Kako su se razvila ljudska prava?

Ideja o ljudskim pravima ima svoje korene u grčkoj filozofiji antike i u religiji: Svi ljudi su pred Bogom jednaki. Razvoj ove ideje da se podeliti u tri koraka:

1. korak: Filozofski koreni (univerzalno pravo)

2. korak: Političko ostvarenje u okviru nacionalnih država

3. korak: Političko ostvarenje sa univerzalnim pravom u Ujedinjenim nacijama 

Filozofija prirodnog prava igrala je važnu ulogu u razvoju ljudskih prava. Njoj je posvećena proširena tema "Prirodno pravo".

• Pregled razvoja ljudskih prava prikazuje dijagram 1.

• Istorija ljudskih prava na osnovu najvažnijih dokumenata prikazana je dijagramom 2.

• Lista najvažnijih podataka nalazi se u hronologiji.

• Izvodi iz najvažnijih tekstova razvoja ljudskih prava mogu se naći kao materijali na stranicama dokumenata:„Virginia Bill of Rights" (1776), Američko proglašenje nezavisnosti (1776), „Povelja o ljudskim i građanskim pravima" u jeku Francuske revolucije (1789) i naravno UN-ova "Opšta povelja o ljudskim pravima" (1948).

• Diskusija o univerzalnosti ljudskih prava, kojima je bilo prebačeno da su isuviše eurocentrična dovela je do novog pokreta - svetski ethos. I ova tematika obrađena je u okviru jedne proširene teme.

• Dalja proširena tema osvetljava težak pojam "Dostojanstva čoveka".

• Jedna proširena tema posvećena je i debati o "Opštoj povelji o dužnostima čoveka" kao dodatku "Povelji o ljudskim pravima" iz 1948. 

1. Korak: Filozofski koreni

Već u antičkoj grčkoj filozofiji, dakle, pre više od 2000 godina razvila se ideja o jednakosti svih ljudi, ideja o prirodnom pravu koje pripada svakom čoveku. Ova tradicija prirodnog prava doživela je svoj dalji razvoj u ranom hrišćanstvu i drugim religijama: Sve ljude Bog je stvorio jednake po uzoru na samog sebe. Ove dve niti čine koren ideje o ljudskim pravima. Ali ipak, one tada nisu imale mnogo toga zajedničkog sa političkom realnošću. Radilo se o filozofskim posmatranjima koja su zahtevala univerzalno pravo, ali koja su u svet politike i prava bila prenesena postepeno, tek početkom Novog doba. 

Centralni značaj za to pripada novovremenskoj filozofiji prirodnog prava, a pre svega engleskom filozofu Džonu Lokeu. Njegovo delo značilo je odlučujući duhovni proboj ideje o neotuđivim ljudskim pravima: „The State of Nature has a Law of Nature to govern it, which obliges everyone: And Reason, which is that Law, teaches all Mankind, who will but consult it, that being all equal and independent, no one ought to harm another in his Life, Health, Liberty and Possessions." [vidi  i  proširenu temu "Prirodno pravo"]

Život, sloboda i privatno vlasništvo za Džona Lokea su nepromenjiva urođena prava čoveka. Svrha svake države je da štiti ova prirodna ljudska prava. Dakle, on svojom političkom filozofijom obavezuje državu na zaštitu ljudskih prava i time povlači odlučujući korak od apstraktne ideje o ljudskim pravima do njenog konkretnog ostvarenja u okviru države. Ove zamisli prihvatili su ustavotvorci u Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama i ugradili ih u svoje Ustave. 

2. Korak: Političko ostvarenje u okviru nacionalnih država

Vodeću ulogu ovakvog razvoja imala je Engleska. Već 1215. sa “Magna Charta Libertatum” iznuđena su određena prava od kralja, dokumentom “Petition of Rights” iz 1628. zagarantovana je nepovredivost građanina, a “Habeas-Corpus-Akte” iz 1679. bio je odlučujući preokret za utemeljenje ideje o ljudskim pravima u konkretnom državnom pravu. Tim aktom građanin je bio zaštićen od bezrazložnog hapšenja. Uhapšenik se morao u roku od dvadeset dana izvesti pred suca.

Ova prava važila su i u engleskim kolonijama, dakle, i u Sjedinjenim Američkim Državama. U jeku borbe za nezavisnost tamo je po prvi put u istoriji formulisan Katalog ljudskih prava i to pozivajući se direktno na zamisli Džona Lokea, tj. „Virginia Bill of Rights" iz 1776, dokument koji se pored Američkog proglašenja nezavisnosti iz iste godine ubraja u najvažnije dokumente istorije ljudskih prava. Oba dokumenta stoje na raspolaganju kao materijali i zaista se isplati zaviriti u njih. Dokumentom „Virginia Bill of Rights" sledeća prava proglašena su neotuđivim ljudskim pravima i od tada grade jezgro ljudskih prava:

• Pravo na život, slobodu i privatno vlasništvo

• Sloboda okupljanja i sloboda štampe

• Sloboda kretanja i pravo na peticiju 

• Pravo na pravnu zaštitu 

• Glasačko pravo

Ustavno-pravno ostvarenje ideje o ljudskim pravima krenulo je sa velikim zaletom iz Francuske u kontinentalnu Evropu. Francuska revolucija iz 1789. sa svojom parolom “liberté, égalité, fraternité” izvršila je izuzetan uticaj. 26. augusta 1789. prihvaćena je „Povelja o ljudskim i građanskim pravima" koja se, takođe, može pronaći na stranicama sa ostalim materijalima. Ona sadrži patetički pokušaj naglašavanja univerzalne važnosti ljudskih prava. Ali, najprije je reč o tome da se u pojedinim nacionalnim Ustavima ljudskim pravima osigura značenje osnovnih prava, što se u toku 19. veka i desilo u gotovo svim evropskim državama. Političko i pravno ostvarenje filozofske ideje o ljudskim pravima u dobroj meri je uspelo do sredine našeg veka.

Međutim, sada dolazi do sledećeg problema: Ljudska prava iziskuju univerzalnu važnost, međutim, obavezujuća garancija za njih kao za osnovna prava bila je ograničena na uski okvir nacionalnih država. Ova protivrečnost uzeta je u razmatranje u trećem koraku, i to pokušajem univerzalnog političkog i pravnog ostvarenja ljudskih prava.

3. Korak: Univerzalno političko ostvarenje (Ujedinjene nacije)

Pre svega užasni zločini u toku Drugog svetskog rata podstakli su ljude na razmišljanje, kako bi se moglo osigurati važenje ljudskih prava širom sveta. Ono što se desilo nije se smelo više ponoviti. Svi ljudi na svetu trebali bi imati osnovna prava i slobode. To je bio jedan od najvažnijih pokretača za osnivanje Ujedinjenih nacija. Zaključkom svih država ljudska prava nisu više bila stvar pojedinih država, nego su postala prilikom međunarodne zajednice država. Ovo je sadržano u jednom ugovoru između država, u tzv. Povelji Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 26. juna 1945. godine.

U njoj se kaže da se sve države članice obavezuju, da će zajedno i svaka za sebe sarađivati sa Organizacijom u smislu provođenja ciljeva Organizacije (član 56), a u ove ciljeve se ubraja zaštita ljudskih prava. Ovim članom svaka država članica Ujedinjenih nacija, a to su danas gotovo sve zemlje sveta, obavezuje se na poštovanje ljudskih prava. Da bi bilo jasno šta su to tačno ljudska prava sastavljena je "Opšta povelja o ljudskim pravima", koja je usvojena 10. decembra 1948. godine. Ona predstavlja listu ljudskih prava, koja se mogu podeliti u više grupa, o čemu će biti više reči u Osnovnom kursu 3.

"Opšta povelja o ljudskim pravima" kao dokument stoji u celosti na raspolaganju na stranicama sa ostalim materijalima. Ona označava početak pokušaja univerzalne političke i pravne provedbe ljudskih prava. Njome se želi ukinuti protivrečnost između univerzalnog zahteva i nacionalnog značenja ljudskih prava. Da do toga predstoji još dug put videt ćemo u Osnovnom kursu 4, kad se njime pozabavimo, a ko nadgleda ljudska prava u Osnovnom kursu 5, kad sagledamo primere kršenja ljudskih prava. U proširenoj temi "Svetski ethos" se radi o pokušaju da se u dijalogu religija i kultura utvrde zajedničke vrednosti svih ljudi - jedan svetski ethos - da bi se - kako kažu kritičari - odstranile sumnje o univerzalnosti ljudskih prava, nastalih u Evropi i uobličavanih od  hrišćanstva.

[Početak stranice]    [Početna stranica-Ljudska prava]    [Pregledni dijagram] 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.