pre deset godina osnovana je Maurice Sixto Home. Terre des hommes Švajcarske podržava Maurice Sixto Home, što je zapravo projekt namenjen deci koja rade kao sluge po kućama. Cilj je da se toj deci omogući obrazovanje, da se ojača njihovo samopouzdanje, da se razvijaju njihovi talenti i da im se, pre svega, objasni da se njihova prava krše. Home se kod onih koji zapošljavaju ovu decu zalaže za procenjivanje dece. Jednom mesečno poslodavci se pozivaju u Home i oni bivaju informirani o aktivnostima organizacije.Na taj način se pokušava probuditi svest o situaciji u kojoj se ta deca nalaze i o njihovim pravima. Na ovaj način saradnici na projektu mogu delovati preventivno protiv zlostavljanja i zapostavljanja. Home pokušava da decu - pre svega one najmlađe - ponovo integriše u njihove porodice. Različitim aktivnostima pomaže se deci da otkriju svoje talente i sposobnosti, te da na taj način jačaju svoje samopouzdanje. Oni Home posećuju po nekoliko sati svakog popodneva, tamo učestvuju u obrazovnom programu, koji pokušava biti što bliži planu i programu regularnih škola. Kao dodatnu nastavu imaju tzv. ručni rad, kao što je šivanje, stolartsvo, grnčarija i kuhanje. Svakodnevno deca dobijaju po jedan obrok, a svakog petka sva deca zajedno, te socijalni radnici i radnice sastaju se na zajedničkoj večeri. (b) Članovi 37 & 40 : Mogućnost izvođenja mladih pred sud — Obrazovanje ljudi koji imaju poslovni kontakt sa decom koja su u konfliktu sa zakonom Uprkos nacionalnim i internacionalnim zakonima po kojima deca koja dospeju u konflikt sa zakonom ne smeju biti poslana u zatvor, mnoga deca su konfrontirana sa hapšenjima, te su izložena najlošijim postupcima. Kazneni sistem se prema deci odnosi posebno loše. Uskraćuju im se mnoga prava i olaksavajuće okolnosti, koja im po oblasti civilnog prava pripadaju, a nemaju prava koja imaju odrasli u kaznenom sistemu. Fondacija terre des hommes u Lozani organizuje obrazovne ponude za ljude koji se poslovno susreću sa uhapšenom decom i bave se mogućnostima izvođenja mladih pred sud u različitim zemljama, između ostalog u Republici Gvineji i u Mauritaniji. Organizuju se seminari za ljude koji se poslovno sreću sa uhapšenom decom, da bi im se objasnilo koliko je važno štititi decu i poštovati njihova prava. Ubeđenja da se situacija mnoge uhapšene dece ne može još dugo tolerisati od strane internacionalne zajednice, terre des hommes iz Lozane dalo je preporuke koje se tiču mogućnosti izvođenja mladih pred sud. Pri tome je osnovni princip da se maloletnik koji dođe u konflikt sa zakonom nalazi u jednoj prelaznoj fazi razvoja i da svaka odluka koja biva donesena protiv njega može ostaviti trajne konsekvence. U svakom slučaju moraju se preduzeti mere da se svim maloletnicima omogući reintegracija. Tvrdnja da se protiv rastućeg kriminala mladih može boriti smanjivanjem starosne granice nakon koje i mladi mogu biti kažnjeni i pooštravanjem mera u zatvorima, nije ništa nego priznanje društva da je ono zakazalo. Preporuke Fondacije terre des hommes iz Lozane sadrže:
(c) Član 38: Oružani konflikt — Koalicija za stopiranje angažovanja dece-vojnika Najmanje 300.000 dece ispod 18 godina trenutno učestvuje u konfliktima širom sveta. Mnogo više njih pripada ili opozicionim ili vladinim naoružanim trupama koje svakog časa mogu biti poslane u borbu. Deca-vojnici su žrtve mnogobrojnih povreda ljudskih prava. Oni smrti i ranjavanju ne bivaju izloženi samo u toku borbe, nego i onda kad pokušavaju izbeći prisilnu regrutaciju ili pobeći iz vojske. Oni su izloženi mučenju, zlostavljanju, seksualnom iskorištavanju, riziku po njihovo zdravlje, zlostavljanju drogama i alkoholom, odvojeni su od svojih porodica, nemaju mogućnosti školovanja, a kad ih uhvate neretko su izloženi izricanju smrtne kazne od države ili dugogodišnjem hapsu. S ubeđenjem da svi, koji po internacionalnom pravu mogu biti definisani kao deca, ne treba da učestvuju u oružanim konfliktima, šest nevladinih organizacija je juna 1998. godine osnovalo Koaliciju za stopiranje angažovanja dece-vojnika. Cilj Koalicije je usvajanje i provedba Opcionalnog protokola Konvencije o pravima deteta, koji bi zabranio vojnu regrutaciju i angažovanje u oružanim konfliktima bilo koga ispod 18 godina. Koalicija se, također, zalaže za priznavanje i provedbu ovog standarda od državnih ali i nedržavnih oružanih trupa i grupacija. Koalicija se sastoji od nacionalnih kampanja u više od 30 država širom sveta. Od početka rada Koalicije došlo je do nekoliko pozitivnih etapa u razvoju iz oblasti deca-vojnici. Tu spadaju:
Rad Koalicije uslovio je bolje razumevanje razloga i posledica učešća dece u oružanim sukobima. (d) Član 1-41: Ulična deca u Indiji - »Vatsalya Foundation« u Mahalaxmi, Mumbai u Indiji Indijski Ustav kaže da svako dete ima pravo na jednake šanse i na dostojanstvo. Da bi se ispunili ovi ciljevi Vatsalya Foundation je razvila jedan program s ciljem pomoći finansijski ugroženoj deci, koji podržava terre des hommes Danske. U Mumbai-ju (raniji Bombaj), Indija, deca žive na ulici. Na taj način oni beže od nasilja i zlostavljanja. Ta deca žive na trotoarima, u parkovima, ispod mostova. Neretko oni jedu hranu koju nađu u kantama za smeće. Da bi preživeli oni rade kao skupljači starih stvari, čistači cipela, nadničari, čistači ulica ili prosjaci. Odvojeni su od društva, uskraćena su im njihova prava. Ova deca imaju vrlo malo samopouzdanja, pate od depresija i načelno su nepoverljivi prema odraslima. Njihovo ponašanje je puno rizika, samouništavajuće i često vodi u kriminal. Vatsalya ima kontakt sa preko 1.500 ulične dece u dobi od sedam do 17 godina. Preko 200 ulične dece svakodnevno posećuju centar. Saradnici Vatsalya Fondacije susreću se sa njima na mestima gde se ova deca obično okupljaju. Saradnici im na licu mesta, dakle, na ulici ponude pomoć, npr. savetovanja ili medicinsku pomoć. Postoji SOS-telefon koji je aktivan 24 sata dnevno, tako da sva deca mogu nazvati i obratiti se za pomoć. Oni mogu zaraditi i nešto novca ukoliko štampaju karte, ili proizvode stolnjake, salvete, šalove i slično. Smeštaji su za ovu decu kao kuća. Po svojoj želji oni mogu doći i otići. Kad odrasliji konačno napuste dom, mlađi ostaju u grupama od po pet njih dok konačno ne budu u stanju da se brinu sami o sebi. Ponekad neka od te dece koja su ranije posećivala centar, a sada sami sebi zarađuju za život, dolaze ponovo u centre i pomažu u radu - to je jedna vrsta poruke mlađima. Redovne aktivnosti centra su:
Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se kreativna i uspešna rešenja mogu pronaći i da su se i do sada pronalazila kad je politička volja bila tu. Najvažnija pouka izvučena iz toga je da je politička volja ključni faktor za provođenje Konvencije o pravima deteta i da ona može voditi do mobilisanja adekvatnih resursa. Zbog toga je terre des hommes od usvajanja Konvencije povećala svoje savetodavne aktivnosti i aktivnosti lobiranja. Na osnovu obimnih iskustava i na osnovu desetogodišnjeg rada sa Konvencijom o pravima deteta terre des hommes može formulirati/formulisati 10 principa za efektivno provođenje Konvencije. Ovi principi su vrlo prirodni, ali oni istovremeno predstavljaju efektivan okvir za ostvarivanje Konvencije. Pošto su jedan sa drugim povezani, ne bi trebali da se provode odvojeno. Neki od njih odnose se na vlade, neki na civilno društvo, ali svi principi su od bitnog interesa za svaku osobu kojoj sreća deteta leži na srcu. Deca sveta ne mogu čekati, ona imaju svoja prava koja se trebaju ostvariti ovde i sada! [Natrag na pregled]10 godina - 10 principa °°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° Praviti nacrte programa koji su pravno osnovani * Identifikovati najbolje interese deteta i unapređivati ih svakom merom koja ih se tiče * Slušati glas dece i respektovati njihovo stanovište * Rad sa partnerima na licu mesta i respektovanje njihove kulture * Posmatrati decu kao srce jednog društva i opširno razgovarati o osetljivim područjima * Garantovati da se deci pri upotrebi resursa da prednost, pogotovo u vreme privrednih kriza * Garantovati obrazovanje za sve * Osigurati provođenje odgovarajućih zakona koji prihvataju prava deteta * Napraviti kulturu poštovanja prava deteta i mobilisati sve strukture društva, uključujući privredu i medije, pri provedbi prava deteta * Pronaći političku volju za pravu promenu
[Početak stranice] [Početna stranica-Ljudska prava] [Pregledni dijagram] |
|
Teme: Ljudska
prava I Uzori I Demokratija I Partije I Evropa
I Globalizacija I Ujedinjene
nacije I
Održivi razvoj
|
