 |
Konvencija
o pravima deteta
(prihvaćena od
Plenarne
skupštine Ujedinjenih nacija 11. 12. 1989. godine) |
Član 1:
Definicija deteta
Svaka osoba ispod 18 godina smatra se detetom, ukoliko ta starosna granica nije
prema nacionalnim zakonima niža.
Član 2:
Jednako postupanje
Sva prava važe bez izuzetka za svako dete. Obaveza je svake države da decu
zaštiti od bilo kakve forme diskriminacije.
Član 3: U
najboljem interesu deteta
Kod donošenja političkih, pravnih i društvenih odluka najpre se u obzir moraju
uzeti interesi deteta.
Član 4:
Provođenje prava
Vlade se obavezuju da će učiniti sve kako bi se u praksi provela prava navedena
u Konvenciji.
Član 5:
Uloga roditelja
Vlade priznaju prava i obaveze roditelja i drugih članova porodice da dete
usmeravaju kako to odgovara njegovom razvoju.
Član 6:
Opstanak i razvoj
Svako dete ima pravo na život. Država se izričito obavezuje da
će garantovati
opstanak i razvoj deteta.
Član 7:
Ime i nacionalnost
Svako dete od rođenja ima pravo na ime. Dete, takođe, ima pravo na
nacionalnu pripadnost. Ukoliko je to moguće, deca treba da poznaju imena svojih
roditelja i da ih nose.
Član 8:
Zaštita identiteta
Država se obavezala da će štititi službeni identitet svakog deteta i ukoliko to
bude potrebno ponovo ga uspostaviti. Ovo se, pre svega, odnosi na ime,
nacionalnost i porodičnu pripadnost.
Član 9:
Odvajanje od roditelja
Svako dete ima pravo na zajednički život sa roditeljima, osim kad
taj zajednički život ugrožava dobrobit deteta. Dete, također, ima pravo da
kontaktira sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od oca, majke ili od oboje.
Član 10:
Spajanje porodice
I deca, kao i njihovi roditelji, imaju pravo otići iz jedne zemlje u drugu, ako
je svrha toga spajanje porodice i održanje kontakta između roditelja i dece.
Član 11:
Ilegalni odlazak iz zemlje i oduzimanje slobode
Država je obavezna da uz pomoć nekog od roditelja ili uz
pomoć nekog trećeg spreči otmicu ili bilo koju drugu formu oduzimanja slobode
deteta u
inostranstvu.
Član 12:
Mišljenje deteta
Svako dete ima pravo da svoje mišljenje javno kaže. Dete ima pravo da bude
saslušano u svim prilikama ili merama kad ga se to tiče.
Član 13:
Sloboda mišljenja
Svako dete ima pravo da iznese svoje namere i da bude informisano,
ne obraćajući
pažnju na nacionalne granice država.
Član 14:
Sloboda misli, savesti i religije
Država mora poštovati pravo deteta na slobodu misli, savesti i religije, bez
da ograničava odgovarajući uticaj roditelja.
Član 15:
Sloboda okupljanja
Deca imaju pravo da se sreću sa drugima i da se ujedinjuju.
Član 16:
Zaštita privatnosti
Deca imaju pravo na zaštitu od ometanja njihovog privatnog života, njihove
porodice, od upada u njihov stan i zaštitu od ometanja njihovog
dopisivanja.
Član 17:
Pristup odgovarajućim informacijama
Država mora garantovati da dete ima pristup informacijama i drugim
saopštenjima iz mnogostrukih izvora i podsticati masovne medije da nude
informacije koje su socijalno i kulturno korisne za dete. Osim toga, država štiti
dete od
štetnih informacija i saopćenja.
Član 18:
Roditeljska odgovornost
Oba roditelja nose najveću odgovornost za odgoj i razvoj deteta. Država se
obavezuje da će pomagati roditeljima u ispunjavanju ove zadaće.
Član 19:
Zaštita od zloupotrebe i zapostavljanja
Država štiti dete od svake forme zlostavljanja od roditelja ili
drugih osoba koje imaju pravo na brigu, te razrađuje odgovarajuće socijalne
programe da bi sprečila zloupotrebu i pomogla onima kojima je
pomoć potrebna.
Član 20:
Zaštita dece koja nemaju porodicu
Država se obavezuje na osiguranje posebne zaštite za decu koja nemaju
porodicu,
te se obavezuje na pronalazak odgovarajućeg smeštaja unutar
porodica-posvojitelja ili
odgovarajućih institucija koje se bave odgojem i brigom o deci.
Član 21:
Posvojenje
Posvojenja trebaju biti dozvoljena samo u najboljem ineresu deteta i mogu se
izvršiti tek nakon dozvole nadležnog organa i nakon pristanka roditelja,
rođaka
ili drugih za dete odgovornih osoba.
Član 22:
Deca izbeglice
Deci izbeglicama mora biti pružena posebna zaštita. Država mora sarađivati sa kompetentnim organizacijama, koje toj
deci mogu
pružiti zaštitu i pomoć.
Član 23:
Deca sa teškoćama u razvoju
Svako dete sa teškoćama u razvoju ima pravo na posebnu brigu, obrazovanje i
unapređivanje. Na taj način svakom se detetu sa teškoćama u razvoju treba
omogućiti najveća moguća mera samostalnosti i socijalne integracije.
Član 24:
Zdravlje i zdravstvene službe
Svako dete ima pravo na najviši mogući standard u smislu zdravstvene brige.
Pri
tome, u najvažnije zadatke države spadaju osnovna zdravstvena briga, preventivna
medicinska zaštita, zdravstveni odgoj putem pojašnjenja datih u javnosti, kao i
redukovanje stope smrtnosti kod novorođenčadi. Sve države se u vezi s tim
obavezuju na razvijanje saradnje u cilju omogućavanja pristupa
zdravstvenim službama svoj deci sveta.
Član 25:
Redovna provjera smeštaja
Svako dete koje je smešteno u nekoj instituciji ili prima medicinsku njegu,
ima pravo na redovnu proveru njegovog ličnog stanja.
Član 26:
Socijalna sigurnost
Svako dete ima pravo na socijalnu sigurnost uključujući socijalno
osiguranje.
Član 27:
Životni standard
Svako dete ima pravo na životni standard koji mu omogućava potpun telesni,
duhovni, duševni, socijalni i ćudoredan razvoj. Obaveza roditelja je,
na prvom mestu, da za decu obezbede odgovarajući životni standard. Ali,
obaveza
države
se sastoji u brizi o tome da se prava deteta mogu ostvariti. Ova obaveza
države može sadržavati i materijalnu pomoć države roditeljima.
Član 28:
Odgoj i obrazovanje
Svako dete ima pravo na obrazovanje, a obaveza države pri tom je da besplatno
pohađanje osnovne škole učini obaveznim, da razvija
različite forme daljeg obrazovanja i da deci, shodno njihovim sklonostima,
omogući pristup visokoškolskim ustanovama. Disciplina koja je pri svemu tome neophodna u
školama
ne sme kršiti prava niti dostojanstvo deteta. Razvoj saradnje trebao
bi da pospeši provedbu ovog prava.
Član 29:
Svrha obrazovanja
Obrazovanje potpomaže potpun razvoj ličnosti, talenata, kao i duhovnih i
telesnih sposobnosti deteta. Obrazovanje priprema dete na život u kojem ono
treba da bude svesno odgovornosti kao građanin slobodnog društva; ono unapređuje
poštovanje deteta od njegovih roditelja, njegov kulturni
identitet, ali i toleranciju i razumevanje za vrednosti koje imaju
drugi ljudi.
Član 30:
Deca koja pripadaju nacionalnim manjinama i prastanovnicima
Deca koja pripadaju nacionalnim manjinama i prastanovnicima imaju pravo da
neguju sopstvenu kulturu, religiju i da koriste svoj sopstveni jezik.
Član 31:
Slobodno vreme, odmor i kulturne aktivnosti
Svako dete ima pravo na mir i odmor, kao i pravo na igru i učešće u kulturnim
i umetničkim događajima.
Član 32:
Rad dece
Svako dete ima pravo na zaštitu od rada koji ugrožava njegovo zdravlje ili
sprečava njegovo obrazovanje i razvoj. Država
utvrđuje najnižu
starosnu granicu za dobijanje radne dozvole i reguliše sve uslove rada.
Član 33:
Zloupotreba droga
Deca imaju pravo biti zaštićena od upotrebe droga i opojnih sredstava,
kao i od učešća u produkciji ili trgovini drogom.
Član 34:
Seksualna zloupotreba
Država štiti dete od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja, kao i od
prostitucije i pornografije.
Član 35:
Trgovina decom
Država je obavezna preduzeti sve mere za sprečavanje prodaje i trgovine
decom.
Član 36:
Ostale forme iskorištavanja
Svako dete ima pravo na zaštitu od bilo koje forme iskorištavanja.
Član 37:
Mučenje i oduzimanje slobode
Ni jedno dete ne sme se mučiti, niti se prema njemu sme okrutno
postupati; ono ne sme biti protupravno kažnjeno, niti mu se na taj način
sme
oduzeti sloboda. Smrtna kazna ili doživotna kazna zatvora bez mogućnosti
pomilovanja ne smeju se izricati deci mlađoj od 18 godina. Deca kojima je
oduzeta sloboda, moraju u zatvorima biti smeštena odvojeno od odraslih, ukoliko
za dobrobit deteta ne važi suprotno. Deca, koja su zatvorena moraju imati
pravno ili neko drugo odgovarajuće zastupanje pred sudom i mora im se omogućiti
kontakt sa roditeljima.
Član 38:
Oružani konflikti
Sve države moraju preduzeti mere s ciljem osiguranja neučestvovanja dece
mlađe od 15 godina u
oružanim konfliktima. Niti jedno dete ispod 15 godina ne sme biti
regrutovano u oružane snage. Po humanitarnom narodnom pravu sve države moraju brinuti o
zaštiti dece u ratu i o tome da im se u toku rata
osiguraju sve potrepštine za život.
Član 39:
Rehabilitacija
Država se obavezuje da deci koja su žrtve oružanih konflikata i deci koja su
bila mučena, zapostavljana, iskorištavana i zlostavljana osigura odgovarajuću
brigu s ciljem njihovog oporavka i socijalne integracije.
Član 40:
Mogućnost izvođenja mladih pred sud
Dete koje dospe u konflikt sa zakonom ima pravo da se prema njemu postupa na
način koji podržava njegovo dostojanstvo i osećaj
samovrednosti; mora se
obratiti pažnja na njegovo starosno doba i na socijalnu reintegraciju. Dete
ima pravo na državno-pravni postupak i poštovanje građanskih prava, kao i pravo
na pravnog ili drugog zastupnika u cilju njegove odbrane. Ukoliko je to
moguće trebaju se izbegavati sudski postupci i smeštanje u popravne
domove.
Član 41:
Prednost višim pravnim standardima
Ukoliko su uslovi za prava deteta po nacionalnom ili internacionalnom
zakonodavstvu povoljniji od ove Konvencije, onda, naravno, važe odredbe tih
zakona.
[Član 42
do člana 54 bave se obavezama država pri provedbi Konvencije]
[Početak
stranice] [Početna
stranica-Ljudska prava] [Pregledni
dijagram]
