Na ovoj stranici naći ćete kratke novinske članke sa primerima povreda prava deteta (novinski izveštaji 4-6) ili sa kritikom na lošu provedbu konvencije o pravima deteta (novinski izveštaji 1-3). Dalje Vam stavljamo na raspolaganje tekstove koji Vam daju oslonac šta se može učiniti protiv iskorištavanja rada dece (novinski izveštaji 7-8): 

dpa od 3.4.98. godine

Bonn (dpa): Prema mišljenju organizacija za pomoć Nemačka krši Konvenciju UN-a o pravima deteta. Zastupnici Pro Asyla kritikuju to da Savezna vlada bez reakcije posmatra kako socijalno zapostavljanje, beda, teškoće u razvoju ili strano poreklo ograničavaju prava deteta. Pre svega,  deca izbeglice su žrtve masovnih nemačkih kršenja Konvencije. Prema Pro Asylu proterivanje dece koja traže azil, pokazuje to da nemačke vlasti umesto prava na azil praktikuju pravo odbrane od stranaca. 

[Početak stranice]

Frankfurter Rundschau od 4.4.1998. godine

(od Jörg Schindler)

U ophođenju sa decom izbeglicama Nemačka, prema mišljenju boraca za ljudska prava,  krši internacionalno važeće norme. 

Frankfurt a.M., 3. april. Prema rečima Pro Asyla i "National Coalition" u ovoj zemlji rangira jedan" kao zakon o odbrani od stranaca krivo shvaćeni zakon o strancima" po pravilu ispred dobrobiti deteta. Čak i nakon šest godina nakon što je Nemačka ratifikovala Konvenciju UN-a o pravima deteta proterani su maloletnici pod upitnim okolnostima, izveštavaju organizacije u petak u Bonnu. Sa jednom akcijom dopisnica "Coalition" kojoj pripada otprilike 100 drugih društava želi skrenuti pažnju na "teško povređivanje" međunarodnog prava. 

Po mišljenju glasnogovornika Pro Asyl-a, Heiko Kauffmann, ponašanje mnogih političara svedoči o "birokratskom cinizmu, organizovanom nedostatku odgovornosti i nedostatku civilne hrabrosti". Kao "školski primer državne politike razgraničenja" on je imenovao slučaj Neshe Özmen, pripadnice naroda Kurda: Sedamnestogodišnjakinja je jula 1997. godine poslata iz Heilderberg-a u Tursku, iako je veliki deo njene porodice već  ubila tamošnja vojska. Njena majka je zlostavljana i od tada joj je potrebna nega. Uprkos tome stutgartsko Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučilo je da Neshe mora napustiti zemlju. Od tada ne prestaju protesti u Heilderberg-u. Početkom ove godine, Ministar unutarnjih poslova, Thomas Schäuble (CDU) je popustio i nagovestio za Neshea  barem posetilačku vizu. Međutim, ne postoji baš velika verovatnoća da će je ona i dobiti. Nakon što je Neshe, koja trenutno živi u Turskoj kod roditelja kojima je potrebna stalna nega, rekla da bi rado doputovala u Heildelberg za vreme Uskrsa, Vladin Prezidijum u Karlsruhe-u se tome usprotivio. Razlog: Pretpostavlja se da Neshe ne bi došla samo u posetu - te je dodeljivanje vize "za sada isključeno".   

Pro Asyl i "National Coalition" taj slučaj ne žele ostaviti na tome: u četvrtak će oni poslati dva protestna pisma Thomasu Schäubleu i Saveznom ministru inostranih poslova Klausu Kinkelu (FDP), koji je Konvenciju o pravima deteta označio kao događaj u istoriji UN-a. U sledećim mesecima borci za ljudska prava žele pridobiti što veći broj građana za svoju akciju protestnih pisama, da bi se na taj način odgovorni političari pokrenuli da pronađu "humano rešenje za Neshe u smislu blagostanja dece". Za Kaufmanna se tu postavlja jedno principijelno pitanje: "Koliko je jaka jedna država, koliko je jaka jedna demokratija, za koju deca predstavljaju opasnost i koja mora da na deci egzekutuje strogoću svojih zakona i da ih silom pošalje u neizvesnu budućnost?" 

[Početak stranice]

Cornelia Schmitz, u: Das Parlament br. 52-53, 24./31.12.1999. godine

Bilans UNICEF-a

Na kraju godine partnerstva Berlina preko UNICEF-a 13. decembra Savezni predsednik Johannes Rau, Reinhard Schlagintweit, predsedavajući nemačkog Komiteta pri UNICEF-u, Carol Bellamy, egzekutivna direktorica UNICEF-a i UNICEF-ov ambasador Sir Peter Ustinov dali su izveštaj o situaciji "dece u svetu 2000.". 

"Mnogi od ciljeva svetskog vrha, postavljeni 1990. godine, su ostvareni", naglasio je Schlagintweit, "kao na primer smanjenje stope smrtnosti dece i majki, smanjenje broja nepismenih ili osiguranje osnovnog obrazovanja. Međutim, jaz između bogatih i siromašnih sve je veći." 

"Dve trećine dece na zemaljskoj kugli moraju se zadovoljiti sa manje od dva dolara dnevno. Vlade nisu ispunile svoje obaveze, Konvencija o pravima deteta se ne provodi" - tako je predsedavajući izrazio svoju kritiku. UNICEF zahteva veće političke napore i više pritisaka u cilju smirivanja oružanih konflikata, čije su prve žrtve deca i žene. Polovina od 31 miliona izbeglica i prognanih su deca i mladi do 18 godina. Zbog slabog imuniteta u toku 1998. godine dva miliona dece u Africi su postali žrtve SIDE.  

Savezni predsednik Rau rekao je da je tužno što se još uvek mora podsećati na prava deteta. On je postavio pitanje o stanju u kojem se nalazi jedna civilizacija u kojoj se deca koriste kao vojnici, radnici ili kao roba prostitucije. 

Egzekutivna direktorica Bellamy ustanovila je da nejednakosti između industrijskih zemalja i zemalja u razvoju stalno rastu. Godišnje još uvek umire 11 miliona dece od izlečivih dečijih bolesti, kao što su ospice ili bolesti želuca i crijeva. Oštećivanje dece koje nastaje nedovoljnom ili potpuno izostavljenom zdravstvenom brigom, nedovoljnim školskim obrazovanjem, nedovoljnom prehranom i nedostatkom vode za piće, utiče i na društvo, kojem se uskraćuje ljudski potencijal.  Bellamy je još jednom pozvala na korištenja mogućnosti datih Konvencijom o pravima deteta. Ona je pozvala na izgradnju struktura za provedbu prava deteta i naglasila da svi planovi i instrumentariji za to postoje već odavno. 

[Početak stranice]

Stuttgarter Zeitung od 16.09.1999. godine

Ubijeno dva miliona dece 

"Terre des hommes" je deset godina nakon donošenja UN-Konvencije o pravima deteta izvukla poražavajući bilans: od 1989. godine dva miliona dece širom sveta ubijeno je u ratovima i oružanim konfliktima, oko šest miliona dece je povređeno. Deset miliona dece pati od ratnih trauma. 

[Početak stranice]

Stefan Klein, u: Süddeutsche Zeitung od 24./25.08.1996. godine

Dete kao roba 

Da li u Sri Lanci (gde se ceni da ima 17.000 dece koja se prostituišu), i Tajlandu (najmanje 200.000), Indiji (400.000) ili na Filipinima (60.000) — gotovo svugde oni koji iskorištavaju decu pronalaze bogatu ponudu. Treba samo da "zagrabe", a finansijski ih to ništa ne košta.  

(...) Dugo se počinioci nisu morali brinuti da će platiti za svoja zlodela. Od jednog policajca sa Sri Lanke čula se rečenica: "Kako ja mogu uhapsiti nekog belca?" A i kad bi došlo do sudskog postupka, suci su uglavnom bili milosrdni prema počiniocima (...) Ipak, rajska vremena za izopačene su na samom kraju, perverzno zadovoljstvo ima sve veću cenu. 

[Početak stranice]

Süddeutsche Zeitung od 17.09.1996. godine

Rad dece koji se iskorištava 

Organizacije za zaštitu prava deteta terre des hommes i UNICEF optužile su iskorištavanje više od stotinu miliona dečaka i devojčica širom sveta kroz prisilni rad. Povodom Svetskog dana deteta predstavnici obe organizacije u Bonu izjasnili su se protiv "nediferenciranih" bojkota proizvoda nastalih iz prisilnog rada dece i protiv pokušaja opšte zabrane tih proizvoda. Oni su preporučili drugačiji način borbe protiv takvog rada dece, naime, bolje ponude obrazovanja, propise o zaštiti na radu i proveru iskorištavajućeg ponašanja u industrijskim zemljama. 

Po procenama internacionalnih radnih organizacija trenutno više od 200 miliona dece ispod 15 godina rade. Krajem desetleća pretpostavlja se da će biti 375 miliona dece koja rade kao čistači cipela, prodavači novina, u poljoprivredi, u proizvodnji tepiha, u kamenolomima ili na raščišćavanju mina, rekla je Petra Boxler iz organizacije terre des hommes. Rad dece je, pre svega, posledica siromaštva i nedostatka drugih alternativa. Ona smatra obaveznim sprečiti iskorištavanje dece putem prostitucije, prisilnog rada i robovanja. Ovo zahteva socijalne i ekonomske perspektive, kao i medicinsku rehabilitaciju. Po njenim podacima oko 40 procenata dece radi da bi finansiralo svoje školovanje.  

[Početak stranice]

[Početak stranice]

[Početak stranice]